U partiji Borisa Tadića otpočelo je lobiranje za funkciju potpredsednika uoči izborne skupštine najavljene na jesen. Najsigurniji u reizbor su Dragan Šutanovac i Dušan Petrović, dok bi sebe u stranačkom vrhu rado videli i Bojan Pajtić, Vuk Jeremić, Dragan đilas, Oliver Dulić…
Demokratska stranka može da se pohvali da, za razliku od ostalih stranaka, ima dosta jakih imena – kandidata za potpredsedničke funkcije. Tu leži i nevolja predsednika DS-a Borisa Tadića, koji uoči stranačke izborne skupštine treba da zadovolji ojačale funkcionere, pomiri njihovu surevnjivost i ne ugrozi sopstvenu lidersku poziciju. Unutarstranačka borba između potencijalnih kandidata za potpredsednike uveliko traje, pošto je izvesno da će se stranačko rukovodstvo birati na jesen, u oktobru ili novembru.
Po Statutu DS ima pet potpredsednika, od kojih je jedan zamenik predsednika – Dušan Petrović. Dragan Šutanovac, Bojan Pajtić i Vida Ognjenović su aktuelni potpredsednici DS. Ovu funkciju zauzimao je i Nenad Bogdanović, a posle njegove smrti niko nije izabran na to mesto. Dok ostali, stari i novi kandidati, imaju razloga za brigu, nije tajna da ministar odbrane Dragan Šutanovac uživa jaku podršku u stranci, posebno od Demokratske omladine i da mu je potpredsedničko mesto sigurno.
Nevolje nastaju kod ostalih takmaca, imajući u vidu da je pravilo da jedan potpredsednik bude žena i da jedan bude iz Vojvodine. Kad je u pitanju prvo pravilo, Vida Ognjenović je ambasadorka u Danskoj, te i nije u mogućnosti da se aktivno bavi politikom, a upućeni kažu da za to nije ni zainteresovana. Dve najisturenije žene su Nada Kolundžija i Gordana čomić. Kolundžija još od prelaska iz stranke Nebojše čovića u DS nije s oduševljenjem prihvaćena među demokratama, a mnogim starim vukovima zasmetalo je njeno iznenadno pozicioniranje kao šefice poslaničkog kluba nakon kratkog staža u stranci. čomićeva, iako lojalna stranačkom vrhu, nikada nije bila ni Tadićeva, ali ni Pajtićeva miljenica, ona je bila u prvom planu u đinđićevo i Živkovićevo vreme. Nije nemoguće, kako saznajemo u vrhu DS, da potpredsednica postane neko novo do sada neeksponirano lice.
PROBLEMI
Bojan Pajtić i Oliver DulićDrugi, veći problem je što se za potpredsednika iz Vojvodine pojavljuju dva kandidata – Oliver Dulić i Bojan Pajtić. Poznato je da vojvođanski premijer Bojan Pajtić i predsednik Tadić imaju složene odnose, čas loše, čas solidne. Ko ih je posmatrao na stranačkoj slavi SPO-a u Novom Sadu na Vidovdan, mogao bi čak da zaključi da njih dvojica ne komuniciraju, budući da skoro nisu razmenili ni reč. U tom kontekstu neki u beogradskom delu DS-a čude se što je baš Pajtić našao za shodno da prvi javno najavi svoju kandidaturu za potpredsedničku funkciju.
Pre nego što sam postao potpredsednik stranke, DS je u Vojvodini imao najslabije rezultate u odnosu na ostatak Srbije. Mi smo ipak napravili dramatičan preokret. U poslednje dve godine u Vojvodini su u pet opština održani vanredni lokalni izbori. U svim tim opštinama Demokratska stranka je ubedljivo pobedila. U nekim od tih opština nismo pobedili nikada ranije. Na poslednjim pokrajinskim izborima DS osvojila je apsolutnu većinu u Skupštini Vojvodine, izjavio je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.
Njegov glavni pokrajinski rival, ministar Oliver Dulić, ima dobre odnose s Tadićem. S druge strane, on ne uživa podršku niti ima uticaja među vojvođanskim demokratama kao Bojan Pajtić. Medijsko ukrštanje koplja s Pajtićem, Dulić je prekinuo izjavom da on podržava vojvođanskog premijera u nameri da ostane na funkciji potpredsednika.
Kandidati za potpredsednike će u lobiranju koristiti između ostalog i svoje državničke funkcije i resurse koji su im na raspolaganju. Izvesno je samo jedno – Boris Tadić za svoj reizbor neće imati konkurenciju
Samo ukoliko se eventualno donese odluka o izmenama Statuta stranke, u smislu povećanja broja potpredsedničkih mesta, razmislio bih o mogućnosti da se kandidujem, poručio je Dulić.
Neverne Tome u stranci kažu da on možda samo primenjuje Tijanićevu taktiku, misleći na reizabranog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, koji je do poslednjeg roka za prijavljivanje kandidata za direktora Javnog servisa govorio da se neće kandidovati, da bi to učinio u poslednjem trenutku i ostao na funkciji.
BITKA ZA POZICIONIRANJE
Dragan đilas i Vuk JeremićMeđu imenima za stranački vrh pominjan je i Tadićev veoma uticajni savetnik Srđan Šaper, koji slovi za kreatora njegovog imidža, i uz Dragana đilasa glavnog kontrolora srpske medijske scene. Bivši frontmen Idola je, ipak, zadovoljan mestom u predsedništvu stranke i stavio je tačku na priču o kandidaturi kada je izjavio da se neće kandidovati za potpredsednika. Ukoliko ostane dosledan ovoj izjavi, ostaju samo još dva takmaca iz Beograda za jedno mesto stranačkog potpredsednika – gradonačelnik Dragan đilas i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Ako je suditi po uticaju Dragana đilasa i po nepisanom pravilu da gradonačelnik prestonice biva i potpredsednik stranke, on je izvestan novi potpredsednik DS-a. Izvori iz DS-a tvrde, međutim, da gradonačelnik nije preterano zainteresovan za visoku stranačku funkciju, a njegova želja je da promeni izborni zakon i da bude opet, i to neposredno, izabran za gradonačelnika.
Vuk Jeremić slovi za favorita predsednika stranke, ima ambicije u stranačkoj hijerarhiji, a da li će mu se posrećiti zavisi od đilasa ili pak promene stranačkog Statuta, koja bi omogućila izbor više od četiri potpredsednika. Poznato je da je u vreme sastavljanja ove vlade Tadić predlagao da upravo Jeremić bude premijer. Ovaj predlog naišao je na žestoko protivljenje prvenstveno vojvođanskog DS-a i Dragana Šutanovca. Pitanje je kako bi danas reagovala stranačka baza i elita na kandidaturu Vuka Jeremića.
Politički analitičar Branko Radun ocenjuje da Jeremić u javnosti ima jak rejting, ali ne i u stranci.
Gordana čomić i Nada KolundžijaAko Tadić nije mogao da izgura Jeremića kao premijera, sad ćemo da vidimo da li će uspeti da ga progura kao potpredsednika DS-a. čini se da Tadić nema toliko jak uticaj u svojoj stranci koliko, recimo, ima u Vladi, kaže Radun.
Prava bitka za pozicioniranje već se odvija unutar stranke, gde kandidati preko svojih ljudi uveliko lobiraju kako bi obezbedili neophodnu podršku. U vrhu stranke razmišlja se i o promeni Statuta, koja bi povećala broj potpredsednika sa četiri na šest, ne računajući mesto zamenika predsednika, što je pozicija koju gotovo sigurno zauzima Dušan Petrović. Da li će se broj potpredsednika povećavati odlučiće, kada sve izvaga, šef stranke. Upućeni u stranačku matematiku tvrde da će verovatno zadržati sadašnja četiri potpredsednička mesta, da ne bi ojačao suprotstavljene frakcije u stranci. To bi borbu najmanje šest kandidata za četiri mesta moglo da učini oštrijom. Sigurno je da su kandidati za potpredsednike otpočeli dinamično unutarstranačko lobiranje i u njemu će koristiti između ostalog i svoje državničke funkcije i resurse koji su im na raspolaganju. Izvesno je samo jedno – Boris Tadić za svoj reizbor neće imati konkurenciju.
POTPREDSEDNICI I KANDIDATI ZA TADIćEVOG NASLEDNIKA
Na sednici Glavnog odbora DS u septembru biće usaglašen pravilnik o izboru budućih potpredsednika partije. Nezvanično se govori o nekoliko opcija. Jedna je da se broj potpredsednika poveća na šest, kao i da se uvede još jedno mesto zamenika predsednika. Druga, manje realna, opcija jeste da se ukinu potpredsednici i da postoji samo predsednik, njegov zamenik i Predsedništvo stranke. Takođe, statutarna promena mogla bi da predvidi i da potpredsednici mogu da budu samo oni čiju kandidaturu prethodno potvrdi lider stranke. Kandidati za potpredsednike imenuju se na tri načina – prikupljanjem potpisa od strane članova GO, drugi je da gradski ili opštinski odbori predlože svog kandidata, a treći da dođe do neposrednih izbora u stranci. Zašto je ova funkcija važna? Politički analitičar Branko Radun ističe da je potpredsednička funkcija u stranci značajna jer pokazuje kako se ko pozicionira, i na taj se način osiguravaju buduće pozicije u vlasti.
Ko dobije podršku u stranci za mesto potpredsednika, znači da će biti prvi na listi kad se budu delile državne funkcije. Neko od njih bi mogao jednom da bude i naslednik Borisa Tadića, što takođe nije zanemarljiv motiv za traženje podrške na stranačkoj izbornoj skupštini, zaključuje Radun.
