Predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske Marko Ružičić je pre tridesetak godina došao u Vedensvil iz rodne Gžionice kod Vukosavlja. Od osnivanja USPŠ bio je aktivan, najpre potpredsednik udruženja, a sada, kao predsednik i glava kuće, ima više obaveza i zaduženja. Za njega je Mićo Jelić Grnović rekao da je „rođeni“ lirik i da umešno i naizgled „prozne teme“ sa lakoćom pretače u stih tako „da nam pesma u njegovom zapisu izgleda kao prirodan dar“. U stvaranju pesama o svakodnevnici Marka je nazvao vrsnim poetskim majstorom.
Poziv na druženje
Trenutno Udruženje srpskih pisaca Švajcarske ima 32 aktivna člana i 11 simpatizera. Književne večeri redovno organizuju i rado prihvataju sve ljubitelje pisane reči da im se u ovim druženjima pridruže.
Svi koji to žele mogu da dođu u Ringstr.20, Duebendorff, ili da se jave na E – mail: konacisteŽbluenjin.ć
– S obzirom da u Švajcarskoj ima mnogo naših zemljaka koji pišu na srpskom jeziku, pozivam sve koji se bave pisanom rečju da nam se pridruže kako bismo se omasovili i bili jači u istrajnoj borbi za očuvanje svake naše reči i svakog detalja naše kulture za buduća pokoljenja. Bez obzira kako ko i šta ko piše , svako je dobro došao. Kao što su se nekada prikupljale narodne pesme, priče, umotvorine i mi trebamo da se udružimo i da svojoj deci nešto u amanet ostavimo, s obzirom da se gubimo u ovom svetu – kaže za „Vesti“ Ružičić.
Pesma uz violinu
Markova deca Vlado (26) i Sandra (23) su godinama pohađali muzičku školu, pa
je uz njih 1986. godine počeo po sluhu da svira violinu i od tada su nerazdvojni prijatelji.
Prva zajednička otpevana i odsvirana pesma bila je „Moj Prijedore“.
Sada se svakog utorka kod Srpka Sladića u Valiselenu se okuplja društvo malo, ali odabrano i vežba izvorne narodne pesme. Ceo okoliš se tada ori od ritma pesama koje ovi „momci“ pevaju za svoju dušu.
Sa suprugom LJiljom Marko prošle godine proslavio 30 godina braka.
– Plan nam je da proslavimo 80 godina bračnog života , a posle neka umire ko hoće – kaže vragolasto Marko Ružičić.
On je do sada objavio nekoliko zbirki pesama. „Selo moje, moj đerdane“,prva zbirkasvetlost dana je ugledala 1999. godine, zatim je 2000. godine objavio prvu dečju zbirku pesama“ Zemlja snova“, a 2003. „Sve moje ljubavi“. Rado je uzeo učešća i u rađanju dela Volframa Franka „Jelenina priča“ kao koautor. Do sada je svojim stihovima bio deo mnogih zbornika književnika iz Srbije, a 2005. godine je aktivno učestvovao i u rađanju prvog zajedničkog čeda srpskih književnika iz Švajcarske „Zaveštanje 2005.“. Svaki deo zavičaja i svih prelepih običaja opevao je u zbirci pesama „Svuda pođi, Gžionici dođi“ čije je štampanje već u pripremi. Marko se iskreno nada da će „Zaveštanje 2006.“ biti u rukama svih potencijalnih čitalaca koji budu posetili ovogodišnje sajmove u Frankfurtu, Parizu i Beogradu.
