Bogdan Maglić, atomski fizičar
Naša dijaspora je siromašna
Mi, u stvari, u Americi u poređenju sa drugim nacijama imamo siromašnu dijasporu, siromašnu utoliko što naši ljudi, naročito posle Drugog svetskog rata, nisu bili zainteresovani za pare, nego za dobar život. Nisu štedeli, nisu se borili da steknu bogatstvo. Nisu ukapirali da Amerika nije demokratija, već plutokratija, čija je premisa da se sve stvari rade za novac i da to nije nikakva sramota! Ovo je preksinoć na tribini u Somboru rekao Bogdan Maglić, rođeni Somborac, čuveni atomski fizičar koji živi i radi u Americi.
– Opasne su iluzije verovati da je naša dijaspora bogata. Mi, u stvari, u Americi u poređenju sa drugim nacijama imamo siromašnu dijasporu. Eto, svaki Grk koji dođe hoće da napravi milion dolara, Srbin neće. Ali treba znati definiciju milionera. Nije milioner onaj koji ima milion dolara, već onaj ko za godinu dana ima milion dolara prihoda, a to je velika razlika! Mi nemamo tamo takvog čoveka. Možda Panić, ali njegovi prihodi su manji. Eto, upravo je izašao spisak milijardera, njih 800, ali nema nijednog našeg – ističe Maglić.
On kaže da je našem ambasadoru u Vašingtonu potvrdio u razgovoru da naša dijaspora ne može ništa da uradi, a on ga je uveravao u suprotno. Maglić daje primer: da bi se došlo do kongresmena, ne može bez 5.000 dolara da se razgovara sa njim, da bi se došlo do senatora potrebno je 10.000 dolara. To je legalno podmićivanje, jer iza svakog od njih stoji fond za različite svrhe, počev od političkih kampanja… „Naš čovek neće da plati te sume“, kaže naš ugledni astrofizičar.
– Kad je ulaganje kapitala u pitanju, mi smo, naravno, rizična zemlja. Morate da znate da su investitori kukavice, jer su taj novac stekli dosta teško i oni zbog toga neće da imaju nikakav rizik. Njihova logika je ovakva: posle prve godine nakon ulaganja oni očekuju najmanje 15 odsto profita. U nekim zemljama Južne Amerike i Azije taj je profit i do 200 odsto! Kapital je nešto što se može porediti sa gorivom u automobilima. Bez kapitala nema ekonomije, pa prema tome, svi u svetu kao ludi traže kapital – kaže Bogdan Maglić.
Njegova inovacija, otkrivanje svih vrsta eksploziva u automobilima-bombama, veoma je tražena u svetu. Da li postoje neke šanse da se kod nas otvori takva fabrika?
– Naše statistike su tako strašne da se jedna takva fabrika ne može graditi kod nas. Naši ljudi rade 1.100 sati godišnje, Španci 1.700, Amerikanci 2.080, a Kinezi 2.800 sati. Kakve su to razlike! U Teksasu dobijamo besplatno plac, u Španiji 30 hektara po ceni od jednog dolara po hektaru, zatim tu su povoljne takse… – nabraja Maglić.
On pojašnjava da je njegov izum u stvari detektor za auto-bombe. Sve je počelo od detektora za minska polja čija istraživanja finansira američka armija od 1997. godine.
– Međutim, u Španiji, kada sam držao predavanja, bio sam upitan: „A da li vi možete detektovati bombe u koferima, bez otvaranja, a da to ostane neprimetno i da nema posledice zbog radijacije na ljude?“ Rekao sam da može, i tako je to krenulo. Svi eksplozivi imaju azot. Mora se znati atomski odnos ugljenika, azota i kiseonika. Kada otkrijemo eksploziv, mi zapravo za desetak sekundi dobijemo hemijsku formulu skrivene supstance kroz čelik. Ali ljudi se strašno boje radijacije. Svaki čovek u Americi, primera radi, godišnje dobije na primer samo od snimanja zuba 300 milirema, a moj sistem daje samo jedan milirem! S druge strane, u Saudijskoj Arabiji za tu vrstu zračenja i ne mare, Izrael takođe, jer je doza zračenja beznačajna – kaže dr Maglić.
