31.3.2018.
Верујем да нема нормалног Србина који може да се радује када шиптарски терористи, уз свесрдну подршку међународног окупаторског фактора на Косову и Метохији, тероришу, хапсе и малтретирају грађане Србије и високе функционере Владе Србије. Тако нешто можемо само да осудимо, али и да се одговорно запитамо како је дошло до оваквог понижавања државе Србије, са само једним циљем – да се овако нешто више никада не понови.
Да се разумемо, директор Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије Марко Ђурић и онај ко га је послао у ову политичко-безбедносну авантуру – желео је да он испадне жртва и херој, иако је цео тај потез толико неозбиљан, јер директно угрожава кредибилитет државе Србије и шаље опасну поруку да у Србији нема државе и да они који је воде не знају шта раде.
Овде немам жељу да говорим о било каквој режији овог несрећног догађаја, већ само да поставим неколико логичних питања која су остала без одговора свих ових дана, а од којих зависи права истина о свему што се десило у Косовској Митровици:
1. Да ли је тачно да су тзв. шиптарске специјалне јединице ушле на север Косова и Метохије само два пута за ових 19 година од почетка окупације КиМ: када је Марко Ђурић својевремено пошао возом из Београда пут јужне српске покрајине и када је Марко Ђурић недавно прешао алтернативним прелазима на КиМ? Чија је одговорност за давање ових повода дефинитивној окупацији севера Косова и Метохије и зашто се није реаговало прављењем барикада, као што је рађено увек до сада како би се сачувао Север, или било којим другим државним контрамерама?
2. Да ли је тачно да је разговор грађана са КиМ са представницима власти из Београда био заказан за 12:44 и да је тада било присутно преко 1500 људи, што је одвратило тзв. шиптарске специјалне јединице од интервенције у том тренутку? Зашто се Марко Ђурић и Никола Селаковић нису појавили у ово договорено или приближно време, када су имали много повољнију безбедносну ситуацију за одржавање овог скупа, већ тек у 17 часова када је било много мање људи и зашто је тада било много мање људи, ако су знали да ће они ипак доћи?
3. Зашто заједно са Марком Ђурићем није ухапшен и Никола Селаковић, генерални секретар Председника Србије? Да ли је он поседовао неки посебан имунитет пред тзв. шиптарским специјалцима који су упали у салу?
4. Да ли су представници међународне окупаторске администрације на Косову и Метохији знали за овај сценарио, мирно пратили све са безбедне даљине и избегли да реагују? Да ли су то „наши западни пријатељиˮ Председника и Владе Србије, и шта се од њих даље може очекивати у процесу преговора о будућности КиМ?
5. Да ли је пре уласка Марка Ђурића и Николе Селаковића на КиМ алтернативним прелазима урађена било каква безбедносна процена овог ризичног подухвата? Ако јесте урађена – ко ће да одговара за лошу безбедносну процену, ако није урађена – ко ће да одговара зашто није?
6. Да ли је одлука о одласку на КиМ високих државних функционера донета као политичка одлука без консултација са службама безбедности и да ли је могуће да се овакве политичке одлуке могу доносити без консултација? Да ли се смишљено ишло на инцидент са обе стране и ко је са наше стране одговоран што смо у том инциденту лошије прошли? И за такве одлуке неко би морао да одговара.
7. Да ли је могуће да се високи државни функционери шаљу у ризичну безбедносну мисију на КиМ без икакве заштите? Ако су сами одлучили да уђу без одобрења безбедносних структура државе, моментално су требали да буду смењени, а не да се шепуре из прес центра Председника Србије са све представницима Српске листе.
8. С обзиром да је најављено да ће Марко Ђурић бити ухапшен ако се појави на КиМ – ко је донео одлуку да он ипак оде на КиМ и са којом намером је та одлука донета? Да ли је неко жртвовао Марка Ђурића, добро знајући последице његовог одласка на КиМ и зашто је то урадио, јер овде није у питању само понижавање једног високог функционера Владе Србије већ целе државе Србије? И шта је урађено да се ово спречи?
9. Да ли то што смо имали прилику да видимо брзу реакцију тзв. шиптарских специјалних јединица, али нисмо имали прилику да видимо брзу противреакцију српских специјалних јединица – значи да их је неко стопирао да се умешају и заштите високе државне функционере и народ?
10. С обзиром да је свима јасно шта раде и намеравају Шиптари и њихови западни спонзори у вези са дефинитивном окупацијом севера Косова и Метохије, да ли ико зна шта радимо ми и намеравамо у вези са одбраном Косова и Метохије као саставног дела Србије? Да ли ћемо и убудуће немо посматрати упаде тзв. специјалних јединица или будуће тзв. војске лажне државе Косово на Север и терорисање грађана, или ћемо нешто учинити по том питању? Коначно, зашто није затражена хитна седница Савета безбедности УН и интернационализовано ово питање и овако крупан инцидент тероризма и сепаратизма, уз прећутну подршку међународних окупаторских снага на територији Србије, пошто је постало узалудно постављати питање зашто већ две године нема седнице Народне скупштине Републике Србије на тему КиМ?
Бошко Обрадовић
Председник ПГ Двери и
Члан Одбора за Косово и Метохију НСРС
