фото; castotadzbine.rs
Организације и појединци који представљају безбедоносни ризик по БХ су у маниру душебрижника набројани од стране Мектића, после скупа ”интелектуалаца разних профила” на тему ”агресија на истину о одбрани републике БиХ због потребе да се говори о анти босанским политикама, с тенденцијом изједначавања бранилаца и агресора” у режији млађег Изетбеговића.
Пошто ћу у следећим редовима користити речи ”идиоти и политичари” желим да изнесем цитат из књиге ”Rhetorike techne” (проф С.Аврамовић) како уваженим интелектуалним гигантима, новинарским громадама не би пало на памет да у земљи апсурда грчку мисао назову увредом. Цитирам: ”У грчким полисима, минијатурним градовима државама, сваки грађанин је имао не само право, него и обавезу да учествује у општим пословима државе, да буде ”politikos” – онај ко се брине за полис, а не ”idiotes” – онај ко гледа само свој сопствени, приватни интерес”.
Многим нормалним људима се поставља питање зашто су удружења и појединци који имају осећај националне припадности, који цијене жртве коју су платили најхрабрији синови отаџбине постали претња за било чију безбедност, а поготово своје државе. Идиот Мектић који бринући се за свој интерес сматра да има право да блебеће и вређа национална осећања свих Срба на кугли земаљској и то подведе под политику или у борбу против криминала, је за сваку врсту осуде. Они који сматрају да је Мектић представник неке политике, односно да је политичар морају знати да је основ такве врсте делања брига о свеопштем интересу.
Заједнички интерес пробосанске политике је нестанак Републике Српске, а требало би бити искључиво да политичари државне заједница БиХ спроводи дјела и намјере везане за интерес муслимана или касније Бошњака, Хрвата и Срба, односно за интерес два ентитета БХ Федерације и Републике Српске. Све преко тога је озбиљан увод у сукоб неслућених размјера, тј. такви људи нису политичари већ претња за будуће нараштаје.
Свако дјеловање има почетак, средину и крај, односно све се ради са неким циљем, а најбољи резултати се постижу опробаним методама. СзП (иначе изворна скраћеница значи Све за Паре) је 2014. године обезбједио политичко битисање одлазећи под скуте калифа Бакира и обавезао се да ће бити идиоти које неће занимати свеопшти интерес националног корпуса који представљају. У овој фази калифату је потребан један број Срба, искључиво да подмире заједничке органе, како би одржавали привид о мултиетничкој заједници. После представе зна се где Срби иду у Сарајеву, наравно у Казане! Наравно то не знају дезертери, нити они који су плаћени да не знају.
Мада нам прија постављање на пијадестал патриотизма, ми смо свјесни реалности и не заносимо се Мектићевим опасно срачунатим будалаштинама. Никоме ми нисмо ни битни, а поготово опасни, већ је проблем што политички подржавамо опцију српског опстанка и Републику Српску. Наравно и политику, политичара са великим П, предсједника Милорада Додика. Поред тога дјелујемо на саборности српског народа и саборност православих народа, а то је опасно по нови свјетски поредак! Појава озбиљног политичара на тлу Српске који дјелује у свеопштем интересу, са видљивим резултатима у инфраструктуалним објектима,такође представља проблем. Зато се Милорад Додик треба спријечити у својој накани да искључиво поштује изворни међународни уговор који је преточен у Устав државне заједнице БХ уз подршку највећег дијела становништва Српске. Нама је јасно да ментори из Британије не желе себи дозволити још један све народни политички покрет Срба. Наравно насупрот тога, сигурни смо да СНСД полако али сигурно прелази у покрет, а самим тим и у могућност очувања Републике Српске и уједно подиже нервозу српским непријатељима.
Потребно је квалитетно анализирати и оне који желе да представе своју аполитичност у овим турбулентним временима. Као прво неко ко је требао бити корективни фактор у политичким дјеловањима према Српској, се подобрано погубио. Јасно је давно било да стратегија стварања правне несигурности је искључиво намјењена Србима, па је неразумљива љубав првог човјека БОРС-а са Мектићем, а под паролом ”да они као представници борачке популације се не баве политиком”. Можда би то и могло проћи да је истинито.
Међутим одбрана Републике Српске се не може сврстати под политичке циљеве једних или других. То је обавеза свих учесника у друштвено политичком животу, као и сваког грађанина понаособ. Сви који представљају Србе у заједничким органима морају да подносе рачуне Српској, а не да на духу пробосанске шићарџијске политике девалвирају право на постојање Срба с лијеве стране Дрине. Садашњи СДС, односно одређен број његових чланова својим дјеловањем постају чедоморци-убице Републике Српске, коју су стварали неки други људи, са неким другим СДС-ом.
Сигуран сам без обзира на притиске, уцјене и енормно уложене новце да Република Српска има своју будућност, јер је једна генерација Срба одрасла уз национални набој који јој је створио и државу, па тако и право на језик, културу, обичаје,… живот. Та младост ће са сигурношћу дијелити вриједности тога времена, а не вриједности које креирају Изетбеговић, Мектић и Говедарица. Зато је крајње вријеме да и они који су кренули странпутицом крену путем ”9.јануара”, ка коначној слободи са погледом на исток ка часном крсту и Русији. Зато овцама поручујемо да воде рачуна вукови долазе!
За „Част Отаџбине“
предсједник ИО, Бранислав Окука
ИЗВОР: castotadzbine.rs
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ…, ДРУШТВО, Други пишу, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Национално питање, Новости, Отворена писма, ПОЛИТИКА, РЕГИОН, Република Српска, Родољубље, Страдање Срба, будућност, MAIL – RSS FEED
