Blaženka Trivunčić koordinator Srpske dopunske škole za Francusku, Italiju i Sloveniju čest je i rad sagovornik internet portala Rasejanje.info. Od prošle godine se nalazi na mesto koordinatora Srpske škole za Francusku i Italiju. Da je u prvog godini svoga mandata odlično vodila posao pokazuje činjenica da je dobila dodatnu državu – Sloveniju, u kojoj se od ove jeseni po prvi održava nastava na srpskom jeziku pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
U ovom razgovoru za portal Rasejanje.info koordinatorka Trivunčić govori o povratku u klube nakon prekinute „uživo“ nastave početkom marta i spremnosti celog tima na eventualni povratak nastave na daljinu. O radosti đaka što su ponovo u učionicama ali i o brzom i efikasnom pronalaženju rešenje prostora gde bi se nastava održava, jer su francuske vlasti ukinule ELKO program (koji je podrazumevao izvođenje nastave u francuskim učionicama). Odlična saradnja sa kulturnim centrima, predstavnicima srpskih udruženja, crkvama, roditelja i đaka omogućila je pronalaženje brzog rešenja. O slozi nastavnog tima, kao i aktivnosti đaka kroz razne konkurse…
Nova školska godina je počela, đaci su ponovo u klupama. Da su se na svim punktovima vratili u škole ili ima nekih ograničenja kod nekih francuskih i italijanskih gradskih vlasti?
– Na radost učitelja i učenika, nastava se održava pretežno u učionicama, prostorijama srpskih crkava i prostorima koje iznajmljuju srpska udruženja. U većini mesta u Francuskoj i Italiji uspostavljena je neposredna nastava, kao i ranijih godina. U skladu sa zdravstvenim merama zemalja prijema, preduzimaju se mere zaštite koje se pretežno odnose na dezinfekciju prostora. Ograničenje broja prisutnih usled malih prostorija u pojedinim mestima sa velikim brojem učenika (Vićenca, Crkva Svete Petke u Bondiju) rešeno je podelom na manje grupe, uvođenjem novih termina i skraćenjem časova. Nastava na daljinu koristi se u grupama gde trenutno ne postoje mogućnosti za drugačijom organizacijom i gde se čeka odobrenje za učionice – Kolmar, Kurbevua, Sans, Miluz. U Italiji je nastava na daljinu u Trstu trajala do početka oktobra, a potom je na časovima u Srpskoj crkvenoj pravoslavnoj opštini reorganizovano svih šest grupa u pogledu strukture učenika – grupe su pretežno homogene.
U Francuskoj je, pored zdravstvene krize, nastavnu situaciju otežalo ukidanje ELKO programa, koji je podrazumevao izvođenje nastave pod nadzorom francuskih prosvetnih vlasti. U kratkom vremenskom periodu, a uporedo sa zastojem naročito administrativnih službi, bilo je potrebno pronaći rešenja za mnoge grupe koje su ostale bez francuskih učionica. Okolnosti su bile veoma složene i teške. Ipak, prelazak na tzv. asocijativni vid nastave (nastave pri udruženjima) uspešno je sproveden zahvaljujući dobroj organizaciji, proceni mogućnosti na terenu, zajedničkom radu svih nastavnica, izuzetnoj pomoći postojećih srpskih udruženja, podršci Saveza Srba Francuske u osnivanju novih udruženja, zalaganju đačkih porodica entuzijasta, ali i predusretljivosti francuskih institucija, koje su prve otvorile vrata našoj nastavi. Časovi se izvode u tri francuska kulturna centra i, za sada, u dve francuske škole. Sa Nj.E. ambasadorkom Natašom Marić razgovarala sam o novom vidu organizacije dopunske nastave na srpskom jeziku u Francuskoj, pri čemu je istaknut značaj održavanja časova u srpskom Kulturnom centru u Parizu. Na kraju, desilo se da su nam se, u našoj borbi, „vrata otvarala“ – u dobijenom prostoru od jedne, nastajale su dve grupe (Orlean, Pjerfit) jer je odziv učenika bio veliki. Pretpostavlja se da je uzrok tome praćenje naših aktivnosti putem e-medija, stručni i predani rad svih koleginica, uz ukidanje ograničenja u pogledu uzrasta (po ELKO programu nastavu su mogli pratiti samo učenici do 4. razreda jer se osnovno školski sistem razlikuje).
S obzirom da pola godine učenici nisu mogli da se vrate u školske klube kakav je odziv đaka u srpskoj školi na početku ove školske godine?
– Da neposrednu nastavu ne mogu zameniti virtuelna druženja, ali i da je nastava na daljinu bila dobro vođena u svim mestima od marta do juna, uz mnoge zajedničke aktivnosti i učešća na konkursima, te da je srpska škola i dalje kohezioni činilac koji okuplja decu, pokazao je odziv učenika u ovoj školskoj godini. Broj učenika je u Francuskoj približan broju sa kraja školske godine (oko 640), a u Italiji je povećan na 320. Uz podršku Ministarstva prosvete, očekuje se otvaranje grupa u udaljenim mestima i izvođenje „onlajn“ časova, a inicijativa je, na primer za mesto Sent Avol, potekla iz našeg konzulata u Strazburu.
Koliko nastavnika ima u Francuskoj i Italiji, koliko grupa u kojima se održava škola, a koliko đaka?
– U Francuskoj, Italiji i Sloveniji nastavu na srpskom jeziku školske 2020/21. izvodi 14 redovnih, 6 honorarnih nastavnika i koordinator sa 50% norme:
Francuska – Milija Jevremović, Katarina Strailović, Tamara Nacik, Marija Praizović, Ljiljana Simić, Slavica Milić, Nataša Radojević, Nataša Francišković, Aleksandra Bursać
Italija – Jelena Jovanović, Dragica Doderović, Slađana Marković
Slovenija – Danilo Spasojević, Jelena Stefanović, Svetlana Todorović, Tamara Svrzić, Maja Anđelković Šeguljev, Nevena Stupar, Dragana Šoškić, Draga David.
Ukupan broj učenika u sve tri zemlje u oktobru 2020. je oko 1770, a časove drži 21 nastavnik u ukupno 122 grupe.
Upis u srpsku školu je još uvek moguć i šta savetuje roditeljima a šta đacima?
– Pozivam đačke porodice čija deca pohađaju nastavu da obaveste prijatelje i poznanike da je upis u toku, da prate našu internet stranicu http://srpski.fr/ i školsku Fejsbuk stranicu „Srpska škola u Francuskoj, Italiji i Sloveniji“, na kojoj se nalaze aktuelnosti. Takođe, sve informacije o upisu i nastavi pružiće kolege, a raspored časova i kontakti nastavnika dostupni su na linkovima:
Francuska: http://srpskipariz.weebly.com/106010881072108510941091108910821072.html
Italija: http://srpskipariz.weebly.com/1048109010721083108011121072.html
Slovenija: http://srpskipariz.weebly.com/105710831086107410771085108011121072.html
Školsku internet stranicu http://srpski.fr/ u 2020/21. uređuju Milija Jevremović, Katarina Strailović (Francuska), Jelena Jovanović (Italija), a za sada, uz lekturu tekstova, dizajniranje i postavljanje stranice za ovu godinu, uređujem za Sloveniju, što će preuzeti u narednom periodu Nevena Stupar. Školske aktuelnosti prikazuje Fejsbuk stranica „Srpska škola u Francuskoj, Italiji i Sloveniji“, a tekstove objavljuju Milija Jevremović, Katarina Strailović, Tamara Nacik, Nataša Francišković, Jelena Jovanović i Nevena Stupar.
Od ove školske godine koordinator ste Srpske dopunske škole i u Sloveniji. Kakvo je stanje na terenu?
– Složena procedura dobijanja viza, naročito sada u otežanim okolnostima zdravstvene krize, specifična za svaku zemlju, okončana je uspešno zahvaljujući udruženom delovanju Ambasade Republike Srbije u Sloveniji i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Osam nastavnika doputovalo je u Sloveniju 28. Septembra i odmah započelo sa uspostavljanjem nastave.
U skladu sa predloženim rasporedom mesta i škola za redovne nastavnike, u većini škola u području Ljubljane, Kranja, Nove Gorice, Maribora i Kopra oformljena su odeljenja, dobijeni termini u osnovnim školama, a roditeljski sastanci i prvi časovi uspešno održani. U Sloveniji su redovni nastavnici započeli nastavu koristeći, usled zdravstvenih ograničenja, prostore Srpske pravoslavne crkve i druge resurse srpske zajednice. Oformljeno je 60 grupa sa 817 učenika. Veliki doprinos rešavanju adminstrativnih pitanja, povezivanju sa srpskim crkvenim opštinama, uz komunikaciju sa upravama škola i obraćanje slovenačkim institucijama, pružila je Ambasada Republike Srbije u Sloveniji. U skladu sa novonastalom epidemiološkom situacijom i merama koje je donela Vlada Republike Slovenije, nastava na srpskom jeziku izvodiće se po „onlajn“ modelu od 19. Oktobra, preko Zum aplikacije i Gugl učionice. Ovaj tip nastave je privremenog karaktera, a uslovljen je trajanjem zdravstvenih mera propisanih od strane Vlade Republike Slovenije. Takođe, uz svu dobru volju, časovi će trenutno biti obustavljeni i u parohijskim domovima širom Slovenije. Očekuje se da u narednom periodu Ministarstvo donese odluku o angažovanju honorarnih nastavnika za mesta i škole koje nisu obuhvaćene u prethodnoj etapi: okolina Ljubljane, Novo Mesto, Celje, Velenje, Koruška, Kopar, Zasavje sa okolinom… Nastavnici koji su na terenu razvijaju postojeće grupe sa ciljem obuhvata što većeg broja učenika. Srpska zajednica u Sloveniji pokazuje dobrodošlicu i spremnost na saradnju, a među kolegama je izražena odlična komunikacija.
Vi imate odličnu saradnju sa svim nastavnicima i toplina i sklad rada se primećuju na svakom koraku. Koji je recept za takvu saradnju?
– Raduje me da se takva atmosfera primećuje, a nije je jednostavno stvoriti i sačuvati. Ona je preduslov za uspešan rad i izgradnju pozitivne slike o dopunskoj školi. Razvijanje dobrih odnosa među kolegama pokazuje zajednička realizacija aktivnosti, uz saradnju u pripremi časova, razmenu dodatne literature, deljenje iskustava u „onlajn“ nastavi i zajedničko učenje u oblasti digitalnih kompetencija. Posebno bih istakla otvorenost u učestaloj komunikaciji, uz uvažavanje predloga i ideja, a naročito negovanje osećaja međusobne podrške i timskog rada. Kada shvatimo da smo daleko od matice i najbližih, upućeni jedni na druge, na istim zadacima i sa istim ciljevima, sa istim teškoćama, uz stvaranje ljudskih i profesionalnih veza, lakše je i plodonosnije ostvariti sve čega se dotaknemo. Takođe, nije uvek tako idealno i lako postići željenu harmoniju, ali se uz razgovore, poštovanje rada i razlika u ličnostima – uspeva.
Uslovi u kojima se prethodna školska godina odvijala ni za srpsku školu ni za roditelje ni za učenice nije bila laka. Ipak Vaš tim nastavnika je imao veliki broj aktivnosti i učešća na mnogim konkursima širom Srbije. Kakav Vam je plan za ovu godinu? Koje projekte želite da ostvarite?
– Planova je mnogo, a neki su započeti i realizovani u prethodna dva meseca. Nadamo se opštoj dobroj zdravstvenoj situaciji, a ako se bude moralo, trudićemo se da ostvarimo projekte na daljinu. Teško ih je sve nabrojati. Na primer, započeta je saradnja sa Vukovom zadužbinom u projektu „Srpska škola u Francuskoj i Italiji na putu zadužbinarstva“, kojim se predviđa štampanje đačkih radova u „Danici za mlade“ i promocija knjige, uz učešće svih porodica, koje su obaveštene preko Saveta roditelja o prikupljanju simboličnih sredstva sa ciljem podrške ovoj instituciji od izuzetnog kulturnog značaja. Odlične su reakcije i lep odziv. Ostvarena je saradnja sa Kulturnim centrom „Čukarica“ na području razvijanja čitalaštva i bogaćenja bibliotečkog fonda ćiriličnim knjigama kroz program „Čitalačke značke“. Iz obe zemlje je poslato 39 poetskih video-zapisa na konkurs „Ja bih stihom da ti kažem“. Realizacija projekta „Digitalna učionica u funkciji unapređenja dopunske nastave na srpskom jeziku u Parizu“, koji je sufinsirala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, odvija se u skladu sa predviđenim planom. Obezbeđena je tehnička oprema, a održani su i prvi interaktivni časovi. Mnoge su aktivnosti pred nama, a trudićemo se da realizujemo tradicionalne manifestacije i da naši đaci uzmu učešća u međunarodnim konkursima i kvizovima. Poseban cilj je nastavak postepenog povezivanja kolega iz tri zemlje u svim aspektima rada – stručnom i marketinškom, uz podsticanje na inovativnost i korišćenje raznovrsnih resursa u svim oblicima nastave.
Imate odličnu saradnju sa srpskim klubovima, udruženjima, savezima, Srpskim kulturnim centrom u Parizu…. Koliko oni doprinose unapređenju srpske nastave u inostranstvu?
– Pravilnikom o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu propisano je da se nastava na srpskom jeziku realizuje uz pomoć srpskih udruženja, crkava, nadležnih DKP-a. Na nastavniku je, uz stručni deo, da izgradi dobre odnose, uz sprovođenje brojnih vannastavnih aktivnosti, ali u pravnom smislu, nastavnik ne može iznajmiti prostorije za izvođenje nastave. Srpska škola ne bi mogla postojati u ovom obliku, a razvoj bi bio ograničen, da nije navedenih oblika saradnje. Posebno treba istaći donacije đačkih porodica i učešće u realizaciji manifestacija. Takođe, zajedništvo škole i drugih organizacija u pripremi i održavanju važnih kulturnih događaja, u obeležavanju značajnih datuma u rasejanju, osnova je za postojanje i trajanje srpske zajednice.
Šta Vam se najviše sviđa kada đak završi obrazovanje u srpskoj školi?
– Maturanti često žele da nastave sa učenjem i dolaze na naše časove, a nose lepe uspomene i čuvaju stečena prijateljstva i kontakte. Srpska škola podstiče i razvija socijalni aspekt nastave i vršnjačku interakciju. Do ove školske godine, u okviru polaganja francuske mature, đaci su mogli birati srpski jezik, pa je i to bio jedan od motiva da povremeno dođu u školu.
I za kraj Vaša poruka – đacima, roditeljima, srpskom rasejanju?
– Obaveza svih institucija i pojedinaca u Srbiji i van nje, jeste izgrađivanje svesti i znanja o poreklu kod mlađih generacija, uz prenošenje kulturno-istorijske prošlosti, negovanje srpskog jezika i upotrebu ćirilice, a sa ciljem očuvanja identiteta. Ta svest je, naročito u modernom svetu i višejezičnim sredinama neophodna i podjednako važna za ličnost svakog mladog čoveka i društvo u celini. Uverena sam da zajedničkim radom možemo zaustaviti, ili bar usporiti proces nestajanja srpskog jezika, koji je na spisku ugroženih jezika i pisama. Srpske dopunske škole su, uz porodicu, državu, crkvu i predane kulturne radnike i organizacije, poslednja odbrana postojanja srpskog jezika, naročito kod treće generacije. Stoga je rad i zalaganje svakog učitelja od neprocenljive važnosti. U ime svojih kolega, pozivam roditelje da pronađu vremena i omoguće deci učenje srpskog jezika u bilo kojoj najbližoj školi ili „onlajn“, a ako se ništa drugo ne može preduzeti, dovoljno je, po rečima Duška Radovića, govoriti srpski jezik, voleti ga „svakoga dana pomalo“, jer „srpski jezik nema nikoga drugog osim nas“. Ne zaboravimo – naša deca neće imati sebe, ako dozvolimo da jezik potpuno ugasne.