Bernard Kušner je korumpirani prevarant, spreman da za relativno male sume novca učini usluge i najodvratnijim diktaturama! Da je ovo napisao neki srpski novinar verovatno bi, kao bivši predstavnik UN na Kosovu, Bernar Kušner mogao da odmahne rukom zbog „glasina“. Stvar je daleko komplikovanija, jer je knjigu o njemu pod naslovom „Svet prema K.“, koja se juče pojavila u knjižarama, napisao je Pjer Pean jedan od najuglednijih francuskih novinara. Pean opisuje Kušnera kao „lakeja američkih neokonzervativaca“ i kao „prevaranta“ koji je iskoristio politički uticaj da obezbedi unosne ugovore od siromašnih afričkih zemalja.
Biznis na Kosovu
Kušner je osnivač Lekara bez granica i prvi šef Misije UN na Kosovu. U francuskoj štampi u vreme njegovog mandata na Kosovu pojavile su se informacije da je Kušner (uz određeni procenat zarade) članu svoje porodice omogućio da dobije „mobilnu telefoniju“ na Kosovu zbog čega je Kosovo imalo pozivni broj Monaka i najskuplji impuls u Evropi.
Pean tvrdi, pozivajući se na dokumenta koja poseduje, kako je Kušner u potrazi za zaradom u ulozi konsultanta između 2002. i 2007. godine pisao pozitivne izveštaje o birmanskoj diktaturi za račun firme „Total“. Ovaj petrolejski gigant je, plativši Kušneru za izveštaj, želeo da se „opere“ od optužbi da investira u ozloglašeni totalitarni režim u Birmaniji. Kušner je na udaru kritika i „zbog političkih stavova u krvavim krizama u Ruandi, na Balkanu, na Bliskom istoku i u Darfuru“.
Uhvaćen u mišolovku
Kušner je objavio demanti optužbi na sajtu svog Ministarstva služeći se „administrativnim jezikom“ što nije njegov običaj. Ako pokrene sudski proces protiv Peana, što je malo verovatno, moraće da podnese ostavku na ministarsko mesto dok se proces ne završi. Ukoliko ne podnese optužbu – smatraće se da su Peanovi navodi tačni i premijer Fijon i predsednik Sarkozi verovatno će biti prinuđeni da Kušnera smene.
Dve firme Kušnerovih bliskih saradnika, kako se navodi, naplatile su Gabonu i Kongu ukupno 4,6 miliona evra za izveštaje koje je Kušner napisao o reformi njihovog sistema zdravstvene zaštite. Novac je isplaćivan u više navrata i Pean tvrdi da je deo novca uplaćen nakon što je Kušner imenovan za šefa diplomatije 18. maja 2007. Pean tvrdi da je jedan od Kušnerovih saradnika Erik Danon, menadžer konsultantske kuće „Imedija“ i tadašnji francuski ambasador u Monaku, ostao u kontaktu sa Gabonom do septembra 2007. zbog isplate novca.
Sukob interesa
Pean je prvi novinar koji se usudio da primeti da je Kušner zloupotrebio svoju funkciju ministra spoljnih poslova, jer je njegova žena, poznata novinarka Kristin Okrent, imenovana na čelo frankofonskog TV-kanala koji direktno i finansijski zavisi od MIP-a što je tipičn primer sukoba interesa.
Kad je državni sekretar za frankofoniju Žan Mari Bokel prošle godine, ne znajući za Kušnerovu konsultantsku karijeru u Africi, u jednom govoru kritikovao gabonski i kongoanski režim zbog korupcije – Kušner ga je odmah smenio. Po Peanu morao je to da uradi, jer su šefovi ovih država telefonirali i tražili Bokelovu ostavku uz pretnju da će sve što znaju objaviti. Nisu li platili kako je dogovoreno?
Pean još navodi da je predsednik Sarkozi prošle godine dobio dosije sa podacima o Kušnerovim „poslovima“. Sarkozi, kao lider desnice, smatraju analitičari, nije baš nesrećan zbog skandala koji se najavljuje jer sa istinom o Kušneru – ruši se i poslednja ikona francuske levice. Kušner je naime bio član Socijalističke partije, ali je po izboru Sarkozija „preleteo“ u desnu vladu.
