Doznake iz dijaspore
Za prvih devet meseci ove godine, prema podacima Narodne banke Srbije, naši sunarodnici iz dijaspore poslali su porodicama i rođacima u Srbiji 2,4 milijarde dolara
Prema prvim procenama, početkom ovog meseca, tokom takozvane Nedelje štednje, srpske poslovne banke prikupile su od građana oko 310 miliona evra. Poređenja radi, građani Srbije, samo u toku ove jedne nedelje, poverili su banci na „čuvanje“ isto onoliko novca koliko tokom cene 2001., odnosno 2002. godine. Atraktivna kamatna stopa, znatno viša nego ostalih 358 dana u godini, ipak nije zasluga „humanih“ banaka koje su najedanput rešile da građane, od kojih su prethodnih godina skupo naplaćivale pozajmice, počaste. One su, naime, posledica odluke Narodne banke Srbije da, podstičući štednju, tokom ove prve nedelje novembra bankama „oprosti“ obaveznu deviznu rezervu koja je opet bankama omogućila da građanima ponude kamate veće od uobičajenih. Građani Srbije ostavili su u bankama tokom „štedne nedelje“ u proseku po oko 10.000 evra, oročeno na godinu dana.
Uprkos stalnim upozorenjima guvernera Jelašića da se štedi u dinarima, što zbog atraktivnijih kamatnih stopa, što zbog straha od kursa, Srbi ipak više vole evro. Devizna štednja u Srbiji dostigla je 4,7 milijardi evra, a dinarska nešto manje od 10 milijardi dinara (oko 120 miliona evra). A da jednom izgubljeno poverenje u banke nije tako lako vratiti uprkos visokim kamatama na štednju koje su nuđene početkom novembra, vidi se i po procenama stručnjaka da se i dalje u „slamaricama“ u Srbiji naleze između dve i četiri milijarde evra.
Ako se zna da je prosečna mesečna zarada u Srbiji tek malo veća od 350 evra i da jedva pokriva prosečnu potrošačku korpu, logično je pitanje odakle građanima Srbije toliki novac? Srbija ipak nije finansijski jaka onoliko koliko bi moglo da se pomisli, već je jedna od onih zemalja čijim stanovnicima rođaci i porodica iz inostranstva šalju značajne svote novca. Prema istraživanju Svetske banke, taj nivo je u 2004. godini iznosio 2,7 milijardi dolara, odnosno oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbiji, a naša zemlja bila je 11. u svetu po visini doznaka poslatih iz dijaspore.
Koliko ovog novca godišnje dođe u Srbiju nemoguće je pouzdano utvrditi, baš kao što ne postoji ni podatak koliko je tog novca učestvovalo u ovih 310 miliona ušteđenih evra.
Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih devet meseci ove godine naši sunarodnici koji rade u inostranstvu poslali su u Srbiju oko 2,4 milijarde dolara, a vrednost doznaka tokom prethodne godine dostigla je tri milijarde dolara, odnosno polovinu vrednosti srpskog izvoza tokom iste te godine. Iako u Srbiju godišnje stigne putem doznaka isto ili čak i više novca od stranih direktnih investicija, one najčešće završe za kupovinu namirnica, automobila, plaćanje računa i slično.
I Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, kaže da su doznake jedan od ključnih faktora makroekonomske stabilnosti u Srbiji, ali da bi naša zemlja trebalo da se pozabavi mogućnostima da se taj novac uloži, odnosno investira u privredu.
Milica čubrilo, ministarka za dijasporu u Vladi Srbije, kaže za NIN da uprkos tome što tri četvrtine investicija u Srbiju dolazi posredstvom nekoga ko jeste iz Srbije ili je poreklom Srbin, država mora još više raditi na privlačenju investicija iz dijaspore.
„Država generalno treba da se pozabavi ovom vrstom ulaska stranog kapitala u zemlju, jer na makroekonomskom nivou on stvara i pozitivne i negativne efekte. Pozitivne, jer ublažava posledice konstantnog spoljnotrgovinskog deficita zemlje, a negativne jer se sliva u ličnu potrošnju a ne u investicije koje bi mogle da podstaknu privredni razvoj.“
Ministarka čubrilo kaže da njeno ministarstvo već uveliko radi na informisanosti dijaspore o konkretnim mogućnostima za ulaganja u Srbiju, ali i identifikaciji svih povratnika iz inostranstva koji su pokrenuli neki posao u Srbiji i zaposlili našu radnu snagu, o čemu se do sada nije vodilo računa. „Prilikom otvaranja centara za dijasporu, pri privrednim komorama, posetili smo oko tridesetak ovakvih preduzeća iz različitih privrednih grana, koji zapošljavaju od pet do 200 radnika. Gotovo svi su izvoznici i to najviše u zemlje iz kojih su došli. Mi želimo da im pomognemo da reše probleme sa kojima se susreću na našem tržištu, ali i da svojim primerom budu najbolji promoteri naše zemlje u privlačenju drugih investitora.“
Vladimir Grečić, iz Međunarodnog instituta za politiku i privredu, objašnjava da pažnju stručnjaka koji se bave migracijama poslednjih godina privlači novi fenomen „kolektivnih deviznih doznaka migranata“.
„Razlog je što udeo kolektivnih deviznih doznaka u ukupnom obimu deviznih doznaka u zemlje u razvoju pokazuje dinamičan rast. Analize eksperata koji se bave pitanjima rada i doprinosa zavičajnih udruženja migranata zemljama porekla pokazuju da su se poslednjih godina ispoljile dve tendencije“, kaže Grečić. „Prvo, povećava se udeo deviznih doznaka latinoameričkih migranata koji pripadaju zavičajnim udruženjima, a bitnije od toga je što se sa pojavom i rastom broja zavičajnih udruženja promenila i struktura korišćenja deviznih doznaka u zemljama porekla. I to u korist produktivnih ulaganja. Kolektivne devizne doznake se znatno više ulažu u produktivne investicije, nego pojedinačne.“
Jedna petina ukupnog novca koji godišnje dolazi od Srba iz dijaspore je iz Nemačke. Posle nje sledi Irska, ali ne zato što u toj zemlji žive naši ljudi već zato što je ona sedište Vestern uniona, kompanije za transfer novca, a potom Švajcarska, SAD, Austrija, Rusija, Hrvatska.
Zbog visokih bankarskih provizija i još većih nameta specijalizovanih agencija za transfer novca, kakva je Vestern union, Srbi u rasejanju pare u otadžbinu uglavnom šalju preko vozača autobusa, komšija, rođaja… Prema nekim anketama, tek polovina novca poslatog iz Nemačke stiže u Srbiju formalnim kanalima, dok je taj procenat iz Švajcarske još manji. U istraživanju koje je rađeno među Srbima iz Švajcarske koji svojim sunarodnicima u Srbiju šalju u proseku godišnje oko 1.000 švajcarskih franaka, čak 75 odsto njih to čini neformalnim kanalima. Takva usluga, kažu „srpski Švajcarci“, jeftinija je, pouzdanija i brža.
Banke za ovu uslugu uzimaju proviziju i do dvadesetak odsto od poslatog iznosa, a što je taj iznos veći provizija će biti manja. O visini sadašnjih provizija za ovu uslugu svedoči i opaska guvernera Jelašića da je let avionom neke niskobudžetne aviokompanije jeftiniji od slanja novca iz inostranstva u Srbiju. Konkurencija među bankama u ovom delu finansijskog poslovanja još uvek ne postoji, valjda zato što su građani Srbije još gladni kredita za stan, automobil, nameštaj, školovanje, letovanje… Do sada je jedino Komercijalna banka u dogovoru sa finansijskim vlastima Nemačke sredila jeftiniju i povoljniju uslugu slanja novca iz Nemačke, koja će koštati od pet do devet evra koliko maksimalno iznosi provizija za bilo koji iznos veći od 700 evra.
Narodna banka nivo doznaka poslatih formalnim putem, drugim rečima preko banaka ili institucija za transfer novca, kontroliše preko izveštaja koje dobija od komercijalnih banaka, preko kojih inače i stiže čak 93 odsto novca poslatog formalnim kanalima.
Ona druga polovina novca, koja stiže preko neformalnih posrednika, kontroliše se u platnobilansnoj statistici preko menjačnica, pa je zato precizan uvid u novac koji stigne iz dijaspore nemoguće imati. Finansijski stručnjaci kažu i da oko 26 procenata od ukupnog iznosa doznaka jesu zapravo penzije koje su naši državljani zaradili u inostranstvu. Pa se tako, redimo, Hrvatska rangira poprilično visoko na listi zemalja iz kojih stiže novac od doznaka, iako se zna da Srbija tamo nema baš jaku dijasporu.
NBS je pre nekoliko meseci najavila da će od polovine novembra naši ljudi koji rade u inostranstvu i šalju novac u Srbiju moći to da urade SMS porukom. U Narodnoj banci Srbije za NIN kažu da će tokom decembra pustiti pilot-projekat koji će omogućiti građanima Srbije da na brz i jednostavan način, preko „dina“ kartice, prime novac poslat iz inostranstva.
Kakvi su stvarni efekti doznaka koje stižu iz dijaspore za ekonomiju Srbije, objašnjava Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu. On kaže da doznake dugoročno imaju samo negativne posledice. „Nažalost, pozitivno je samo to što one utiču u znatnoj meri na stabilnost, pogotovo u kriznom periodu. Njihova uloga je na prvom mestu održavanje socijalnog mira i poboljšanja životnog standarda. Uostalom, kako bismo preživeli devedesete da nije bilo doznaka. S druge strane, doznake negativno utiču na privredni razvoj zemlje, posebno regiona u Srbiji koji žive isključivo od doznaka. Jer stanovništvo se tako olenji i nema motivaciju da radi kada zna da će mu roditelji ili rođaci svaki mesec poslati nekoliko stotina evra.“ Pred nama su i novogodišnji i božićni praznici koji nagoveštavaju dolazak gastarbajtera i još veći priliv doznaka iz dijaspore. I sigurno će obradovati one građane Srbije kojima taj novac stiže, a na njima je da ga utroše na kupovinu paketića ili na otpočinjanje sopstvenog posla.
Nivo doznaka u svetu – Rusi prednjače
Oko 150 miliona radnih migranata u svetu, kući godišnje pošalje više od 300 milijardi dolara, rezultati su istraživanja Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede i Američke banke za razvoj. Rusija je, prema ovom istraživanju lider po broju radne migracije, i na nju otpada 48 odsto ukupnog broja ekonomskih emigranata iz čitave istočne Evrope. U isto vreme Rusija je i najatraktivnija destinacija migranata iz drugih zemalja Zajednica Nezavisnih Država. Prema ukupnom prilivu novca od gastarbajtera, među regionima u svetu prednjači Azija sa 114 milijardi dolara. Iza nje su Latinska Amerika i Karipski basen sa 68 milijardi dolara, istočna Evropa sa 50, Afrika sa 39 i Bliski istok sa 29 milijardi dolara. Među pojedinačnim zemljama, po apsolutnoj količini novca koji pristiže od radnih migranata na prvom mestu je Indija sa 24,5 milijardi dolara, a zatim slede Meksiko sa 24,2 milijarde i Kina sa 21 milijardom dolara. Posle njih slede Filipini sa 14,6 milijardi i Rusija sa 13,8 milijardi dolara. U Evropi najviše sredstava pristiže u Rusiju, ali je za razliku od Srbije gde ovaj novac učestvuje u BDP sa oko 10 procenata, taj udeo u Rusiji svega 1,4 odsto. U Ukrajini je tako ukupna suma transferianog novca, prema istraživanju, 8,5 milijardi dolara, ili oko osam odsto BDP-a, s tim što ova sredstva obezbeđuju „skoro 20 odsto prihoda po stanovniku“. U Belorusiju od gastarbajtera pristiže 2,3 milijarde dolara, ili 6,3 odsto BDP-a. Moldavski radnici, koji su u svet otišli „trbuhom za kruhom“, svojim novcem obezbeđuju 31,4 odsto nacionalne privrede, premda je apsolutna visina skromna, nešto veća od milijardu dolara. U Albaniji je udeo novca koji obezbeđuju njeni žitelji na privremenom radu u inostranstvu veći od 21 odsto BDP-a, u Bosni i Hercegovini preko 20 odsto. U centralnoj Evropi, u koju su u ovom istraživanju svrstane i baltičke zemlje, značaj ovih novčanih tokova je daleko skromniji. U Estoniji i Letoniji oni čine po 2,3 odsto BDP-a, u Litvaniji 1,6 procenata. Najviši pokazatelj u ovoj grupi zemalja, od 3,9 odsto, ima Rumunija.Nivo doznaka u svetu – Rusi prednjače Oko 150 miliona radnih migranata u svetu, kući godišnje pošalje više od 300 milijardi dolara, rezultati su istraživanja Međunarodnog fonda za razvoj poljoprivrede i Američke banke za razvoj. Rusija je, prema ovom istraživanju lider po broju radne migracije, i na nju otpada 48 odsto ukupnog broja ekonomskih emigranata iz čitave istočne Evrope. U isto vreme Rusija je i najatraktivnija destinacija migranata iz drugih zemalja Zajednica Nezavisnih Država. Prema ukupnom prilivu novca od gastarbajtera, među regionima u svetu prednjači Azija sa 114 milijardi dolara. Iza nje su Latinska Amerika i Karipski basen sa 68 milijardi dolara, istočna Evropa sa 50, Afrika sa 39 i Bliski istok sa 29 milijardi dolara. Među pojedinačnim zemljama, po apsolutnoj količini novca koji pristiže od radnih migranata na prvom mestu je Indija sa 24,5 milijardi dolara, a zatim slede Meksiko sa 24,2 milijarde i Kina sa 21 milijardom dolara. Posle njih slede Filipini sa 14,6 milijardi i Rusija sa 13,8 milijardi dolara. U Evropi najviše sredstava pristiže u Rusiju, ali je za razliku od Srbije gde ovaj novac učestvuje u BDP sa oko 10 procenata, taj udeo u Rusiji svega 1,4 odsto. U Ukrajini je tako ukupna suma transferianog novca, prema istraživanju, 8,5 milijardi dolara, ili oko osam odsto BDP-a, s tim što ova sredstva obezbeđuju „skoro 20 odsto prihoda po stanovniku“. U Belorusiju od gastarbajtera pristiže 2,3 milijarde dolara, ili 6,3 odsto BDP-a. Moldavski radnici, koji su u svet otišli „trbuhom za kruhom“, svojim novcem obezbeđuju 31,4 odsto nacionalne privrede, premda je apsolutna visina skromna, nešto veća od milijardu dolara. U Albaniji je udeo novca koji obezbeđuju njeni žitelji na privremenom radu u inostranstvu veći od 21 odsto BDP-a, u Bosni i Hercegovini preko 20 odsto. U centralnoj Evropi, u koju su u ovom istraživanju svrstane i baltičke zemlje, značaj ovih novčanih tokova je daleko skromniji. U Estoniji i Letoniji oni čine po 2,3 odsto BDP-a, u Litvaniji 1,6 procenata. Najviši pokazatelj u ovoj grupi zemalja, od 3,9 odsto, ima Rumunija.
