Za većinu dece koja su posetila etno izložbu pod nazivom „Nekad i sad“ u galeriji „Praksis“ u Torontu bio je to prvi susret sa krpenim loptama i ručno izrađenim lutkama, praćkama, lukom i strelom, sa malim kamenim oblucima, piljcima i ukrasnim i korisnim predmetima za domaćinstvo sa kraja 19. i početka 20. veka.
Kreator izložbe, na kojoj je pokazano oko 150 eksponata, dr Živka Perić opremila je „dečji kutak“ s posebnom pažnjom i ljubavlju, jer najmlađima su, zapravo, najmanje poznate tajne života srpskog sela pre 70, 100 ili 120 godina. Mnoštvo izloženih starih fotografija i magazina, heklanih i pletenih odevnih predmeta, drvenih zdela, čanaka i klupica, tkanih prostirki i miljea, jednostavnih igračaka, već dve sedmice zaokuplja pažnju svih onih koji u galeriju „Praksis“ navrate da bi se informisali, prisetili, oplemenili.
– Posebno su simpatične reakcije Kanađana – priča na Anka Mioković, koja je zajedno sa suprugom Brankom vlasnica galerije. – Neki od njih su dolazili i po tri puta, sve se raspitujući za šta koji predmet služi i diveći se lepoti izloženih rukotvorina.
Mašta i kreativnost
Učiteljica Natalija Tanić je pažnju svojih malenih đaka držala jednostavnim objašnjenjima i pričom o tome kako se koji predmet koristi.
– Deca ovde mogu da se uvere koliko je mašte i kreativnosti utkano u sve što vide. Svi izloženi predmeti ručno su rađeni, dakle unikatni, i to je ono što im se nastoji približiti, ta svestranost i kreativnost našeg seljaka.
Baka Živka, penzionisani lekar specijalista, žena velike energije i volje, najduže se zadržavala baš u razgovoru sa najmlađima. Jer, većini roditelja je sve što je izloženo barem poznato, ali deca, koja su rođena ili odrastaju u Kanadi, nemaju baš često priliku da se na ovakav način upoznaju sa tradicijom, predanjima i kulturom svoga naroda.
Učenicima četvrtog odelenja Srpske škole u Misisagi baka Živka je neumorno objašnjavala razlike u životu onog i ovog modernog doba, potkrepljujući činjenice izloženim fotografijama. Naročito je zanimljiv bio deo o nekadašnjim dečjim igrama. Moderne generacije život ne mogu da zamisle bez kompjutera i video igrica. Naše bake i dede, kad su bili deca, igrali su se kamenčićima, pravili svirale od drveta, jurcali po livadama čitav dan, sakrivali se po urvinama i okolonom žbunju. Za ovu „sajber“ generaciju koja, nažalost, počesto ne može da razlikuje stvarni od virtuelnog života, sve što je videla na izložbi bilo je novo i začuđujuće.
Bogatstvo nasleđa
Dr Živka Perić je sve eksponate dopremila iz rodnog Kusatka, gde se u jednom objektu, koji je sama preuredila kao etno muzej, nalazi još nekoliko stotina raznih predmeta sa zanimljivom istorijskom patinom.
U izložbu u galeriji „Praksis“, pored ogromnog truda i nebrojenih sati rada oko organizacije i postavke, uložila je najviše ljubavi. Za svoj narod, za selo i njegove stanovnike i njihovu jedinstvenu snalažljivost, kreativnost, domišljatost. Za tradiciju i kulturu tog naroda, za sve ono lepo što on svetu može da pokaže. A najviše za decu, jer mladost je budućnost svake zemlje i svakog naroda. I sve njene reči i poruke na zidovima, stalažama i podovima odraz su želje da naša deca u život kroče sa svešću o bogatstvu i raznovrsnosti svoga kulturnog nasleđa. Jer, samo tako moći će da se lako i bezbolno uklapaju u druge i drugačije kulturne stvarnosti.
Rade Petrić, Siniša Pejović i Danilo Aleksandrić uglas kažu da je izložba vrlo zanimljiva. Posebno su ih privlačile stare fotografije koje su pomno razgledali. Za Danila, koji je rođen u Beogradu i nije imao priliku da boravi na našem selu, ovo je, zapravo, bio kratki čas iz istorije običaja i tradicije njegovog naroda.
