Neposredno pred smrt Nikola Kavaja se pripremao da u Holivudu snimi dokumentarni film o srpskim emigrantima i komandosima
Najpoznatiji srpki emigrant ušao je u svetsku istoriju kao antikomunista koji je četiri puta pokušao da ubije Tita i koji je prvi oteo jedan putnički avion u SAD
– Mislim da ću umreti. Sanjao sam noćas roditelje. Došao je čas mog poslednjeg putovanja. Odvezite me kući – bile su reči slutnje, koje je u ponedeljak uveče izgovorio jedini srpski komandos Nikola Kavaja, dok je sa prijateljima sedeo u restoranu na Slaviji.
čim je ušao u svoj stan u Ulici cara Dušana, Kavaja je seo u omiljenu fotelju i prošaputao: – Sahranite me na Cetinju !
Tako je u 76 godini okončao svoj burni život najpoznatiji srpski emigrant, komandos, antikomunista i lovac na Tita. Njegova posmrtna želja je ispunjena, jer je posle komemoracije na Novom groblju u Beogradu, Nikola Kavaja u četvrtak zauvek počinuo pored svojih roditelja na Gradskom groblju na Cetinju.
– Kavaja je, od kada je 1997. stigao iz Amerike u Srbiju vodio uredan i sportski život. Trčao je svakog jutra i dizao tegove od 180 kolograma. Bio je, međutim, jako zabrinut, jer je potpisao ugovor sa američkim producentima za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima, a njegov saborac i jedan od junaka tog filma, moj muž Blažo Božić je iznenada preminuo. Blažova smrt ga je uplašila, pa je Nikola sve češće počeo da razmišlja i o svojoj smrti. Javljao se telefonom i pričao kako žuri da završi taj film i da se na velika vrata vrati u Ameriku iz koje je proteran 1997. godine u Srbiju – iskreno nam je priznala Mira Božić, supruga preminulog četnika i prijateljica Nikole Kavaje.
REVOLUCIONAR
Srpska emigracija je posle Dragiše Kašikovića, tog viteza slobodnog sveta, imala je samo jednog istinskog borca za demokratiju, Nikolu Kavaju. Pred njim je drhtala komunistička Jugoslavija, Josip Broz Tito ga je zatvarao, CIA i FBI su za ovog Srbina govorili da je “jedan čovek cela armija!” Najpoznatiji srpki emigrant ušao je u svetsku istoriju kao antikomunista koji je četiri puta pokušao da ubije Tita i koji je prvi oteo jedan putnički avion u SAD.
Iako u 76 godini života, Kavaja se ovih dana u Beogradu ponašao kao mladi revolucionar. Nosio je svilene pilotske pantalone i kožnu jaknu, imao kratku oficirsku frizuru i oštar glas komandanta.
– Za njega mir nije postojao, jer je Kavaja još bio u ratu za oslobađanje Srbije od izdajnika, neprijatelja i okupatora. Živeo je sa idejom o slobodnoj zemlji srpskog naroda i tu ideju je prenosio mladim patriotama, sa kojima se susretao i razgovarao širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske – otkrio nam je njegov trostruki kum Boško Radonjić.
čitav Kavajin život bio je revolucija, jer je to bio smisao života njegovih potomaka iz, kako je govorio, Kavajskog kruga:
– Kavaje su sa Cetinja i dobili su ime kada je moj pradeda ubio u dvoboju bega od albanskog grada Kavaje. Deda mi je bio perjanik kralja Nikole, a otac žandarmerijski kapetan, koji se proslavio u borbama sa kačacima. Rođen sam 3. oktobra 1932. godine u Peći, u porodici sa devetero dece. Odrastao sam među Srbima i Šiptarima i uz gusle – govorio nam je svojevremeno Nikola Kavaja.
Kako nije trpeo komunizam, Kavaja je kao podoficir Jugoslovenske armije pedesetih pobegao preko Austrije u Nemačku, gde se zaposlio, oženio Marijom Moser i dobio kćerku. Kćerka iz prvog braka, Elizabeta Kavaja je novinarka i živi u Vankuveru. Iz Nemačke je preko Afrike i Južne Amerike 1961. ušao u Njujork i pristupio četničkoj organizaciji Srpski oslobodilački pokret Otadžbina – SOPO.
– Bila je to jedina organizacija ravnogoraca koja je u Americi izvodila političke i diverzantske akcije protiv komunističke Jugoslavije i Josipa Broza. Bio sam mlad, bez posla i neprestano progonjen od Udbe i FBI, jer je Tito imao 200 agenata i 10 ubica u Americi. Sa ljudima iz SOPO organizovao sam kamp u Libertivilu, u kome sam vežbao gađanje iz puške na Tita. Na grobu vladike Nikolaja Velimirovića u manastiru Sveti Sava smo se zakleli da ćemo ubiti Josipa Broza. Prva prilika nam se ukazala u Meksiku 1962. potom u Njujorku 1963. i napokon u Vašingtonu 1964. i 1907. godine, ali su me agenti FBI sprečili – zapisao je Nikola Kavaja u svojim knjigama sećanja „Sinovi izdane Srbije“ i „Komandos“.
Imao je ideju i da se avionom odbruši na zgradu CK SKJ na Ušću u Beogradu, ali je umesto toga odlučio da kidnapuje američki avion na liniji za Irsku, ne bi li iz zatvora izvukao svoje uhapšene saborce. Zbog ovog terorističkog akta Nikola Kavaja je osuđen na 60 godina robije, ali je u američkim zatvorima bio od 1979 do 1997. godine.
HEROJ– Demokratske promene početkom devedesetih i skidanja vela tajni sa Udbinih arhiva o političkim emigrantima izbacile su lik Nikole Kavaje kao osvedočenog borca protiv komunističke diktature u prvi plan. Bio je to povod da Kavaja iz zatvora na Floridi promoviše svoju knjigu sećanja „Povac na Tita“, po kojoj smo moj suprug Slobodan i ja kao producenti i Milan Knežević kao režiser, napravili istoimeni film. Zahvaljujući tom filmu Nikola Kavaja je postao heroj nove Srbije i pre nego je izašao iz američkog zatvora Lapok – seća se producent Mirjana Pavlović iz čikaga.
Kavajin povratak u otadžbinu, posle četiri decenije emigracije I robije nije, međutim, bio lak. Dve godine je Kavaja, posle pomilovanja 1995. godine, proveo u Izbegličkom logoru SAD. Amerika ga je deportovala kao opasnog Srbina, ali nijedna zemlja, ni Austrija, iz koje je ušao u SAD, ni Republika Srpska tj. BiH, u koju je želeo da ode, nisu ga pozivale u goste. Samo je Srbija odlučila da primi najpoznatijeg srpskog emigranta. Doleteo je avionom tajno 7. decembra 1997. godine, u pratnji agenata FBI koji su ga predali inspektorima državne bezbednosti Srbije. Sedam sati su ga “debejci” saslušavali na Surčinskom aerodromu:
– Ispitivali su me ko je ubijao emigrante po Americi, a ja sam odgovarao da su to činili ljudi Udbe. Ljutio sam se na njih što su mi uništili zemlju, jer su u temeljima prve i druge Jugoslavije sahranjene kosti najboljih sinova Srbije i Srpkinja. Nisam im dozvoljavao da mi pričaju o Jugoslaviji, jer sam ja priznavao samo Srbiju – pričao nam je svojevremeno Nikola Kavaja, koji je u Beograd došao bez svoje druge supruge Lene i njihove tri kćerke.
I kad se vratio među svoje Srbe, Nikola Kavaja je bio nezadovoljan, jer ih je, kako je pričao, zatekao posvađane i nesrećne. Odmah je osetio da nikome nije potreban. Govorio je:
– A da sam mrtav, ušao bih već u legendu i proglasili bi me za sveca!
SLAVA
Neko vreme je stanovao u hotelu »Taš«, jer mu je SPO prvi ponudio gostoprimstvo. Posle mu je Vuk Drašković poklonio stan u naselju Medaković, koji je Kavaja prodao, kupio durgi i preselio se na Dorćol. Prvo što je učinio bilo je da sa bratom Danilom okupi svoje pleme Kavaja, a potom da formira novu patriotsku jedinicu sa kojom je želeo da brani srpstvo na Kosovu i Metohiji.
– U Pivi sam formirao kamp za srpske dobrovoljce i komadnose, koje sam obučavao za borbu protiv šiptarskih terorista na Kosmetu. Zahvaljujući donacijama dobrih Srba, vrlo brzo sam sakupio sredstva za obuku tridesetak momaka, koje sam lično odabrao među dve hiljade kandidata. Posle obuke koja je trajala šest meseci formirao sam »Bataljon smrti«, ali nikad nisam dobio dozvolu za njegovo aktivno učešće u bitkama protiv Arnauta. Ja kao sin Kosova ne smem da dozvolim da moja zemlja krvari i da je neprijatelj okupira – žalio nam se Nikola Kavaja.
Zbog toga što se bavio obukom mladih patriota bio je sumnjiv policiji, pa je posle ubistva premijera Zorana đinđšića hapšen i saslušavan. Kada se našao na slobodi nije želeo da tužaka državu zbog tog neosnovanog hapšenja. Već je tražio način da se opet dokaže kao patriota. Takva prilika mu se ukazala kada je na tv kanalu „Histori“ proglašen za trećeg najvećeg teroristu sveta, odmah iza Karlosa i bin Ladena i kada je dobio ugovor iz Holivuda za snimanje dokumentarnog filma o srpskim komandosima. Verovao je da će u američkom dokumentarnom filmu pokazati svetu da je bio najveći komandos na planeti:
– Kakav Karlos, najbolji je Nikola Kavaja – govorio je u svom stilu u poslednjem intervjuu Reviji 92, kada je rekao:
– Karlos je imao milione dolara. Iza Karlosa su stajale milijarde, moćni SSSR, možda i Titova Jugoslavija, ceo Istočni blok. Za ubistvo Tita imao sam budžet od 15.000 dolara, što je najbolji dokaz da je akcija unapred osuđena na neuspeh. Da sam ja imao milion i jednoga sebi ravnoga nikada Tito ne bi živu glavu izneo iz Amerike.
Nažalost, infarkt je sprečio srpskog komandosa Nikolu Kavaju da oseti ukus prave svetske slave.
LEGIONAR I AGENT CIA
I mada ima mnogo emigranata koji sumnjaju da je Nikola Kavaja radio za Tita, Udbu i KGB, on lično nam je priznao da je bio američki čovek:
– Iz Nemačke sam krajem pedesetih prešao u Legiju stranaca i borio se u Africi. Tamo sam upoznao Kubance, pa sam sa njim pokušao da dižem revoluciju u Meksiku. Posle za Kubance, u okviru organizacije “Omega 7” radio sam protiv Kastra i Aljendea. Za Amerikance sam radio od 1957. do 1971. godine pod lažnim imenom Adolf Miler. Najmanje 100 puta sam stavio svoj život i “glavu u torbu” za Amerikance.
