Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina postaje sve nestrpljivija. Da srpski narod i državu vidi što pre izjednačene sa evropskim narodima i državama. Da u očima sveta odraz nacionalne slike konačno dobije obrise kakvi stvarni jesu – naroda sposobnog, obrazovanog, šarmantnog, lepog, duhovitog poput svih ostalih. Da ljudi, koji kao da su zaboravili da se smeju, povrate osmeh na lice. Da svi zajedno, ujedinjeni, prestanemo sa čekanjem i probuđeni učinimo nešto za budućnost.
Da o problemima prestanemo samo da pričamo jer se tako, sami po sebi, neće rešiti – iskrena je želja koju je, između ostalog, u razgovoru za „Politiku“, povodom skorašnje dvogodišnjice (17. jula kada je i rođendan prestolonaslednika) od povratka u otadžbinu supružnika – prestolonaslednika Aleksandra Drugog i princeze Katarine, otkrila „lepša polovina“ kraljevskog para.
“ Cilj svih nas je da naše živote učinimo boljim. I u Bibliji piše „tražite i dobićete“. Trebalo bi da budemo realistični i svako od nas da traži. Ali, i učini najviše što može u okviru svojih mogućnosti, mesta gde živi, posla… čini mi se, međutim, da svaki čovek drži po jednu kockicu pazla. I umesto da je priloži, kako bismo dobili pravu i konačnu sliku, nešto nas u tome sprečava, pita se i istovremeno primerom zašto je to tako daje odgovor, na ovu nedoumicu, princeza Katarina.
Posećujući bolnice, škole, ustanove za smeštaj hendikepirane dece, starih lica, zapazila je, dodaje, pomalo čudnu osobinu naših ljudi. – Lekari, sestre koji su pravi heroji svoga posla, često sa svojim pacijentima pate jer ne mogu da im pomognu. Nedostaju mnogi aparati, lekovi. I umesto da kažu šta nemaju, da li zbog ponosa, ili nečeg drugog, o tome ćute ali se zato pohvale onim što imaju.
Putujući gotovo svakodnevno, razgovarajući sa mnogim ljudima tokom ove dve godine, princeza Katarina je zapazila još jedan uvreženi stav. – često se čuje pitanje zašto međunarodna zajednica nije uz nas. To, međutim, nije tako. Ja znam da oni žele da pomognu.
Jednostavno, problem je u nama. Mi moramo pronaći način da im pokažemo šta nam treba. Moramo da „spakujemo“ i pokažemo im ono što nas muči, prenesemo na način koji oni razumeju. Naše slabosti koje nam ne dozvoljavaju da se razvijemo upravo su to što nam manjka organizovanost, marketing, umešnost lobiranja, komuniciranja sa svetom. I naš potreba da uvek budemo u pravu, dodaje uz smešak princeza Katarina.
Angažovana u radu humanitarne organizacije „Linija života“ (Lifeline) koju je osnovala još 1993. godine, sa kancelarijama u Beogradu, Njujorku, Torontu, čikagu, Londonu i Atini, princeza Katarina osmislila je još jednu akciju. – Ako već ne možemo da dovedemo svet u Srbiju, trebalo bi da Srbiju približimo svetu.
U svakoj zemlji mogla bi da se organizuje Nedelja Srbije i Crne Gore. Jednog dana bi se upoznavali sa našom kulturom, običajima, umetnošću. Drugog bi se govorilo o mogućnostima investiranja. Gostovali bi naši ministri, pomogli bi naši ambasadori koji su već u tim državama, objašnjava princeza Katarina i dodaje da su njen suprug i ona spremni da koliko god mogu pomognu u tome.
– Već smo razgovarali sa našim ambasadorima u Grčkoj i Velikoj Britaniji, ali bi trebalo najpre oformiti mali komitet kako bi se dalje razradilo organizovanje ovakvih nedelja, kaže ona.
Na kraju razgovora pitamo gde leži lični motiv u neprestanom angažovanju, organizovanju humanitarnih akcija, poseta bolnicama, izbegličkim kampovima? – Još kao detetu usađeno mi je da smo tu, na ovom svetu, da bismo davali drugima. To je blagoslov i najsrećniji su oni koji pružaju. A ja sam htela da budem srećna. Kada sam upoznala svog supruga shvatila sam da mi je to Bog dao kao znak da sam bila u pravu, kaže na kraju razgovora princeza Katarina.
