Stare prijatelje i sve one sitnice koje „život i Beograd znače“, 51-godišnji Milan Pantić, pred kojim je nekad stajala uspešna fudbalerska karijera, ostavio je pre više od dve i po decenije, da bi doktorirao istoriju u Švajcarskoj. Cirih ga, veli, nije zadivio, razmišljao je samo o povratku u svoj svet, ali život mu je drugačije složio kockice. Obaveze su se smenjivale, povratak se odlagao, a godine prolazile. Bio je fudbaler, potom uvoznik ajvara, pokretač novina, fudbalski menadžer, a danas se „druži“ samo sa lepoticama, jer je već četiri godine direktor za izbor Mis dijaspore Evrope.
– Sve je ispalo drugačije od planiranog, ali Srbija mi i dalje nedostaje – veli Milan. – Posle doktorata čekao me je posao u Gradskom arhivu Ciriha, ali na vreme sam shvatio da me to ne interesuje, u stvari privlačila me trgovina, ono čime sam se i bavio u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Prisećajući se prošlih vremena, naš sagovornik se naglas upitao: „Kome li je u doba ratova bilo teže, dijasporcima iliSrbima u Srbiji?“ Medijska hajka na Srbe širom sveta naterala ga je da pokrene i mesečne novine, „Beogradski bilten“.
Aplauz Sanji Papić
– Kada je prošle godine u Sent Moricu, na jednom prijemu, cela sala aplaudirala našoj Sanji Papić, uzvikujući: „Srbija, Srbija“, shvatio sam da zahvaljujući našim mnogim znanim i neznanim devojkama, lepim i pametnim, mogu više da učinim za otadžbinu, nego uz pomoć demonstracija – tvrdi Pantić.
– Bile su to novine ni po babu , ni po stričevima. Nepristrasne. četiri srednje strane štampane su na nemačkom jeziku, kako bi i Švajcarci mogli da se informišu i shvate da Srbi nisu „monstrumi sa Balkana“. Ali, decembra 2000. godine sam ih ugasio, razboleo sam se i dalje nisam mogao… – objašnjava Pantić, koji je potom postao fudbalski menadžer, a onda ga je pozvala Vesna Jugović, i od tada je direktor za izbor Mis dijaspore Evrope.
– Prihvativši ponudu, imao sam samo jednu želju – da promovišem srpsku nacionalnu lepotu. Upotrebio sam svu energiju u svrhu promene svesti o ružnim i zlim Srbima. I prvo što sam uradio na jednom našem prospektu, bilo je da stavim fotografiju Sanje Papić uz potpis: „Ovo je Srbija“. Dakle, lepa devojka, čiste duše, predstavljala je moju otadžbinu. Gledajući sa ove distance, možda je moj udeo u ovoj priči mali, ali čini mi se i da je dovoljno velik da bih nastavio da radim i daljem najbolje što umem za svoju zemlju – ističe sagovornik „Vesti“.
Teško doba
Najteži period Pantićevog života bio je za vreme NATO bombardovanja kada su Srbi širom Švajcarske organizovali neprekidne demonstracije, u kojima je učestvovao i sam. Posledica svega – morao je na operaciju i oporavak.
