„Bjelobrdska pudarina“, kulturno-zabavna, ali i privredno-turistička manifestacija održana je u subotu, 8. septembra kada su je osmu godinu zaredom realizovali članovi tamošnjeg pododbora SKD-a „Prosvjeta“ i SKUD-a „Jovan Jovanović Zmaj“. Stari običaji protkani identitetom i istorijom jednog naroda te vrednostima kao što su zajedništvo, rad i život u skladu s prirodom, nažalost, nestaju. Svesni ove činjenice „Bjelobrdsku pudarinu“ osmislili su istinski zaljubljenici u tradiciju i poštovaoci sećanja svojih predaka.
– Ovo je u našim genima i zato toliko volimo ovu manifestaciju. Kada grožđe počne da „šara“, naše prabake i bake išle su u vinograd da čuvaju grožđe, da prave pudarska jela. Momci su dolazili kod njih i to je bio njihov prvi „noćni život“. To im je toliko ostalo u sećanju da su nam to pričali i preneli tako da i mi danas to simbolično prenosimo našoj deci i unucima. Sve što je tradicionalno od hrane, pića i običaja mi pokušavamo danas da dočaramo. Doček gostiju je u bjelobrdskoj etno kući koja je simbol naše srpske tradicije i identiteta, tu rebnerujemo i presujemo grožđe onako kako se nekada radilo. Zatim sledi obilazak postavki u unutrašnjosti kuće i konzumacija pudarskih jela. ‘Leba i masti sa mlevenom paprikom i lukom, čvaraka, tope, tašaka, rezanaca sa makom i orasima sve to odavno nismo jeli. Danas nam je to svima toliko slatko, a gostima posluženo onako domaćinski u našem slavonsko-srpskom duhu – rekao je predsednik SKUD-a „J.J. Zmaj“ Slobodan Nešić.
Čuvanje i negovanje običaja i tradicije srpskog naroda temelj su ove manifestacije, međutim u pominjanju značaja pudarine seže se sve do turističkih potencijala i pokretača privrednog razvoja. Nakon što su zaživele „Bjelobrdska pudarina“ i „Degustacija bjelobrdskih vina“ sve su, iz godine u godinu, brojniji zasadi autohtonih sorti vinove loze, sve je veće zanimanje mladih za vinogradarstvo i vinarstvo i vinogradi su sve lepše uređeni.
– Značaj pudarine je da podsetimo mlade na nekadašnja vremena, ono što su naši stari radili. U Bijelom Brdu je bilo dosta vinograda, kasnije su vikend naselja uništila vinograde, ali Bjelobrdci su se polako vratili vinogradarstvu i 2012. godine osmislili smo ovu manifestaciju. Možemo biti zadovoljni jer svake godine gostiju i učesnika je sve više. Problem nam je jedino moguća kiša jer ovo je celodnevni program koji traje do večernjih sati, druženje, zabava i prikazivanje starih običaja – rekao je predsednik pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ Tihomir Sekeruš.
Stara autohtona jela, piće, muzika i gostoprimstvo u bjelobrdskoj Etno kući bili su uvod u manifestaciju koja simbolizuje pudarinu. Domaćinu Slobodanu Nešiću nije nedostajalo gostoprimstva, srdačno je ispred Etno kuće dočekivao goste i učesnike. Rebnovanje i presovanje grožđa, degustacija starinskih jela te obilazak postavki i izložbi unutar Etno kuće omogućili su da gosti osete dašak nekadašnjih vremena. Vrata podruma bila su otvorena za razgledavanje postavke starog vinogradarskog i vinarskog alata, svi eksponati pronađeni su u ovom selu, a najviše u domaćinstvu Dušana Prodanovića.
– Pored standardne postavke ovde je jedan, posebno izložen deo koji predstavlja život jednog Bjelobrdca. Oni su uvek bili vezani za rit i to više nego što su danas za atar. Zato ovde imamo veslo, prtenjaču, ispolac, vagulju i sekiricu. To su bili osnovni alati Bjelobrdaca nekada i to je bilo bitno za preživljavanje jer živelo se od rita. Atar je bio bitan da se napravi pšenica za hleb, a sve ostalo se dobijalo iz rita. Kada se ulovi riba ona se nosi kući u prtenjači, vagulja je bila za pruće koje se rezalo za pletenje košara. Sve ovo i ispolac i veslo je naslonjeno na presu jer ne možemo razdvojiti rit od vina koje nam je davalo energiju za sve. U rit se uvek išlo sa najmanje litrom vina – rekao je Prodanović.
Pudarina u vinogradu Slavujke i Lazara Nešića
Baš kao nekada, svi učesnici i gosti pudarine otišli su konjskim zapregama na obronke iznad Bijelog Brda. Uz zvuk čegrtaljke, potcikivanje i ljubovanje, stari običaj čuvanja grožđa prikazan je u vinogradu bračnog para Slavujke i Lazara Nešića. Vredni domaćini ugostili su sve učesnike ove za njih posebno drage manifestacije.
– Mi smo po drugi put domaćini pudarine i velika je čast posebno kada vidimo koliko je velik odaziv. O pudarini znamo iz priče naših starih jer baš kada sam ja bila ta koja bi mogla u pudarinu ona je prestala da se dešava. Znam da su devojke išle da čuvaju vinograde, ali nije bilo toliko potrebe da se oni čuvaju jer lopova nije bilo. Više su one tamo čekale svoje simpatije da se s njima druže – objašnjava Slavujka Nešić.
Njen suprug Lazar išao je u pudarinu, ali bio je suviše mlad i devojke ga još uvek nisu posebno zanimale. Ipak, dobro se seća kada je kao dečak gledao pudare i ponekad ih pratio u vinograde.
– Imao sam 15 godina kada je taj običaj još bio živ i pudarinu dobro pamtim. Bio je to jedan jako lep običaj, veselje u planini, pevalo se i igralo, uveče bi se išlo kroz selo uz muziku i pesmu. Mnogo je ljubavi u vinogradima nastalo, kasnije i brakova i dece. Čak su iz okolnih mesta dolazili momci i kasnije bi se ženili mladim pudaricama – priseća se Lazar.
„Gaćarenje“
U Bijelom Brdu druženje pudara i pudarica nazivaju gaćarenjem. Zbog ovog posebno dragog dela starog običaja napisani su mnogi stihovi, a jedan od najpoznatijih je: „Pudarica pudarinu klela što se njena kecelja napela“. Danas pudarske pesme recituju i stari i mladi, pevaju se bećarci i izvode ih folkloraši, a najslađe se smeju oni koji su te stihove proživljavali i svedočili pudarenju i gaćarenju.
Pudarenje je, prema sećanjima starih meštana Bijelog Brda, bila prilika da devojke izađu iz svojih kuća i oslobode se roditeljske kontrole.
Gotovo dva meseca u vinogradima su pudarice obavljale razne poslove kako bi odbranile grožđe od štetočina i lopova, te uredile vinograde i male kolibe u kojima bi noćile i pripremale hranu. Naravno da su devojke koje same bez roditeljskog nadzora borave u vinogradima budile interesovanje mladića. Oni bi ih obilazili, družili bi se u vinogradima i nastajale bi nove simpatije i sećanja za ceo život.
Kulturno-umetnički program u bjelobrdskoj Etno kući
Nakon povratka iz vinograda na pozornici ispred Etno kuće održan je kulturno umetnički program. Učestvovali su KUD „Dvorovi“ iz Republike Srpske, KUD „Branko Radičević“ iz Dalja, SKUD „J.J. Zmaj“ te braća Pilipović iz Kragujevca.
Ove godine pudarini su prisustvovali brojni gosti među kojima Udruženje žena „Beli Anđeo“ iz Dvorova, udruženje „Nikola Tesla“ iz Kragujevca, delegacija iz pobratimskog mesta Mrčajevci te delegacije svih pododbora SKD „Prosvjete“ iz sela u okruženju i po prvi put KUD „Dvorovi“ iz Dvorova.
– U našim krajevima ne postoji običaj pudarenja, ovo je za nas novina i veoma nam je lepo. Bjelobrdci su odlični i kao gosti i kao domaćini. Kod nas su bili već nekoliko puta na Međunarodnoj smotri folklora gde su se pojavljivali sa gastro ekipom i KUD-om i uvek su nam bili dragi gosti tako da smo postali veliki prijatelji i nadam se da će se iduće godine ostvariti naš san i da ćemo potpisati povelju o bratimljenju – rekao je predsednik KUD-a „Dvorovi“ Zoran Rankić.
Muzičku podršku pudarima, od samog početka pa do kraja ovogodišnje manifestacije pružio je Tamburaški sastava „Dunavske zore” iz Borova. Konjogojsko udruženje „Drava”, udruženje građana „Tea” i gastro ekipa iz Bijelog Brda bili su nosioci „Bjelobrdske pudarine“ i obogatili je mnogobrojnim običajima, ručnim radovima i ukusnom hranom.
Ovogodišnju manifestaciju svojim je prisustvom uveličao i episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim koji je prisustvovao kulturno-umetničkom programu i blagoslovio bogatu večeru kojom je pudarina završena.
The post „Bjelobrdska pudarina“ – Vinogradarska prošlost srpskog sela u Slavoniji appeared first on srbi hr.
