1632. – Rođen je holandski slikar Jan Vermer, majstor u slikanju svetlosti, koji se ubraja među najveće umetnike u istoriji slikarstva iako je izradio samo oko 40 slika. Pretežno je radio figure u enterijeru i njegove kompozicije odlikuju harmončnost, preciznost, blistav kolorit i svetlost koja obavija svaki predmet. Dela: „Žena s pismom“, „Devojka s đerdanom“, „U ateljeu“, „Mlekarka“, „čas muzike“, „Devojka s turbanom“, „Pogled na Delft“, „Uličica u Delftu“.
1795. – Rođen je engleski pisac Džon Kits, jedan od najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik. Bio je nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev „Endimion“, pesme „Oda slavuju“, „Oda grčkoj urni“, „Oda jeseni“ smatraju se vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova „Pisma“ su važan prilog razvitku teorije estetike.
1851. – Umro je Petar II Petrović Njegoš, mitropolit Srpske crkve i književnik. Školovao se neformalno u Cetinjskom manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a učitelj mu je bio i Sima Milutinović Sarajlija koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i književnost. Reformisao je u određenoj meri njegovu zemlju, ustanovio je neku vrstu izvršne vlasti i senat, sudove, poreze, ipak većim delom, Crna Gora je i tada i kasnije živela od pomoći Rusije. Podigao je prvu osnovnu školu, a 1834. osnovao je štampariju. Podržavao je oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda. Najpoznatije njegovo delo je „Gorski vijenac“, dramski spev, sa epskom pozadinom, posvetio ga je Karađorđu „ocu Srbije“, ono je nesumnjivo jedno od bitnijih literarnih ostvarenja srpske kulture.
1871. – Na osnovu ustava iz 1869. donet je prvi Zakon o poroti u Srbiji, a stupio je na snagu 1. januara 1872.
1887. – Rođen je kineski generalisimus čang Kaj Šek, lider nacionalističke Kine. Vladao je najpre Kinom, potom samo Tajvanom na koji je s pristalicama pobegao kada su vlast u Pekingu preuzeli komunisti. Posle smrti vođe Kuomintanga i predsednika Kine Sun Jat Sena 1925. izvršio je vojni udar u Kantonu u martu 1926. i započeo borbu protiv levog krila Kuomintanga i Komunističke partije Kine. Uprkos ogromne materijalne pomoći SAD, njegov režim krahirao je u pokušaju da uguši revoluciju koju je predvodio lider komunista Mao Cedung. U februaru 1950. sa ostatkom trupa prešao je na ostrvo Formoza (Tajvan) gde je uspostavio tzv. Republiku Kinu, čiji je predsednik bio do smrti 1975.
1918. – Poražena Austro-Ugarska predala je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u Puli u Prvom svetskom ratu sve brodove i opremu i utvrđenja u Kotoru, Šibeniku, Rijeci, Puli i Trstu. Nova država dobila je 300 plovila, uključujući 12 bojnih brodova, 11 krstarica, 56 torpiljerki i 18 razarača. Sledeće noći italijanski diverzanti potopili su bojni brod „Viribus unitis“, na kojem su poginuli prvi komandant mornarice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca admiral Janko Vuković i 350 mornara.
1918. – U atentatu je ubijen bivši mađarski predsednik vlade grof Ištvan Tisa, nosilac politike mađarskog nacionalnog ekskluzivizma u Austrougarskoj.
1918. – U Temišvaru je proglašena tzv. Banatska republika. Na čelu te inicijative bio je Oto Rot, mađarski politicar, rodom banatski Nemac. Bio je to pokušaj Mađarske da zadrži severni Banat i zaustavi opredeljenje Srba ali i drugih žitelja Vojvodine za prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Ulazak srpske vojske u Banat razvejao je ovu inicijativu.
1922. – Rođen je kambodžanski kralj Norodom Sihanuk, koji je na presto stupio 1941, a 1954. proglasio je nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni deo Francuske Indokine (sa Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su Kambodžu preimenovali „Crveni Kmeri“, izabran je 1975. ali je idila s tom maoističkom frakcijom – tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978. ubijeno između milion i dva miliona ljudi – brzo okončana i 1976. napustio je zemlju. „Crveni Kmeri“ su zbačeni vojnom intervencijom Vijetnama krajem 1978. a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.
1925. – Reza šah preuzeo je presto Irana (tada Persija) i osnovao dinastiju Pahlavi, koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979. sa titulom šaha (car). Pre preuzimanja vlasti u Persiji on je bio zapovednik elitne persijske vojne jedinice ustrojene po uzori na ruske Kozake. Pre dinastije Pahlavi na čelu Persije nalazila se dinastija Kadžar, od 1794. do 1925.
1926. – Umro je američki mađioničar Hari Hudini, najpoznatiji mađioničar 20. veka. Rođen je kao Erih Vajs u Budimpešti 1874. a ime je promenio u čast francuskog mađioničara Žana Ežena Robera Hudina.
1944. – Nemačka vojska je u Drugom svetskom ratu posle gubitka Beograda, između Dunava, bosutskih šuma i reke Save izgradila šest linija odbrane u dubini oko 100 kilometara i formirala Sremski front. Posle krvavih borbi front je probijen 12. aprila 1945. čime su počele završne operacije za oslobođenje Jugoslavije.
1952. – SAD su na pacifičkim Maršalskim ostrvima izvele prvu probu hidrogenske bombe.
1961. – Telo sovjetskog lidera Staljina sklonjeno je iz mauzoleja na Crvenom trgu i sahranjeno uz zidine Kremlja.
1972. – Umrla je srpska slikarka Beta Vukanović. Rođena je u Bambergu u Nemačkoj. Tokom studija slikarstva u Minhenu upoznala je budućeg supruga Ristu Vukanovića, takođe slikara. S njim je 1898. došla u Beograd kojem je ostala privržena do kraja života i s velikom predanošću je učestvovala u umetničkom životu Srbije. Zaslugom tog umetničkog para Beograd je dobio Umetničku školu, koja je nastavljala tradicije Slikarsko-crtačke škole Cirila Kutljika. Beta je jedan je od osnivača „Lade“ i „Cvijete Zuzorić“ – društava srpskih umetnika, slikara i vajara i začetnik za ono doba relativno smele karikature. Isprva je slikala u maniru impresionista, ali se kasnije približila čvršćoj realističkoj formi.
1984. – Indijskog predsednika vlade Indiru Gandi su ispred rezidencije u Nju Delhiju ubili Siki-ekstremisti, pripadnici lične garde. Studirala je u Švajcarskoj i na Oksfordu, ali je glavna politička i životna iskustva stekla uz oca, prvog predsednika vlade Indije i jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, Džavaharlala Nehrua. Postala je 1955. član Izvršnog komiteta vladajuće Kongresne stranke, za predsednika stranke je izabrana 1959. a u vladu je ušla posle očeve smrti 1964. kao ministar informacija. Na funkciji predsednika vlade bila je, uz trogodišnji prekid, od 1966. do kraja života.
1991. – Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji, lidera borbe za nezavisnost i prvog predsednika Keneta Kaundu je pobedio Frederik čiluba.
1993. – Umro je italijanski filmski režiser i scenarista Federiko Felini, jedan od najvećih filmskih stvaralaca 20. veka. Bio je istaknuti predstavnik neorealističkog filmskog pokreta, ali je ubrzo razvio sopstveni prepoznatljiv stil, stvarajući filmove specifičnog šarma. Filmovi: „Svetla varijetea“, „Dangube“, „Ulica“ (Oskar), „Probisvet“, „Kabrijine noći“ (Oskar), „Sladak život“ (prva nagrada u Kanu), „Osam i po“ (Oskar), „đulijeta i duhovi“ (Zlatni globus), „Klovnovi“, „Satirikon“, „Amarkord“, „Kazanova“, „Grad žena“, „Brod plovi“, „Džindžer i Fred“.
1996. – Umro je francuski filmski režiser Marsel Karne, Izraziti predstavnik „crnog realizma“. Filmovi: „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Dan se rađa“, „Večernji gosti“, „Deca raja“, „Varalice“, „Tereza Raken“.
1996. – Brazilski putnički avion „Foker-100“ srušio se u blizini Sao Paola odmah posle poletanja, usmrtivši svih 96 ljudi u letilici i još pet na tlu.
1999. – Albanski teroristi su vatrenim oružjem pokušali da ubiju predsednika Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Momčila Trajkovića, pucajući kroz vrata njegovog stana u centru Prištine.
1999. – Tokom 113. fudbalskog derbija „Partizana“ i „Crvene zvezde“ od svetleće rakete poginuo je učenik Aleksandar Radović, bio je to prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u SRJ.
2001. – Umrla je najbolja francuska smučarka Režin Kavanjo, pobednica osam trka u Svetskom kupu, dva dana posle pada na skijaškoj stazi u Austriji.
2002. – U zemljotresu u Italiji poginulo je 30 ljudi, uključujući 26 đaka u srušenoj osnovnoj školi mestu San đulijano di Pulja.
2006. – Umro je Piter Bota, južnoafrički predsednik iz vremena aparthejda. Bota je smenjen 1989. godine, a novi predsednik De Klerk je odbacio zakone na kojima se zasnivao Aparthejd. Bota je poricao da je znao za stradanja ljudi tokom njegovog predsedničkog mandata. Odbio je da se pojavi pred Komisijom za istinu i pomirenje, koju je imenovala nova vlada. Ta Komisija je u konačnom izveštaju 2003. godine konstatovala da je Bota odgovoran za veliki broj progona i ubistava izvršenih poslednjih 10 godina njegove vlasti. Smatra se da je za vreme njegovog predsedničkog mandata u Južnoj Africi ubijeno više od 2.000 ljudi i da je oko 25.000 osoba držano u zatvorima bez suđenja, uz čestu policijsku torturu.
