Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2018. godini zabeležen negativan prirodni priraštaj jer je rođeno 63.975 dece, a umrlo 101.655 ljudi. Od 2009. do 2018. godine broj stanovnika u Srbiji je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 360.000, a predsednik Vučić je, uz upozorenje da bela kuga odnese grad veličine Kikinde, poručio da će država dati novac iz Nacionalnog investicionog programa za podršku politici povećanja nataliteta.
Plan je da se u borbu za potomstvo uloži 200 miliona evra, najavila je Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije. Za prvo dete dobijaće se od 300.000 do 350.000 dinara (oko 3.000 evra), umesto sadašnjih 100.000 (850 evra) jednokratne pomoći.
Da li je to dovoljno da se parovi odluče na rađanje potomstva, ili samo dobar prvi korak u borbi protiv bele kuge? Treba li učiniti još nešto da se bar zaustavi negativan prirodni priraštaj?
Živko Jovanić – Frankfurt, Nemačka
Srbija mora prvo da ima dobro promišljen plan kako da pomogne mladim ljudima da osnuju porodice. Vlada treba, pre svega, da omogući osnovne uslove kao što su radna mesta s platom da mogu da izdržavaju porodicu. Možda porodice sa decom ne bi trebalo da plaćaju PDV na dečju odeću, obuću i hranu. Ideja da se podstakne rađanje dece sa 3. 000 evra je odlična i treba što ranije da se sprovede u delo, a ne tek sada da se planira. Na taj način bi verovatno ostali mnogi koji su već napustili Srbiju u potrazi za boljim uslovima za život.
Rajka Ivanović – Le Pern sir Marn, Francuska
– Kompleksno pitanje. Odakle krenuti? Jednokratna novčana pomoć je prolazna i neophodno je pažnju posvetiti zapošljavanju mladih. Za održanje je potrebna porodična materijalna stabilnost, što znači posao i rešena stambena situacija. Možemo krenuti još dublje, od školskih dana i edukacije mladih o značaju porodice kao osnovne ćelije društva, na njoj se i bazira zajednica. Zdrava porodica može egzistirati ako ima uslove za opstanak. Nisu roditelji na jednom detetu zato što to hoće nego što ih uslovi života obavezuju na to. Najlošija priča danas je iseljavanje mladih, zbog čega bi se moralo hitno reagovati i to kroz povoljne programe investicija i olakšavanje zakonskih procedura za zaustavljenje emigracije. Bitne su investicije koje bi trebalo da imaju svoju sigurnost, trajanje i budućnost, a ne da ih privlačimo i nepotrebnim preprekama odmah odgurnemo. Mi smo sve manji i vreme je da shvatimo da bez zaustavljanja odlazaka i bez povratka kao nacija nestajemo.
Svetlana Stanojlović – Altavila, Italija
– Srbija ima negativni prirodni priraštaj još od 1992. godine tako da je problem nataliteta daleko ozbiljniji od onoga kakvim ga danas predstavljaju. Višedecenijski gubitak teško je nadoknaditi jednokratnom novčanom pomoći jer novac nije glavni preduslov za rađanje dece i proširenje porodice. Ono što je mladima i uopšte osobama u reproduktivnom periodu potrebno jeste sigurnost koju pruža zapošljavanje na neodređeno vreme i naravno visina mesečnih prihoda same porodice. Svakako bi program morao obuhvatiti i produžetak porodiljskog odsustva s posla, zagarantovani dečji dodatak odgovarajuće visine, zatim sigurna mesta u obdaništima u urbanim sredinama, prevoz učenika u ruralnim sredinama, kao i bonusi za školski pribor, knjige, dečje obroke… Ulaganjem u naše najmlađe i u kvalitet njihovog obrazovanja ulaže se u neku bolju budućnost.
Boris Trifunović – Beč, Austrija
Protiv bele kuge najbolje je boriti se boljim uslovima života. Srbija je još daleko od toga da mladima može ponuditi uslove života u kojima ne moraju da brinu, da znaju da im je budućnost sigurna, kako bi se posvetili zasnivanju porodice. Zbog tih uslova života mladi se sve teže odlučuju na brak, a kamoli na decu. Kada se privreda Srbije bude digla na mnogo viši nivo može se očekivati da će građani pomišljati i na rađanje dece. Naravno uz podsticajne mere jer kada se podiže standard postoje mnogi koji najpre sami žele da uživaju u tome, a tek potom pomisle na potomstvo.
Milisav Đurić – Herisau, Švajcarska
Država Srbija bi trebalo da dugoročno olakšala školovanje dece, smanji zdravstveno osiguranje za decu, da vrtići i udžbenici do četvrti ili osmi razreda budu besplatni. Mladi bračni par bi trebalo da ima sigurnost i obezbeđen posao kako bi mogao od svog rada odgaja dete i živi normalno. U takvim uslovima će bračni parovi više razmišljati i odlučiti se na rađanje potomstva jer 3.000 evra nije dovoljno za jedan mladi bračni par. To će se potrošiti u prvih šest meseci i onda je opet na istom. Mora da bude neka sigurnost, da bi se mladi bračni par usudio da podigne decu.
Ilija Vico – Hanover, Nemačka
– Kako mediji pišu, Vlada Srbije će podržati nacionalnu politiku povećanja nataliteta, a za početak to je dobro. Predviđenih 3.000 evra za prvo dete sigurno će motivisati neke mlađe roditelje da dobiju dete, ali ako se na tome stane i premija ne bude prema broju dece uvećavana, onda to neće biti dovoljno dobar podsticaj za povećanje nataliteta. Osim toga, i dečji dodatak, u odnosu na sadašnji nivo, treba da se bitno poveća i da prema broju dece progresivno raste. Posebnu pažnju treba posvetiti mladim bračnim parovima koji žive na selu jer će nam sela potpuno opusteti. Pitanje nataliteta je veoma kompleksno i ne treba ga koristiti kao predizbornu kampanju, već treba stvoriti dugoročni plan. Mora se raditi na podizanju standarda, tako da nam deca ne odlaze čim stasaju za posao. Niko nema čarobni štapić protiv bele kuge, pa bi zato pri donošenju svih državnih programa uvek na umu trebalo imati povećanje nataliteta.
Ugledati se na Jagodinu
Slađan Ristić – Minhen, Nemačka
– Na primeru Jagodine iz koje sam, mogu da kažem da se mnogo vodi računa da se pomogne mladim ljudima da dođu do stana i zaposlenja, a kad dobiju decu grad i dalje pomaže. Vrtići su besplatni, za svako dete stiže određena novčana pomoć, a za treće dete podrška opštine je do punih 18 godina. To traje duže vreme i dalo je veoma dobre rezultate. Cela Srbija bi trebalo nešto slično da uradi i da se usvoje odgovarajući zakoni, ali koje svaka nova vlast neće ukidati ili menjati.
Mislim da odgovornosti za negativna kretanja u prirastu stanovništa ima i kod mladih ljudi jer su mnogi nestrpljivi u želji da odjednom imaju sve. Pored toga, kod mnogih vlada mišljenje da bogatstvo nije porodica sa više dece, nego da su to skupi automobili, stanovi i kuće. Mladi prvo misle na ta materijalna dobra, a onda kasnije dolazi na red porodica. Smatram da je to greška jer prava vrednost je porodica. Pa i odlasci u inostranstvo da bi se zaradilo više para, nisu kod mnogih motivisani zasnivanjem porodice i stvaranjem normalnih uslova za razvoj dece.
Чланак Borba protiv bele kuge: Sigurnost na duge staze се појављује прво на Vesti online.
