Od silne politike nisam ni stigao da vam ispričam gde se sve skitam i šta radim.
Amerika je definitivno finansijski propala. Zdravko čolić je pristojno prošao u čikagu, a u ostalim gradovima manje-više, mnoge turneje su otkazane, a među njima i naša. Tako mi je ostalo malo slobodnog vremena da počnem „generalku“.
27. maj – Doktor Žuvela uz asistenciju dr „Arkana“ (tako zovu čoveka pošto je rod pok. Željku) mi je sredio kilu koja me je dugo mučila. Oko sat vremena su pravili robokapa od mene. Ubacili su mi neku metalnu mrežicu zvučnog imena ultra pro mesn dimenzija 10×15 centimetara. Mene je najviše interesovalo kada ću moći da pevam. Doktori nisu pravili pitanje.
13. jun (petak 13) – Sa pevanjem sam počeo mnogo kasnije za svaki slučaj. Gostovao sam u diskoteci na obali đetinje. I neki novi klinci su došli da me gledaju a i neki stari prijatelji predvođeni živom legendom Užica Zveki, koju znam više od 30 godina i Milankom ćirom njenom drugaricom. Nisu bile na prošlom koncertu čorbe na trgu pa smo se zabrinuli gde su. Zveki je puno radila i sve nade ulaže u ćerku koja odlično peva, pa je bila zauzeta a ćira već godinama šljaka u Italiji pa je bila opravdano odsutna. Ne verujem u muško-žensko prijateljstvo ali, eto ovo je izuzetak koji potvrđuje pravilo.
19. jun Banjaluka – Izgleda da je više nego uspešan koncert čorbe i Negativa u Boriku na Sv. Trifuna (Dan zaljubljenih) imao odjeka pa je 500-600 ljudi došlo da me sluša na novootvorene bazene u predgrađu. Mada su samo bazeni, hotel, restorani, prodavnice, čitavo malo naselje – privatno vlasništvo sposobnog gospodina Gligića.
I ponovo me iznenadio veliki broj baš klinaca.
21. jun Progarsko – Slovenci nas baš traže. Vanja Alič iz Zaklonišča prepeva tvrdi da smo tamo postali narodni heroji od kada smo održali trijumfalni koncert na Gospodarskom rastavišču, na kome sam pevao sa slomljenom nogom. S druge strane protivim se tako čestim gostovanjima jer se ipak radi o malom tržištu i ne želim da izgubimo ekskluzivnost. S treće strane Miša, Vicko, DŽindžer i Nikola, ljudi s kojima sviram (pa i ja sam) su profesionalci i žive od svirke i kao nekakav vajni vođa benda moram da im obezbedim dovoljno posla. Ionako ga je sve manje i manje, a sad kad Srbija požuti biće još gora situacija. Ovoga puta bio sam u pravu (bar sam tako mislio) jer je došlo svega 400-500 duša da nas sluša. Posle čujem da gazda pravi svirke za svoju dušu i da koncert nije ljudski ni reklamirao u obližnjim centrima Ptuju i Mariboru.
27. jun Kavadarci, 28. jun Miranci – Kada zove legendarni DŽarovski poziv se ne odbija. Raduje me Makedonija, narod je strašno zahvalan, ali stvarno prečesto idem sam. Više bi mi prijalo da pevam uživo sa čorbom, ali to se manje isplati štedljivim Makedoncima. Interesantno je da je u Mirovcima bilo mnogo više ljudi nego u većim Kavadarcima. Ko zna zbog čega?
30. jun Trebinje – Prepun trg i sjajan koncert. Došlo dosta Dubrovčana da nas sluša, pa čak i dvoje iz Splita! Dobrodošli, naravno. Odem premoren u sobu a moji u klub „Andergraund“ da proslave dobru svirku. Kažu mi da su ih samo grlili i ljubili, pošteno napili i držali do zore.
5. jul Ankaran – Moja teorija o raubovanju slovenačkog tržišta pala je u Ankaranu. Preko 1.000 ljudi i opaka svirka. Trst je naš, konačno. Nema granica u Evropi pa smo onako po navici otišli u šoping. Iako Trst nije ni bleda senka onog grada iz slavnih švercerskih dana ipak još ima puno lepih stvari da se pazari i puno naših (uslovno, iz svih bivših republika).
12. jul Belanovica – Peti nastup na već tradicionalnoj manifestaciji Zmajevac 2008. I praktično prvi opozicioni koncert. Neuništivi Tika Arsić je, uz velike teškoće ipak uspeo da organizuje festival i usput da napravi jednu veliku stvar. Kuću i imanje na kojem je sniman film, „Uslovna sloboda“ poklonio je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da se napravi dom za nezbrinutu decu. Bez pompe i reklame, čist humanitarni gest Tike Arsića i njegovog kuma Tomića.
– Dobro veče opozicijo – primereno sam se obratio prisutnima.
A u prvom redu sve sami bivši ministri (verujem i budući jer ova lakrdija od vlade ne može dugo da traje), Bubalo, Naumov, Velja Ilić (došao kasnije), Aca Vučić, Lončar… Bili su tu i veliki pisac Danko Popović i, što mi je posebno drago Luka Karadžić. I naravno puno naroda. Voja je slušao sa terase, nije hteo da ga gnjave novinari.
Koncert besprekoran, ali primerno političkom trenutku, tehnički skromniji. Nije bilo dovoljno struje iz agregata pa je rasveta svedena na minimum. O uobičajenom vatrometu nije bilo ni govora, mnogo skupo.
Da smo definitivno opozicija postao sam svestan kada smo pošli na uobičajenu večeru posle svirke u školi. Nigde živog policajca. Parkirani ispred zgrade kako i gde hoćeš. A ranije je taj prilaz vrveo od raznoraznog obezbeđenja, ni muva bez dozvole nije mogla da prođe. Moram da priznam da mi je nekako lepše u opoziciji. LJudskije je i toplije.
Pakujem stvari za Kanadu. Odosmo kod tamošnjih četnika da se vidimo.
Udavio vas je
Borislav Dosadni đorđević
