Praćenje egipatske revolucije“ uživo preko podešenih TV uglova snimanja, selektovanih mesta zbivanja“, uz napaljene i navežbane aktere, koje in continuo 24 sata sa lica mesta nudi CNN, upućuje na nedvosmislen zaključak. Poznata američka stanica ponovo je na poslu rušenja targetiranog režima. Sugeriše se da Mubarak i njegov model kombinacije strogo kontrolisanog višepartizma i faktičke podele vlasti (u višekonfesinalnoj zemlji) između predsednika, vojske, policije i teokratje – nije više poželjan. čak ni uz iznenađujuće visok rast nacionalnog dohotka od 6,5 odsto godišnje, nije podoban globalnom interesu.
Jer Mubarak je nedopustivo okrenut nacionalnom i strateškom interesu suvernog vojno moćnog Egipta kao stožera Bliskog Istoka. Doživotni mandat predsednika, zamišljen kao armatura tom autoritarnom režimu, valja prvo razoriti da bi Vašington muslimanima Bliskog Istoka podario noviu eru“. Sic!
To zapravo znači totalno potčinjavanje novog Egipta preko klijentelističke elite iz sloja novopočenih biznismena i prozapadne inteligencije. Zvuči poznato. Totalno nametanje američkog sistema vrednosti u politici i potrošnji ne znači da Egipat nije poslednje tri decenije bio tačka oslonca SAD.
Ali to više nije dovoljno uz demonstriranu volju Mubaraka da Egipat, uprkos svemu, igra ulogu suverene države koja samostalno ekonomski napreduje. I, što je nedopustivo, učestvuje u krupnim političkim odlukama.
Ako se pritom doda informacija sa istog CNN, koju potvrđuju i drugi izvori, da je jedan od tri glavna pokretača revolucije na ulicama Kaira, Aleksandrije i Sueca Otpor“ sa prepoznatljivom pesnicom iz Beograda – u Egiptu se zove Omladinski pokret 6. april“ – onda taj jasmin, koji je prvo zamirisao u Tunisu, pa krenuo po obali Sredozemlja, ima ružičaste cvetove. Ali i neoimperijalni zadah.
A plodovi već sada su krvavi. Stotine mrtvih, haos u najvećim gardovima 80-milionske zemlje, provaljeni zatvori iz kojih naoružane hiljade osuđenika u pohodu koji niko ne zaustavlja pljačka širom avenija i najbogatjih kvartova. Napadnut je Nacionalni muzej, u opasnosti je Kairo da, kao u Bagdadu, budu zatrti dokazi jedne od najstarijih i najbogatijih civilizacija na svetu.
NAMETANJE EL BARADEJA Sve to pravda se potrebom uklanjanja diktatora i „otvaranje“, kako se kaže u Vašingtonu, novog poglavlja“. Po zamahu upornosti izvođača i neproračunatom riziku, ovo je eksperiment bez presedana u novijoj, možda i celoj istoriji posleruskog oktobra, ali to sasvim pristaje aroganciji najveće svetske sile i poslušnih saveznika. Amerika je, naizgled preko noći, presudila da joj doživotni predsednik, njen oslonac 30 godina na Bliskom istoku, više ne odgovara u okviru novih planova totalitarne strategije, gde može da odlučuje samo jedan.
Za ulogu novog lidera u Egiptu, opasnoj bombi (ne)tolerancije više religija, među kojima su Muslimanska braća“, kao militantni remetilački element, do sada stavljani van izbornog okvira. Amerika kandiduje nobelvca, svog miljenika Mohameda el Baradeja.
Za to vreme Ruski radio tvrdi da je Baradej Sorošev igrač, da je centar egipatske opozicije formiran u Londonu, da je svetska kriza razbucala egipatsku ekonomiju i da Mubarak žanje posledice.
El Baradej je ličnost od naučnog autoriteta u oblasti kontrole atomskog oružja, ne previše poznat Egiptu, koji će biti stavljen u službu američkog projekta nefunkcionalne demokratije“ (izjava iz Bejruta). Takva je vlast je, posle agresija, već instalirana u Srbiji i Iraku. Njen mozak su strani eksperti, NVO, Svetska banka i MMF. Naravno, sve to pod uslovom da uspe instaliranje El Baradeja u najavljenim pregovorima o demisiji Mubaraka, zašta je izvikivanjem gomile nobelovac delegiran na jednom trgu u Kairu.
Suština potčinjavanja Egipta je pretvaranje Sredozemlja u isključivo američki bazen za nosače aviona, verovatno uspostavljanje kontrole nad Sueckim kanalom, možda u partnerstvu sa Izraelom, i privođenje realizaciji planiranog napada na Iran, koji je potencijalna meta i Vašigtona i Jerusalima
Svakako da gorke osmehe izaziva vokabular američke televizije koji na svakih nekoliko minuta lenjinističkim rečnikom praćenim slikama tragedija opljačaknih ljudi i zgrada u plamenu izgovara – ovo je ustanak“, evo revolucije u interesu naroda“.
Boljševizam se vratio na svetsku scenu u američkom medijskom pakovanjiu borbe za ljudska prava i demokratiju. čini se da ta neverovatna mešavina revolucionarnog nasilja boljševizma i beozočne propagande Hitlerove Nemačke nema protivteže u današnjem svetu.
Ako na bombardovanje Srbije niko nije mrdnuo malim prstom, mada se radilo o agresiji Zapada i NATO bez presedana i legaliteta na jednu malu zemlju, sada CNN širom sveta prati organizovane performanse podrške revoluciji“ na kojima urliče najviše stotinak napaljenih statista.
Pažljivi posmatrač uočava da mase“ u 20-milionskom Kairu, koje izvikuju slogane, ne prelaze, gledano okom kamere, grupe od nekoliko stotina, najviše par hiljada aktera, da su protesti u širokom raspornu raštrakani po bulevarima, da se isti likovi i scene pojavljuju na različitim mestima, a da je sa lica mesta do bezočnosti dovedeno navijanje novinara da se dalje diže tenzija i uvećava predstava o totalnom haosu, čiji je navodno isključivi krivac Mubarak (kao Milošević, pa Sadam).
POSLEDICE DIVLJANJA Uporno se lansira teza o njegovoj isključivoj odgovornosti za događaje, pa mu se tako pripisuje napad na muzeje, paljevine i zadavanje smrtnih udaraca sopstvenoj zemlji zato što je reagovao prekomernom silom“ na zemljotes sa ulice. Ne zaboravimo ulogu podmetnutih snajperista u Sarajevu, u Tunisu, pa u Tirani nedavno.
Neko će se valjda setiti da je Amerika poslala marince i ubila više hiljada afroamerikanaca u poznatim antirasisitčkim demonstacijama koje su se pretvorile u masovne pljačke hipermaketa u Los Anđelesu i San Francisku.
Kad je očigledno beskompromisni i lukavi igrač Mubarak u oštroj šahovskoj partiji koja mu je nametnuta povukao policiju sa table da ne bi bilo novih žrtava i izveo tenkove na ulice, čije posade ćutke bez ijednog manevra svedoče o prisustvu oružanih snaga još uvek lojanih režimu, došle su dramatične primedbe da je uklonjena bezbednost. CNN tvrdi da su građani svesno prepušteni divljanju ubica i lopova, navodno namerno puštenih iz zatvora. Kina je svojevremeno sličan proamerički cunami-scenario obrisala prvo tenkovima pa šmrkovima sa trga Tjenanmen i danas je, gle, duboko uvažavana u Americi.
činjenica da je je, kao poslednica divljanja ulice obijen Nacionalni muzej, da su oštećene mumije i eksponati stavljena je u drugi plan, ali ipak je pripisana režimu. U pozadini ovog apokaliptičkog scenarija, koji traje već nedelju dana, vešti Mubarak imenovanjem potpresednika i nove vlade (a sve od članova svog okruženja iz vojske i policije), manevriše i izbegava pripemljenu omču. Međutim, za one koji gledaju dalje i pažljivije pomalja se u senci revolucije“ u Egiptu jedan vešto skrivani sukob dve strategije u srcu same amaričke administracije.
Sudeći prema do sada zauzetim stavovima emitovanim na CNN, Klintonovi, kreatori ratova na Balkanu, avantura u Iraku i Avganistanu, insistirali su na direktnom distanciranju, praktično obaranju Mubaraka.
Hilari je prvi put dozvolila, posle žilavog otpora predsednika Egipta, prenosi CNN, da se promene obave sa Mubarakom na čelu, a uz pomoć nove vlade“, a Oboma pokušava da ne bude direktno uvučen u ovu avanturu sa nepoznatim krajem. Njegovi analitičari ukazuju sve upornije na mogućnost da se, uz pomoć Irana, uspostavi fundamentalistički poredak Muslimanske braće umesto obećane demokratije.
Sve je jasnije da se, uz otvaranje dosijea bez presedana, uz Vikiliks, uz Dika Martija i kreacije revolucija, otvara prostor za odmeravanje snaga Kilintonovih sa Obamom za naredne predsedničke izbore u SAD
Borbi za moć samo naizgled političkih ličnosti i demokratskih koncepcija“ ustvari je borba bez rukavica najačih svetskih bankarskih korporacija, zatim kompanija za proizvodnju oružja, eksploataciju energenata i kontrolu proizvodnje hrane, lekova, ali i droge. One su svoje neizmerne ambicije za profitom vešto umotale u američku zastavu i u NVO paralelni sistem vladanja. Tako nameću svoj interes kao sveti cilj zapadne populacije, već obramrle od spinovanja da je reč o borbi za demokratiju i interese svih podjednako.
Kina i Rusija za sada, bez zauzimanja stavova, samo posmatraju taj pokušaj da se prema američkim potrebama preoblikuje i stavi pod punu kontrolu cenar svetskih energetskih rezervi i naveći deo strateških prilaza izvorima te pzutevima za transport energenata.
To ne znači da ce ovo ćutanje trajati beskonačno, ali upućuje da će sve biti rešavano u porodici velikih uz potpuno marginalizovanje UN i malih zemalja. Ako neke pouke ima od razbijanja Jugoslavije, montaže Haga i simulacije revolucije u Beogradu, one su došle prekasno.
