Varicella-zoster – virus koji izaziva boginje u detinjstvu, a zatim, nakon što ostane uspavan u nervnim ćelijama, može da se reaktivira kasnije u životu i izazove herpes zoster (u narodu poznatiji kao „šindre“) – jedan je od virusa za koji se pretpostavlja da može izazvati demenciju, objavili su istraživači u naučnom časopisu „Nature“, prenosi TIME.
Istraživači, među kojima su Markus Ajting i Paskal Geldsetzer sa Univerziteta Stanford, došli su do ovih saznanja na jedan neshvakidašnji način – analizirali su redovnu medicinsku praksu iz prošlosti i iskoristili je kao eksperiment.
Prošlost kao eksperiment
Još 2013. godine, vlada Velsa odlučila je da započne sa davanjem vakcine protiv šindre odraslima rođenim 2. septembra 1933. godine ili kasnije, dok oni rođeni pre tog datuma nisu imali pravo na vakcinu. Tako je, na primer, osoba rođena 4. septembra 1933. mogla da primi vakcinu, dok osoba rođena samo nedelju dana ranije, 28. avgusta 1933, nije bila podobna.
Pošto se nedelja rođenja uzima kao nasumičan faktor, odrasli u Velsu rođeni neposredno pre ili neposredno posle ovog datuma bili su u suštini veoma slični, jedina razlika je bila u tome da li su primili vakcinu ili ne. Na taj način, oni su praktično bili nasumično podeljeni na one koji su primili vakcinu protiv šindre i one koji nisu.
Ova pojava, kada pacijenti sasvim slučajno budu podeljeni na različite tretmane, naziva se prirodni eksperiment — nauka koja se odvija „u prirodnom okruženju“, bez namerne kontrole ili usmeravanja od strane istraživača.
Pošto je prošlo više godina od kada je program vakcinacije pokrenut, istraživači su mogli da analiziraju zdravstvene kartone odraslih osoba u Velsu kako bi utvrdili ko je od 2013. godine razvio demenciju, a ko nije. Ono što su otkrili bilo je zapanjujuće.
Vakcina protiv šindre smanjila stopu oboljevanja od demencije
Zbog toga što nisu imali pravo na vakcinu, gotovo niko rođen neposredno pre određenog datuma nije primio vakcinu protiv šindre. S druge strane, kod oko polovine onih rođenih neposredno nakon tog datuma – dakle, onih koji su primili vakciju – zabeležena niža stopa obolevanja od šindre (jer je osnovni cilj ove vakcine da smanji rizik od razvijanja šindre). Međutim, ono što je bilo iznenađujuće jeste da su oni koji su imali pravo na vakcinaciju imali i značajno manju stopu dijagnostikovanja demencije.
Istraživači su procenili da je među osobama koje su, pukom slučajnošću, primile vakcinu protiv šindre zabeleženo gotovo 20% manje slučajeva dijagnostikovane demencije.
Koliko god da je ovo otkriće bilo neverovatno, ono nam ipak ne objašnjava tačno zašto bi vakcina protiv šindre mogla da dovede do niže stope dijagnoze demencije. Najlogičnije objašnjenje bilo bi da, ukoliko reaktivacija virusa povećava verovatnoću da neko razvije demenciju, sprečavanje te reaktivacije pomoću vakcine smanjuje rizik od razvoja demencije. Istraživači su pronašli dokaze koji podržavaju ovu hipotezu.
Prvo, ustanovili su da su osobe koje su imale više epizoda šindre (a samim tim i više reaktivacija virusa) imale i višu stopu obolevanja od demencije. Drugo, otkrili su da su oni koji su tokom epizoda šindre dobijali antivirusne lekove — koji pomažu u zaustavljanju reaktivacije virusa — imali manju stopu obolevanja od demencije u poređenju sa onima koji nisu dobijali antivirusnu terapiju.
Reakcija imunog sistema kao potencijalno objašnjenje
Moguće objašnjenje je da postoji nešto u samom odgovoru organizma na vakcinu što pruža zaštitu od demencije. Vakcine funkcionišu tako što stimulišu imuni sistem, a takav imunološki odgovor bi teoretski mogao da utiče na mozak na način koji smanjuje rizik od razvoja demencije.
Jasno je da je potrebno još mnogo istraživanja kako bi se potpuno razumelo šta se ovde dešava, ali ova studija je postavila novi putokaz koji može da usmeri buduća naučna ispitivanja.
Ovo novo saznanje o vakcini protiv šindre, samoj bolesti šindre i demenciji ne bi bilo moguće bez toga što su istraživači prepoznali uslove za prirodni eksperiment u Velsu i pažljivo analizirali podatke kako bi utvrdili šta se dogodilo sa pacijentima koji su, sasvim slučajno, primili vakcinu protiv šindre.
U vremenu u kojem se podaci prikupljaju o gotovo svakom aspektu naših života, ogromna količina prirodnih eksperimenata u oblasti zdravstva čeka da bude otkrivena — pod uslovom da istraživači imaju priliku i resurse da ih pronađu i analiziraju.
BONUS VIDEO:
Post Views: 156
