Kad u gluvo doba noća ugasi lampu pored kreveta u svom domu u Midleseksu pokraj Londona, Radomira Putnikovića misli vode na Kosovo i tim povodom vrlo često ponavlja: „Ne volim kad me lažu!“
U tih nekoliko reči, namenjenih međunarodnim faktorima i onima kojima ovaj britanski građanin redovno plaća porez, kao da je spakovan čitav patriotski angažman uglednog izdavača, koji već duže od tri decenije živi i radi na Ostrvu, ali nikada ne zaboravlja Srbiju i Beograd. Naprotiv.
“ Sve što činim radim jer smatram da se srpskom narodu nanosi velika nepravda. Obraćam se onima koji su intervenisali u Jugoslaviji, jer su oni odgovorni za sadašnju situaciju. Jedan broj političara i međunarodnih faktora, koji su odlučivali i još uvek odlučuju o sudbini srpskog naroda, svoje previde i greške napravljene intervencijom u SRJ prebacuju na druge. To je neprihvatljivo i nečasno “ veli, smatrajući suvišnim da objašnjava zašto je danas u žiži njegovog angažmana Kosovo.
Gangsterska zemlja
Za njega bi se mirne duše moglo reći da je čovek “ lobi, budući da gotovo sasvim sam, bez ikakve i ičije pomoći, trenutno drži na vezi 72 člana britanskog parlamenta; svojim insisitiranjem na činjenicama o Kosovu i Srbima postao je u britanskoj javnosti kamičak u cipeli ministra za Evropu Blerovog kabineta; u poslednjih godinu dana dva puta je boravio na Kosovu da bi se na licu mesta upoznao sa tamošnjim jadom svojih sunarodnika, sakupio podatke i nepobitnim faktima dokazivao istinu; zahvaljujući sigurno i takvom njegovom angažmanu letos je Britanski parlament, znatno pre nadležnih skupština u matici, održao debatu o stanju u južnoj srpskoj pokrajini…
Nastoji da britanskim političarima i medijima stavi na uvid egzaktne informacije, da već ukorenjene dezinformacije ispravi koliko je to moguće i rezultat ne izostajer.
„Stanje na Kosovu je sramota za Evropu. Može se opisati samo kao gangsterska zemlja. NATO, UN i međunarodna zajednica pali su na ispitu ostvarivanja multietničkog Kosova. Tamo se razvio sistem aparthejda. Teško se Srbi mogu osećati zaštićenima ako je uništeno 110 pravoslavnih crkava, a do danas niko nije uhvaćen ni osuđen zbog takvih kriminalnih dela“, citira redom naš sagovornik izjave učesnika u ovoj debati i zaključuje:
“ Utisak je da sve veći broj britanskih političara i medija dolazi do zaključka da se za tragediju građanskog rata u Jugoslaviji ne može optuživati samo jedna strana. Postoji briga da se srpska stana tretira ravnopravno i fer. Ovde nije reč o prijateljima Srba koje smo uspeli da pridobijemo, već o ljudima sa izvanrednim integritetom, koji su veoma dobro obavešteni o istorisjkim i geopolitičkim činjenicama Balkana. Oni problem Kosova tretiraju s pažnjom i željom za pravedno rešenje, kao i druge međunarodne probleme “ objašnjava ovaj poznavalac političkih prilika na Ostrvu, istovremeno opominjući da deluju i oni faktori koji nam ne idu na ruku.
Postoji velika opasnost da u sadašnjoj situaciji u svetu problem Kosova bude zaboravljen. Uz to, nema više želje da se govori o tome, jer se došlo do saznanja da su prvobitni zaključci o krivcima na Balkanu bili prebrzo napravljeni ili pogrešni. Problemi na Kosovu se prečesto marginalizuju ili prećutkuju, a sve se iz političkih razloga predstavlja kao „uspešna priča“, da bi se pred biračima opravdala intervencija u SRJ i troškovi u vezi sa njom, a onda i da bi se dobio moralni kredibilitet za dalje intervencije. Naš sagovornik ističe da je sadašnja laburistička vlada maksimalno ispolitizirala problem Kosova, jer se tamo nalazi britanska vojska, a iz patriotskih razloga “ gde je ona “ mediji ne kritikuju vladu.
Tri boda u gostima
Uprkos takvom političkom ambijentu uporni i neumorni Putniković uspeo je da zabeleži „tri boda u gostima“. Tokom debate u parlamentu došlo je do sukoba velikog srpskog prijatelja Džonija Randala sa ministrom za Evropu Mek Šejnom, koji je minimizirajući situaciju na Kosovu izrekao ocenu da je „prema njegovim obaveštenjima masakr porodice Stolić u Obiliću rezultat porodične svađe, kao i da je za poslednjih dvanćst meseci na Kosovu ubijeno samo šestoro Srba u neodređenim okolnostima, ili opet kao rezultat porodične svađe!“
Putniković je na to protestovao pismom, u kampanju se uključio i solidan broj poslanika i učesnika u debati, jer je čitavoj javnosti jasno da je porodica Stolić umorena na najsvirepiji način, pa je Mek Šejn tražio da naš sagovornik dođe na razgovore u Forin ofis.
“ Odbio sam da odem na razgovor, jer je takav poziv još jedan pokušaj Vlade da se zataškaju stvari kad je reč o Kosovu. Svesno se izvrću činjenice i ukopava istina, jer Forin ofis ima svoju kancelariju u Prištini, dobro je obavešten šta se tamo događa, pa ne mogu da uzmem ozbiljno sadašnju laburističku vladu. Smatram da se sadašnjom politikom zataškavanja i prećutkivanja zločina albanskih ekstremista ohrabruje terorizam na Kosovu “ kategoričan je, podvlačeći da mu je u prikupljanju podataka za ovakve obračune na Temzi od velike koristi bio Koordinacioni centar sa Nebojšom čovićem i agilnim advokatom Vladimirom Božovićem.
Posvećenost ovom poslu, koji nemilice troši vreme, novac i nerve, daje Radomiru Putnikoviću moralno pravo da kao glas razuma iz dijaspore posavetuje čelnike u matici šta im valja činiti.
“ Nemam nikakvih političkih ambicija, niti sam političar, osim što mi je stalo do istine o nama. Ne možemo sve naše probleme prepustiti međunarodnoj zajednici da rešava. Takva politika stvara iluzije i lažnu sigurnost, zato je poruka matici od mnogih u dijaspori: „U se i u svoje kljuse“. Vreme ne radi za nas. Uporno treba tražiti da se napadi na nealbansko stanovništvo na Kosovu, kao i rušenje crkava i spomenika proglase aktima terorizma, isto onako kako se tretira 11.septembar ili terorizam u drugim krajevima sveta. Naša akcija na ovaj vandalizam ne može da bude ni više ni manje od reakcije koju bi Englezi i Amerikanci imali kad bi bila reč o njihovim crkvama i spomenicima “ ističe, napominjući da političari i javnost u Srbiji ne bi trebalo da zaziru od razumljive brige naših iz rasejanja za Kosovo.
„Nije važno ko pomaže narodu na Kosovu, već da ta pomoć stigne u prave ruke i na vreme“, poručuje Radomir Putniković.
