1511. – Rođen je italijanski slikar, arhitekta i pisac đorđo Vazari, jedan od prvih teoretičara istorije umetnosti. Radio je na mnogim građevinama i naslikao veliki broj fresaka i slika u rimskim i firentinskim crkvama i palatama. Njegove biografije italijanskih umetnika od 13. do 16. veka glavni su izvor za proučavanje italijanske renesansne umetnosti.
1771. – Umro je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicističke škole, kojeg ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatije za običnog čoveka čine pretečom romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljujući savršenoj formi stihova, a „Elegija napisana na seoskom groblju“ smatra se jednom od najlepših pesama na engleskom jeziku. Njegovu romantičnu pesmu „Bard“ na srpski jezik prepevao je Jovan Jovanović Zmaj.
1784. – Umro je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio je veoma kritičan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, bio je inspirator i glavni urednik velike francuske „Enciklopedije“, objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova. Kao protivnik klasičnih autoriteta i tradicionalizma, znatno je uticao na raspoloženje građanstva u borbi protiv starog režima. U filozofskim raspravama razvijao je materijalističko-naturalističke ideje, a u esejima i književnim delima zalagao se za novu kulturu zasnovanu na strogom racionalizmu.
1818. – Rođena je engleska književnica irskog porekla Emili Bronte, koja se proslavila romanom „Orkanski visovi“.
1863. – Rođen je američki automobilski magnat Henri Ford, proizvođač i konstruktor koji je najviše doprineo naglom razvoju automobilizma. Počeo je kao kovač, ali je vremenom uspeo da izgradi čitavu industrijsku imperiju. Prve „benzinske kočije“ konstruisao je 1896, a od 1899. bavio se proizvodnjom automobila, kasnije i traktora. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, kao i povoljno kreditiranje kupaca ustrojeno tako da prosečnom građaninu SAD automobili budu dostupni. Godine 1908. stvorio je „model T“, „narodni automobil“ koji je motorizovao SAD. Bio je poznat po neobičnoj brizi za svoje zaposlene i po podsticanju lične inicijative. Napisao je sećanja: „Moj život i rad“, ali i antisemitsko delo „Međunarodni Jevrejin“ – kojeg se kasnije odrekao uvidevši da je bio u zabludi.
1898. – Rođen je engleski vajar Henri Mur, jedan od najvećih skulptora 20. veka, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti. Inspirisao se arhaičnom i primitivnom umetnošću, naročito stvaralaštvom stanovnika predkolumbovske Amerike. Pod uticajem španskog slikara Pabla Pikasa i francuskog vajara rumunskog porekla Konstantina Brankušija, težio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealističkih ideja.
1898. – Umro je nemački državnik Oto fon Bizmark (fon Bizmark-Šenhauzen), nazvan „gvozdeni kancelar“, koji je „krvlju i gvožđem“ ujedinio nemačke države. Postao je 1862. kancelar Pruske, 1864. u savezu sa Austrijom napao je Dansku i osvojio Šlezvig, a onda se okrenuo protiv Beča i 1866. porazio Austriju, što mu je omogućilo da s Pruskom ujedini severne nemačke državice u Severnonemački savez. Isprovocirao je Nemačko-francuski rat i posle pobede nad Francuskom proglasio je početkom 1871. Nemačku carevinom, a Vilhelma I carem. Suzbijao je separatizam nemačkog rimokatoličkog juga. Godine 1878. objavio je „Izuzetni zakon“ (Lex specialis), kojim je socijaldemokratiju stavio van zakona, ali je paralelno uveo socijalne reforme. Zbog neslaganja sa novim carem Vilhelmom II, 1890. povukao se sa vlasti, posle 28 godina gotovo neograničene vladavine.
1912. – Umro je japanski car Meiđi tokom čije vladavine je Japan preobražen u modernu državu. Bio je to početak velike imperijalne ekspanzije te zemlje. Ipak ogromna privredna i naučna snaga savremenog Japana najvećim delom je izgrađena tek posle Drugog svetskog rata.
1921. – Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je „Zakon o zaštiti države“, kojim je Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička organizacija, sklona terorističkim metodama, stavljena van zakona, njeni poslanici lišeni mandata, a propaganda komunizma proglašena zločinom.
1930. – Urugvaj je u Montevideu, pobedom u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva nad Argentinom sa 4:2, postao prvi svetski šampion. Prethodno je u utakmici igranoj pod potpuno neregularnim okolnostima u polufinalu sa 6:1 pobedio Kraljevinu Jugoslaviju, sastavljenu samo od igrača iz Beograda pošto su klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice odbili da daju fudbalere. Jugoslovenska reprezentacija je povela s 1:0, potom im je poništen regularan drugi gol, a onda je sudija priznao Urugvaju izjednačujući gol, postignut pošto je jedan policajac ubacio u teren loptu prethodno izbačenu u aut.
1945. – Američku krstaricu „Indijanapolis“ potopila je japanska podmornica, usmrtivši više od 800 ljudi.
1948. – Pod pritiskom komunista, čija je dominacija postajala sve očiglednija, mađarski predsednik Zoltan Tildi prinuđen je da podnese ostavku.
1966. – Engleska je pobedom nad Nemačkom rezultatom 4:2 u finalu svetskog fudbalskog prvenstva odigranom na londonskom stadionu „Vembli“ prvi put postala prvak sveta.
1974. – Turska, Grčka i Velika Britanija potpisale su sporazum o prekidu vatre na Kipru. Do borbenih dejstava je došlo nakon što su se turske trupe iskrcale na tom mediteranskom ostrvu 1973. da bi sprečile ujedinjenje Kipra sa Grčkom, što je bila težnja većine kiparskih Grka od sticanja nezavisnosti 1960. Do tada to ostrvo je bilo britanska kolonija.
1975. – U Helsinkiju je počela Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji koja je okupila državnike 35 zemalja, uključujući lidere Sovjetskog Saveza i SAD. Glavni cilj skupa bilo je osiguranje mira u Evropi.
1980. – Posle 74 godine britansko-francuske kolonijalne uprave, pacifički arhipelag Novi Hebridi stekao je nezavisnost pod imenom Republika Vanuatu.
1989. – General Vojćeh Jaruzelski napustio je posle osam godina položaj šefa vladajuće komunističke partije, a novi lider poljskih komunista postao je njegov prijatelj i štićenik Mječislav Rakovski.
1993. – Lideri bosanskih muslimana (Bošnjaka) Srba i Hrvata iz Bosne i Hercegovine, postigli su na mirovnim pregovorima u Ženevi dogovor o „uniji“, prema kojem bi BiH činile tri etničke republike. Ali ovaj sporazum nije zaustavio građanski rat, najviše zbog uplitanja zapadnih sila, koje su se deklarativno zalagale za mir.
1999. – Američka vojska zvanično je okončala operacije u Panami, posle stogodišnjeg prisustva u toj zemlji Centralne Amerike, koju su SAD i osnovale radi efikasnije kontrole nad Panamskim kanalom. Ranije je Panama bila sastavni deo Kolumbije, ali su SAD izmislile podršku tamošnjem „pokretu za samostalnost“ pošto se vlada Kolumbije nije složila s predlozima SAD vezanim za status Panamskog kanala.
2003. – Poslednja „buba“ sišla je sa proizvodne trake u Meksiku – „folksvagen“ broj 21.529.464, koliko ih je za 68 godina proizvedeno u Nemačkoj i drugim zemljama, čime je okončana istorija najduže proizvođenog automobila. Proizvodnja „foksvagena“ bila je ideja nemačkog nacističkog lidera Adolfa Hitlera, sa ciljem da se proizvede automobil dostupan svakom Nemcu. Izgled karoserije popularne „bube“ delo je Ferdinanda Poršea.
2005. – Potpredsednik Sudana, bivši lider pobunjenika Džon Garang, poginuo je u udesu helikoptera u južnom delu zemlje.
2007. – Umro je švedski režiser Ingmar Bergman, jedan od najvećih umetnika svetske kinematografije. Iza Bergmana je ostalo 54 filma, 126 pozorišnih predstava i 39 radio drama, brojni scenariji, knjige. U teatru je ostavio dubok trag interpretirajući skandinavske i ruske klasike ali i savremnu dramsku literaturu. Od 1963. bio je direktor Kraljevskog dramskog teatra Švedske. Prvi film je snimio 1946. a internacionalnu slavu mu je doneo film „Osmesi letnje noći“ koji je na Festivalu u Kanu dobio nagradu kao najbolja komedija. Naredne godine u Kanu sa „Sedmim pečatom“ osvojio je specijalnu nagradu žirija. Dodeljena mu je nagrada za životno delo Američke filmske akademije i tri Oskara za najbolje strane filmove („Devičanski izvor“, „Kroz tamno staklo“ i „Fani i Aleksandar“). Ostali dela: „Divlje jagode“, „Tišina“, „Perone“, „Šapat i krikovi“, „Jesenja sonata“.
2007. – Umro je Mikelanđelo Antonioni, italijanski filmski režiser. Proslavio se filmovima „Uvećanje“ i „Avantura“. Antonioni „pesnik s kamerom“ ostavio je za sobom 25 filmova. Radio je kao scenarista za Roberta Roselinija, Federika Felinija i Marsela Karnea, da bi prvi put stao iza kamere 1942, snimajući dokumentarne filmove („Ljudi sa reke Po“). Prvi dugometražni film – „Hronika jedne ljubavi“ snimio je 1950. Njegov film „Avantura“ je proglašen remek delom i smatra se jednim od deset najboljih ostvarenja u istoriji kinematografije. U Los Anđelesu mu je 1996. uručen Oskar za životno delo. Ostala dela: „Noć“, „Pomračenje“, „Crvena pustinja“, „Kota Zabriski“, „Profesija: reporter“, „Orao je imao dve glave“, „Iznad oblaka“ (sa Vimom Vendersom) omnibus „Eros“ (sa Vong Kar Vajem i Stivenom Soderbergom).
