Pedesetdvogodišnji Dragić Jevtić iz Vodica kod Smederevske Palanke, posle ozbiljne povrede na poslu, okončao je radni vek u Švajcarskoj, stekao penziju i sa suprugom Momirkom se vratio u rodno selo. U poslednje vreme posvetio se književnom stvaranju, objavio je prvu knjigu poezije i aforizama pod naslovom „Sreća i bol“, učlanio se u Književni klub i sada je redovni učesnik mnogih večeri poezije.
Jevtićevi penzionerski i stvaralački dani teku između Srbije i Švajcarske, gde mu žive i rade sinovi Dejan i Miroslav, snahe Slavica i Malinka i unuci od starijeg sina David i Kevin. Dok je radio u Švajcarskoj bio je prilično aktivan u Klubu Jugoslovena koji se nažalost raspao 1992. godine. Zbog toga je pokrenuo inicijativu i s puno teškoća u Dibeldorfu je formirano Sportsko društvo koje je kasnije preimenovano u Srpski kulturni savez.
Fijakerima na susrete
Uključio se u pripreme „Dana dijaspore“ koji su planirani za 2. avgust ove godine. Veli da je dosta naših ljudi iz sveta najavilo dolazak.
– Učesnici će do Glibovca, gde će se održati „Dani dijaspore“, krenuti fijakerima sa gradskog trga u Smederevskoj Palanci – otkriva deo scenarija ove manifestacije Dragić Jevtić.
– Biće tamo dosta razgovora o saradnji naših ljudi iz dijaspore sa strukturama u zavičaju, naravno uz druge sadržaje i bogat kulturno-zabavni program.
Veli da su se Srbi, okupljeni u novom klubu, prilično bavili humanitarnim aktivnostima i ublažavanjem posledica negativne medijske kampanje u švajcarskoj štampi, radiju i televiziji. Borili su se da do građana Švajcarske dopre istina o Srbiji i njenom narodu. Jevtić je u klubu imao ulogu koordinatora za humanitarna pitanja i sport. I danas živi sportski klub „Sloga“.
Godine 1992. počeo je intenzivno da piše pesme, pretežno posvećene stradanju srpskog naroda. Većina njih objavljena je u pomenutoj zbirci, koju je u ediciji Zavičajno pero, izdala Narodna biblioteka u Smederevskoj Palanci.
Kancelarija za dijasporu
Dragić Jevtić je sve vreme radio i na povezivanju dijaspore i matice. Pre tri godine uspeo je da pokrene inicijativu i u Smederevskoj Palanci je otvorena Kancelarija za dijasporu.
– Kancelarija je osnovana sa ciljem da naši ljudi, kad iz sveta dođu kući, lakše završavaju neke poslove. – Zamisao je bila da oni ne obijaju pragove i šetaju se od šaltera do šaltera, već da im se uverenja i druga dokumenta izdaju u najkraćem roku. Kancelarija je, dakle, zamišljena kao servis za naše ljude koji žive i rade u drugim zemljama.
– Prva pesnička zbirka Dragića Jevtića uvodi nas u svet osećanja, misli i mašte, otkrivajući nam jedno izuzetno životno i jezičko iskustvo puno strasti umetničkog stvaranja i pesničkog dara – ističe recezent Marina Mihajlović.
-Prefinjena nit osećajnosti vodi ga ka stvaranju priče o čoveku u dalekom svetu „bez bola, bez krika, bez krsta“, čoveka koji se stihovima brani od bezličnih ulica i praznih pogleda, ponirući u maternji jezik, u sećanje na roditelje, na skoro zaboravljenu ljubav, na svoj rodni kraj. Misao ga vuče ka napaćenoj zemlji, ka izmučenim sunarodnicima čiji krst i sam nosi – veli Marina Mihajlović.
