1489. – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je na trećem putovanju u Novi svet ostrvo koje je nazvao Trinidad.
1556. – Umro je Ignasio de Lojola, osnivač jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534. U mladosti je živeo aktivnim i raspusnim životom, bio je profesionalni vojnik i živeo je stilom života kakav ta profesija najčešće podrazumeva. Kao španski oficir ranjen je u borbi, posle čega je preduzeo hodočašće u Palestinu i započeo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za „generala“ (starešinu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj položaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda i priručnik pod nazivom „Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom“. Izgradio je monaški red, kao i čitav duhovni sistem koji je imao veliku ulogu u istoriji, u intelektualnim katoličkim krugovima ga ima i danas.
1684. – U borbi protiv Turaka poginuo je Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak uskočke epske poezije.
1789. – Ruske i austrijske trupe, pod komandom vojskovođe Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga, pobedile su tursku vojsku kod Fokšanija u današnjoj Rumuniji.
1849. – U bici kod Šegešvara poginuo je mađarski pisac i revolucionar srpskog porekla, major mađarske revolucionarne vojske Šandor Petefi. Rođen je 1823. kao Aleksandar Petrović, od oca Srbina i majke Slovakinje. Sa 15 godina postao je vojnik, a u revoluciji koja je izbila 1848. bio je jedan od njenih junaka. Prve pesme napisao je kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Pisao je i novele, romane i drame. Simbol je mađarskog romantizma. Dela: roman „Krvnikovo uže“, poezija „Izabrane pesme“, „Petefijeve pesme“, „Apostol“, „Vitez Janoš“.
1886. – Umro je mađarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List, muzičar romantičarskog opredeljenja i predvodnik nove muzičke škole, pijanistički virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike.
1912. – Rođen je američki ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976, začetnik „čikaške škole“ u ekonomiji („pogon o novcu“). Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i smatrao je da je čvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomske politike.
1914. – Vođu francuskih socijalista Žana Žoresa, koji je svim silama nastojao da spreči Prvi svetski rat, ubio je jedan šovinistički fanatik. Bio je među retkim evropskim političarima koji se dosledno borio za pacifističku viziju sveta. U francuskoj skupštini zalagao se za socijalno zakonodavstvo i antiklerikalne
mere. Osnovao je 1904. list „Imanite“ koji i sada izlazi.
1919. – U poraženoj Nemačkoj donet je posle Prvog svetskog rata Vajmarski ustav, kojim je uspostavljena republika i ukinuto carstvo.
1941. – Rajhsmaršal Herman Gering naložio je pismeno u Drugom svetskom ratu šefu policije Rajnhardu Hajdrihu da sačini nacrt plana „konačnog rešenja“ – što je bio eufemistički naziv za uništenje svih pripadnika jevrejskog naroda na teritorijama koje je kontrolisala nacistička Nemačka.
1944. – Kao pilot savezničkog aviona, na borbenom zadatku nad Mediteranom u Drugom svetskom ratu poginuo je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor „Malog princa“, jednog od
najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva. Dela: „Pošta za Jug“, „Zemlja ljudi“, „Ratni pilot“, „Mali princ“.
1954. – Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio prva je uspela da osvoji himalajski vrh K-2.
1964. – Američka vasionski brod bez ljudske posade „Rendžer 7“ emitovao je prve snimke tamne strane Meseca.
1971. – Američki astronauti Dejvid Skot i Džejms Irvin, članovi misije „Apolo 15“, postali su prvi ljudi koji su se vozili površinom Meseca – više od šest časova proveli su u vožnji električnim lunarnim vozilom.
1974. – Stupio je na snagu sporazum o prekidu vatre između Turske i Grčke na ostrvu Kipar.
1991. – Predsednici Sovjetskog Saveza i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su u Moskvi sporazum o ograničenju nuklearnog oružja velikog dometa.
1994. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je upotrebu vojne sile u Haitiju, omogućivši tako intervenciju protiv tamošnjeg vojnog režima od strane SAD, kao i povratak na vlast izbeglog predsednika Žana Bertrana Aristida.
1997. – Umro je bivši vijetnamski car Bao Daj, poslednji monarh Vijetnama, koji je formalno „vladao“ zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle četiri decenije u izbeglištvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu.
2002. – Tokom posete Meksiku, papa Jovan Pavle II proglasio je za svetitelja Huana Dijega, seljaka iz 16. veka. Ovo je prvi slučaj u istoriji proglašenja svetim nekog lica sa američkog kontinenta od strane katoličke crkve.
2008. – Umrla je Zlata Bartl, tvorac jednog od najpoznatijih proizvoda negdašnje Jugoslavije – „Vegete“. U istraživačkoj laboratoriji „Podravke“ izumela je krajem 50-ih taj proizvod koji je našao svoje mesto na tržištima preko 40 zemalja, postavši neka vrsta sinonima za dodatak jelima.
