Данас су само појединци прешли у албански насељени део града да својима запале свеће, да виде шта је остало од гробова који су у корову зарасли.
Да виде, могу ли уопште наћи гробове, споменике, кости…
Гробље у јужном делу Косовске Митровице, као и многа друга српска гробља широм Косова и Метохије, често су била мета напада. Упутити се сам, врло је ризично… што сам осетио и сам на својој кожи пре две године обилазећи дедин и бабин гроб, коме сам једва и обрисе нашао, и једва претекао, само зато што сам хтео да сликам разорени гроб и варварски чин, то се некоме није свидело…
Оно што су и данас затекли, речима је неописиво…
Овај пакао траје две деценије, а та ,,циволизована“ Европа деценијама ћути на сурови вандализам над мртвима. Ово није запамћено у цивилизованом свету. Имамо пример да су поједина гробља, после разарања споменика на њима, минирали као оно у Старом Грацком код Липљана на коме је сахрањено и 14 српских жетеоца које су убили албански терористи на њиви јула 1999. године. Болно и страшно!
Када мржња надвлада разум, када и гробове желе да ти униште… ту је и крај трезвеног разуме. Тај народ који то дозвољава слободно се може назвати дивљачким, а како назвати оне који им то дозвољавају и прећутно дозвољавају, ту је и трагедија… то боли.
Чак и у периоду турске и немачке окупације Срби су обилазили гробове своје родбине и предака… а данас та Европа то одобрава.
Драго ми је што мој народ није узвратио тим ,,људима“ истом мером, а било је прилике. Поносим се што припадам народу који у таквим околностима, данас широм Космета има очувана и нетакнута албанска (муслиманска) гробља. Као пример навешћу муслиманско (албанско) гробље у северном делу Косовске Митровице…које није ни такнуто, а тако и треба. Свака част Србима из Митровице. Ово је пример из кога се много може научити. Е то су просвећени и цивилизовани људи !!! На њему, слава Богу, ни један споменик није срушен, ни један гроб није отворен, ни једна плоча разбијена. Браво цивилизовани СРБИ!
Али зато код тих комшија који на више од 60 српских гробља апсолутно нема ниједног споменика.
А ми Срби ни данас после толико година ни на гробове својих не смемо да одемо без организоване пратње полиције… као да нас у логоре спроводе… а та Европа то ћутећи одобрава, ко да хоће да нас понизи.
Зашто, када је на том крвавом Космету сваки камен српска историја натопљена српском крвљу?
Питам се колико још чињеница, написаних наслова, књига и доказа треба да КФОР, ЕУЛЕКС, УН и МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА схвати да је Србима угрожено људско право, угрожена слобода кретања, угрожено право на живот? A то ускраћено право је пунолетно, а ништа из тих наслова, књига и чињеница није научило! А ти исти држе нам предавања о праву и слободама. Јад, туга и бол!
Али, и даље наш задатак мора да буде да цео СВЕТ упознамо и да што више ширимо слику овог ужаса, патње и понижења… у периоду када нас Србе претварају у крвнике и зликовце изопаченом сликом и фалсификовањем историје.
Ето прилике за редитеље и продуценте… за један добар филм, да бар на тај начин упознамо ,,цивилизовану“ Европу, која ћути и одобрава злочин.
Приредио, Ђорђе Бојанић
