Volim moju zemlju, ali tamo više ništa nije u redu, kaže Žaklina Lazić, koja se s tronedeljnog odmora u otadžbini nedavno vratila u Pariz. Sa suprugom i šestogodišnjom kćerkom išla je u selo Ribari, kod Jagodine, na Kopaonik, stigla je do Kruševca, prošla kroz Beograd i prikupila iskustva od kojih joj i sada u grlu stoji knedla.
– Evro manje vredi. čini mi se da leti, kad počnu da stižu dijasporci i stranci, veštački podignu cenu dinara. Dođe stranac, pa svi navale na njega kao mušice – priča Žaklina, koja je u Srbiji sređivala papire – ličnu kartu, venčani list…
Ne krije da je živce izgubila jureći dokumenta. A najteže joj je palo dugo čekanje u redovima – da uzme formular, da ga popunjenog preda i da svaki čas za nešto plaća.
– Svaki papirić unapred košta 10 dinara. Svugde se nešto plaća, a dešavalo mi se da me otvoreno pitaju: „A gde je sok?“ Tako nekoliko puta, na kraju doneseš sok, samo da ih se rešiš.
Frizeri bez šampona
– U selu Ribari, kod Jagodine, u frizerskim radnjama ne peru kosu, nemaju šampona. Ili dođeš s mokrom kosom, opranom kod kuće, ili ti šišaju prljavu kosu. To je na Zapadu nezamisLivo – primećuje Žaklina, inače frizer po profesiji.
Ni sa saobraćajnom policijom naša sagovornica nije imala sreće. Tvrdi da su po svaku cenu želeli (i uspevali), uglavnom neosnovano, da naplate kaznu.
– Zaustavi nas policajac. Izmisli neki prekršaj, a onda kaže: „Napisaću prijavu, moraćete to kod sudije za prekršaj, što će vas koštati 40 evra. Ili možete meni da date u gotovom 20 evra i pustiću vas bez prijave“ – prepričava nam Žaklina. – Tamo svako ima svoj zakon, svako gleda kako će da ukrade, da ugrabi. Ako ne platiš izmišljenu kaznu prvom policajcu, on dojavi onom narednom, pa se cela priča i pretnja ponove. Na kraju moraš da platiš i to na ruke.
Žaklinin utisak je da se Srbija strmoglavljuje, da je sve propalo, da je mnogo lošije nego što je bilo. Toaleti su i dalje u katastrofalnom stanju, a jedina promena jeste to što je plaćanje – obavezno.
– Toliko je prljavo da ne možeš nogom kročiti, kao da je poplava. Ipak, na ulazu stoji žena i naplaćuje šest dinara. Nema problema, platiću, ali tolika prljavština je nedopustiva – kaže Žaklina Lazić i dodaje da tek sad shvata mlade koji napuštaju domovinu.
