Svrha ovog naslova je da Vasnavede na čitanje teksta aonda da sami prosudite ukojoj meri se sa istim slažete. Nova godina je i hteo samda pišem o lepšim temama ali „Opomena pred iniciranje odgovarajućih sudskih postupaka“ koju sam neposrednopred šiljenje pera za ovaj broj dobio naadresu bolnice skrenula me je na drugačiji sadržaj.
Poznato je da Bolnica Colić postoji iradi 35 godina. Smatram, s ponosom,uspešno. Tokom naredne godine ukazaće se u novom ruhu sa novih 1200m2, novim operacionim salama, još savremenijom tehnologijom, dijagnostičkim i edukativnim centrom za strane idomaće doktore koji bi da stiču znanja,a velika imena iz naše i srodnih oblasti će držati predavanja, vršiti pokazneoperacije i edukacije o čemu će učesnici dobijati diplome i sertifikate da bi sutra stečena znanja upotrebljavali u svojim ustanovama. Biće tu posredstvomlinkova i brzog interneta prenosa operacija i ukrštanja mišljenja sa kolegama izTokija, Singapura, Rio de Žaneira… To sezove telemedicina. U Bolnici Colić stasava, ne znam ni sam koja po redu generacija mladih specijalista. Nauka ih jedinone uči da se zaštite. Jer niti smo mi zaštićeni dovoljno od pacijenata niti su oniod nas, doktora.
I u privatnoj praksi pacijenti izgovaraju ponekad rečenicu „Znate li vi ko samja?“, prenebregavajući činjenicu da supotpisali pristanak u kome su opisani svirizici i komplikacije koje se mogu desiti.Jer u ovom poslu komplikacije nemajusamo oni koji ne rade ništa. A mi radimopuno, a grešimo malo i retko. Nikad namerno. Ima pravo pacijent da bude nezadovoljan rezultatom, nažalost obično to pravda lekarskom greškom štoona gotovo nikad nije. Ako jeste, nekase obrati advokatu a ovaj sudu. Trebalobi da tu svi budu malo više fer. Advokatine bi trebalo da prihvataju slučajeve kojeunapred znaju da neće dobiti, a doktorine bi trebalo da operišu pacijente gde senaslućuje da rezultat neće biti dobar ilineće ispuniti očekivanja pacijenata.
I u privatnoj praksi pacijenti izgovaraju ponekad rečenicu „Znate li Vi ko sam ja?“
Ko zna čega se neko odrekao da bi seprepustio hirurgu u koga veruje. Imajte, drage kolege, to uvek na umu. Mi,ozbiljne kuće imamo unutrašnju stručnu kontrolu, veštake medicinske struke za svaku specijalnost ponaosob akoje to potrebno a čije mišljenje nije ni pobabu ni po stričevima. Znam da je i dalje uvreženo mišljenje da doktori, bezizuzetka, štite jedni druge, ali više nijetako. Ne mogu da štitim kolegu koji jevan standardnih procedura u sumnjivimuslovima operisao pacijenta. Ne trošitenovac uzaludno. Razgovarajte. Mi živimo od zadovoljnih pacijenata – stalno topodvlačim. Nedavno mi je jedan kolegaiz Engleske rekao da više ne operiše jeristo vremena provodi u operacionoj salii u sudnici.
Kakav paradoks. Pacijenti pre operacije odvoje izvesnu sumu za advokata a nakon operacije popunjavaju razlog tužbejer uvek će naći nešto pa makar neljubazno osoblje, fantomski bol, loš rezultat. Naravno da su nekada i u pravu, alikoliko samo nepotrebne energije, novca i vremena bude potrošeno. Ranije sumi dolazile estradne zvezde sa rečenicom„Znate, ja sam poznat/a, trebalo bi da meoperišete besplatno“, na šta sam običnoodgovarao – grešite, za vas je dupla cenajer ako kod vas pogrešim svi će znati, amoje opterećenje i odgovornost su mnogo veći. Mi u Srbiji imamo dobre zakone kojih se loše pridržavamo, pa otud izražavanje volje i traženje pravde na ulicigeneracijama. Ukus suzavca od pre tridesetak godina se ne zaboravlja, a tada sambio siguran da ćemo danas biti Švajcarska za Ameriku. Nismo ni blizu. Ali tu sunove generacije mladih, tako da ima nadejer mladi su uvek u pravu.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti se sprovodipravilnikom kome su dodati „posebni uslovi u pogledu određenih medicinskih procedura“. Ti uslovi su degradiralipostojeće uslove, umesto obrnuto, da ihunaprede u korist i pacijenata i doktora,da, podvlačim, budemo zaštićeniji jedni od drugih! Veoma su ublaženi uslovi ikriterijumi od prostornih do medicinskihza obavljanje procedura u jednodnevnojhirurgiji a naročito u ANTI-AGE medicini. Došla je kod mene nedavno koleginicaoftalmolog i zamolila da prisustvuje kursu koji organizujemo i nauči da operišekapke. Ja joj, uza sve uvažavanje, kažem– važi, ja vas naučim da operišete kapkea vi mene kataraktu. Pokušao sam šaljivoda objasnim da kapci nisu regija oftalmologa kao što usne nisu regija stomatologa već su to zubi. Nisam više u pravu. Onisada imaju prava to da rade. U nekim zapadnoevropskim zemljama čak i srednjikadar može da bude izvođač radova, nemora doktor. Dok se nešto ne iskomplikuje. A onda kod nas… ili kod advokata.Još samo da čujem megafon iz kombija uulici nedeljom ujutru kakve smo naviklida voze sakupljači sekundarnih sirovina,glas nekog kolege koji nudi usluge iz naslova kolumne…
BOTOX… HIJALURONI… SILIKONI…JEFTINOOO
Post Views: 4
