Ko još može da odgovori koliko vlasništva Dragan Tomic ima u „Simpu“ ili koliko je direktor fabrike ulja „Dijamant“ uspeo za sebe da „obezbedi“ akcija? Još se ni prva privatizacija sa podelom akcija zaposlenima nije do kraja rasvetlila, a aktuelni koncept tenderske i aukcijske prodaje namece nova pitanja. Sve cešce se kao novi vlasnici privatizovanih preduzeca pojavljuju njeni bivši ili sadašnji direktori, ljudi sumnjivih radnih biografija i stecenog imetka.
Vlasnik nekoliko beogradskih kockarnica Milorad Majkic nedavno je postao novi gazda hotela „Union“. Bivši direktor ciglane „Napredak“ iz Copolja Milan Svilar platio je 23 miliona dinara, višestruko puta veci iznos od ponudenje cene, za preduzece u kojem je pre nekoliko godina bio direktor. U izjavi novinarima, on nije pretio otkazima radnicima, ali je konstatovao da ce „neki i sami otici“. On kaže da je jedanćst godina bio direktor preduzeca i da poslednjih pet godina sa njim vodi sudski spor zbog radnog odnosa, jer ga nisu vratili sa bolovanja. Na stranu sudska presuda koja mu, kako tvrdi, u sporu sa bivšom firmom dala za pravo, najbolja osveta je vlasništvo nad „Napretkom“ koje je stekao na poslednjoj aukciji. Na suštinsko pitanje „otkud otpuštenom direktoru cetiri stotine hiljada evra“, Svilar odgovara da je dobio kredit od banke, koju nije želeo da imenuje.
Poreklo novca Za razliku od njega, Milovan Petrovic je istakao da je NIP „Zaštita-pres“ kupio u ime konzorcijuma pojedinaca koja nisu iz firme i da je svoja dva stana dao pod bankarsku hipoteku. On je, inace, aktuelni direktor ove firme, koja je prošle godine imala gubitak od tri miliona dinara, a na aukciji je prodata za 48 miliona. I ovaj vlasnik obecava da radnici, u ovom slucaju njih 14, nece biti otpušteni. Kaže da vlasnici žele da uvedu nove programe, a kao loš epilog koji je mogao zadesiti firmu navodi slucajeve ljudi koji su mu se javili samo zbog prostora, a jedan je cak hteo da otvori kafanu!
Ovo su samo poslednji, ali ne i jedini primeri prodaja preduzeca bivšim i aktuelnim direktorima ili ljudima cije je poreklo novca sumnjivo. Šta za to vreme radi država? Da li se proverava poreklo novca koji se slio u državnu kasu, ne naplatom ekstraprofita ili porezom, vec prodajom imovine koju su mnoge generacije decenijama stvarale?
Fond za siromašne
Srpska vlada je formirala kreditni fond kako bi radnicima i menadžmentu, ukoliko su zainteresovani, omogucila da kupe preduzeca.
– Ne možete govoriti da je preduzece prodato jeftino. Ako je tako, zašto ga niste kupili? Ako nemate para, vlada je baš za takve slucajeve formirala kreditni fond kako bi zainteresovanim, koji veruju u buducnost firme, omogucila da je kupe – objašnjava srpski premijer.
U Agenciji kažu da se svi ugovori vredniji od 600.000 dinara prosleduju na proveru Saveznoj komisiji za sprecavanje pranja novca. U proteklih godinu dana privatizacije ona se nije oglašavala, niti u jednom slucaju dovela u pitanje poreklo novca kojim se kupuju preduzeca. Ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovic dodaje da ni Ministarstvo, ni Agencija ne mogu da odreduju ko ce se pojaviti na aukciji. Predsednik srpske vlade Zoran đindic se na svojoj poslednjoj konferenciji za štampu najviše osvrnuo upravo na ovaj fenomen, tako svojstven zemljama koje prelaze iz starog u novi svojinski sistem.
– Stvara se opasna atmosfera koja destimuliše privatno preduzetništvo i privatizaciju, atmosfera u kojoj je svako ko ima novac sumnjiv. Ta moralisticka prica da oni koji su nas pokrali mogu da ulažu novac gde god hoce, ali ne i ovde dovela bi nas do toga da bi dugo cekali na strance koji bi hteli da kupe mala i srednja preduzeca – upozorio je srpski premijer.
đindic podseca da se vlada, pre nego što je krenula u privatizaciju, konsultovala sa ekspertima u vezi sa ovim problemom , ali da su dobili upozorenje da ukoliko se krene sa proverom porekla novca koji ucestvuje u privatizaciji iz toga nikada nece izvuci i da ce se država pretvoriti u policijsku, a privatizacija kasniti nekoliko godina.
Solidarnost
U slucaju privatizacije država je pokazala izvesni stepen patriotske solidarnosti, jer je dozvolila domacim državljanima, koja se pojavljuju kao kupci u svojstvu fizickih lica, da cenu plate u šest godišnjih rata i to novcem koji ce ostvariti vodenjem poslova u kupljenom preduzecu.
Premijerov stav da, ako postoje, sporove oko porekla novca treba rešavati na sudu, a ne kroz proces privatizacije, pricu vraca na tužilaštvo koje treba da reaguje ukoliko postoje dokazi o nezakonito stecenom novcu. đindic kaže da je vlada spremna da se suoci sa pitanjima tipa „Kako neko ko se nikada nije bavio biznisom ima pet miliona evra da kupi preduzece ili vozi ‘mercedes’, a nalazi se na birou za zapošljavanje“.
– Ako protiv takvih ne postoji krivicna prijava, a ne postoji, onda mi ne možemo da im zabranimo ucešce u privatizaciji – kaže đindic.
Direktor podgorickog Centra za tranziciju Nebojša Medojevic takode smatra da ispitivanje porekla novca treba odvojiti od privatizacije i za to odrediti posebne organe. Ovaj analiticar, medutim, tvrdi da je u Srbiji i Crnoj Gori na delu „pakt sa davolom“, u kojem vlasti ne diraju pare sumnjivih novobogataša, a oni reforme koje vlada sprovodi.
Bez zakona sve moguce
– Javno mnjenje je protiv privatizacije, a za to je krivac vlada koja sprovodi model prodaje. Radnici vide da se preduzeca prodaju sumnjivim tipovima ili njihovim bivšim direktorima koji su fabriku doveli do bankrota i zašto da im veruju? Ako želite socijalni konsenzus morate ukljuciti i gradane u proces privatizacije, a to se može kroz radnicko akcionarstvo ili vaucersku privatizaciju – tvrdi Medojevic.
U srpskom slucaju postoji i specifican problem nadležnosti i nepoštovanja saveznih propisa. Zakon o sprecavanju pranja novca postoji na saveznom nivou, a federalna država nema tužioca koji bi po zakonu mogao da podiže optužnice. Sve je dakle prepušteno republici. Ipak, dugo najavljivani Zakon o poreskoj administraciji, koji se ovih dana nalazi pred narodnim poslanicima, treba da ponudi odgovor na pitanje premijera Zorana đindica o poreklu kapitala. Vreme ce dati odgovor i na pitanje ko je bio pravi menadžer i unapredio proizvodnju, ko se bavio samo mahinacijom brze zarade na uštrb buducnosti firme i zaposlenih, a ko je bio samo formalni kupac u ime prikrivenog vlasnika ciji identitet, možda, nikada necemo saznati.
