Zahvalјujući počasnom konzulu naše zemlјe u Ohaju Aleksu Mačeskom, te Vukmanu Krivokući iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP, Srpska kulturna bašta u Rokfelerovom parku u Klivlendu će od 20. avgusta biti bogatija za još jednu skulpturu, osmu po redu.
Kako za RTS saznaje Ivan Kalauzović Ivanus, nakon Nikole Tesle, Petra I Karađorđevića, Stevana Mokranjca, Petra II Petrovića Nјegoša, Mihajla Pupina, Vuka Stefanovića Karadžića i Mileve Marić (Ajnštajn), hlad pod krošnjama bukovog i hrastovog drveća, na placu broj 32 uzduž Bulevara Martina Lutera Kinga u gradu na ušću Kajahoge u Iri, od nedelјe 20. avgusta naći će i naučnik Milutin Milanković, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar i građevinski inženjer svetskog ranga.
Srpska kulturna bašta, deo Klivlendskih kulturnih bašti, postoji od 2008. godine. Tokom proteklih devet leta, u njoj su se našle skulpture sedam značajnih ličnosti iz naše istorije, kulture, nauke i umetnosti. Prošle godine im se pridružila fizičarka i matematičarka Mileva Marić, prva žena u Bašti, a ove će prvi srpski doktor tehničkih nauka.
Jednim od najzaslužnijih lјudi za oživlјavanje Bašte Srbije u Klivlendu smatra se Aleks Mačeski, nekadašnji predsednik i izdavač vodećeg dnevnika „Plejn diler“, a današnji počasni konzul Republike Srbije u Ohaju. Mačeski je naročit doprinos bujanju oaze srpske baštine u američkoj državi Ohajo pružio u saradnji sa Vukmanom Krivokućom iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Nјih dvojica su zajedničkim zalaganjem; Mačeski obezbeđivanjem sredstava, a Krivokuća kompletnom logistikom u vezi sa livenjem bisti i slanjem za Sjedinjene Američke Države; do sada u Bašti podigli četiri od ukupno sedam skulptura. Peta će biti bista Milutina Milankovića.
Podsetimo i da je velikom naučniku ove godine na Vračaru podignut spomenik, da na Novom Beogradu postoji Bulevar Milutina Milankovića, kao i druga spomen-obeležja, ulice i škole u Srbiji. Porodična kuća Milankovića u Dalјu je 2007. godine renovirana udruženim sredstvima Republike Srbije i Republike Hrvatske, pa je u njoj 2009. otvoren Kulturni i znanstveni centar „Milutin Milanković“.
Svih pet skulptura, uklјučujući i Milankovićevu, nastalih saradnjom Mačeskog i Krivokuće, oblikovao je Ivan Felker, akademski vajar iz Niša, dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih nagrada. Felkerova dela krase brojne javne prostore, muzeje i umetničke galerije. Zasigurno su najpoznatija statue Stevana Sremca, lovca Kalče i psa mu Čape, koji za kafanskim stolom pozdravlјaju meraklije i njihove posetioce na početku Kazandžijskog sokačeta u centru Niša.
Ceremonija posvećivanja biste Milutina Milankovića u Klivlendu zakazana je za nedelјu, 20. avgust, od 13.30 sati po lokalnom vremenu u Srpskoj kulturnoj bašti. Ovom činu će prisustvovati i bistu će osveštati Nјegovo preosveštenstvo episkop istočnoamerički Irinej i paroh Sabornog hrama Svetog Save u Parmi otac Dragoslav Kosić. Skup će upriličiti i Srpski muški hor „Kosovo“ iz Ohaja.
Milanković: putnik kroz vasionu i vekove
Milutin Milanković je rođen 1879. godine u Dalјu blizu Osijeka, mestu na Dunavu u tadašnjoj Austrougarskoj, u uglednoj srpskoj porodici. Visoko obrazovanje je stekao na studijama građevinske tehnike bečke Tehničke velike škole, a posle doktoriranja i građevinske prakse radio je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od 1909. do penzionisanja 1955, najpre kao profesor primenjene matematike. Bio je višegodišnji potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, a objavio je oko stotinu naučnih priloga, radova i monografija. Umro je 1958. u našem glavnom gradu, gde je i sahranjen. Nјegovi zemni ostaci preneti su 1966. u porodičnu grobnicu u Dalјu.
U svetu i kod nas, Milanković je ostao upamćen po svojoj teoriji klimatskih promena (Milankovićevi ciklusi) i kapitalnom delu „Kanon osunčavanja Zemlјe i njegova primena na problem ledenih doba“ iz 1941. godine, koje važi za jedno od najvećih u domaćoj nauci. Znan je i po reformi julijanskog kalendara, odnosno najpreciznijem kalendaru po kojem, regulisanjem rasporeda prestupnih godina, srednja dužina kalendarske godine iznosi tačno 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 48 sekundi.
U čast astronomskih otkrića, krater na tamnoj strani Meseca, krater na Marsu i asteroid nose Milankovićevo ime. Američka Nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija (NASA) ga je uvrstila u red najvećih umova svih vremena koji su se bavili proučavanjem Zemlјe, dok Evropsko geofizičko društvo (danas Evropska unija za geonauke) od 1993. godine dodelјuje medalјu „Milutin Milanković“ za izuzetne zasluge u izučavanju dugoperiodičnih promena klime i u modelovanju klime. U režiji Dušana Vulekovića je 2007. snimlјen film „Milutin Milanković: putnik kroz vasionu i vekove“, a Milankovićev portret od 2011. krasi novčanicu od 2000 srpskih dinara.
Tekst: Ivan Kalauzović Ivanus, Radio-televizija Srbije
Foto: Aleks Mačeski (SAD), Vukman Krivokuća (MSP), Medija centar (Beograd), Ivan Kalauzović Ivanus (RTS), Changing Face of Cleveland (SAD)
