TUŽAN PRAZNIK RADOSTI
• Veliki broj vernika, prognanih iz vlastite crkve, najradosniji hrišćanski praznik obeležilo je u – sportskoj dvorani
Srpska pravoslavna zajednica Australije u pojedinim svojim opštinama suočena je u poslednje vreme sa ponašanjima koja su daleko od elementarnih načela hrišćanstva koja podrazumevaju mir, praštanje, razumevanje, ljubav…
Kako se, posebno za Božić, osećaju ljudi koji su na sebi pretrpeli posledice takvih postupaka? O tome za „Vesti“ u ovom broju govori deo prilično velike melburnske zajednice prognanih iz vlastite crkve, nekadašnjih parohijana opštine „Sveti kralj Stefan Dečanski“ u Karum Daunsu. NJima je, kao što je poznato, silom uskraćeno da se mole u hramu u kome su pripadali.
Razgovarali smo s njima na Badnje veče, u iznajmljenoj sportskoj dvorani u Frenkstonu koju sada koriste kao prostor za novoosnovanu parohiju „Vasilija Ostroškog“.
– Iako nismo u svom hramu, mi smo se trudili da božićnu atmosferu prenesemo ovde, u ovu salu, onoliko koliko su nam prilike to dozvolile. Neka je na sramotu nekim ljudima što je došlo do ovoga, da smo morali ovde da dođemo u salu koja nije crkva. Molili smo se da srpski narod prestane da se deli, ali ne znam koliko će se one uslišiti, ne zavisi to previše od nas, kazao nam je Velimir Vujičić.
– Sramota što se dešava među našim narodom u Melburnu. Dok se u našim crkvama dešava cirkus, ljudi su prinuđeni da dolaze na verske obrede po raznim salama, to je žalosno. Zaista je teško oprostiti im ono šta su uradili, kaže Sreten Gavrilović.
– Ovo je grozno i žalosno što se dešava u Melburnu, ovo je jedan od najtužnijih Božića koji smo ovde obeležili. Molio sam se da prestanu ove podele u našem narodu, tome se svi nadamo, veli Vladan Maksimović.
– Nije lepo što nam brane da idemo u svoju srpsku crkvu, posebno za ovaj dan, da obeležimo rođenje Gospoda. Veliki broj ljudi došao je na ovaj praznik da podrži svog sveštenika i srpsku pravoslavnu crkvu u Australiji. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti svoju crkvu, da što pre sakupimo novac i kupimo zemlju za gradnju, onda ćemo biti na svome. Veoma je ružno što su nam oteli našu crkvu. Ružno se poneo svoj narod prema svom narodu, to nije lepo. Vreme je Božića i praštanja, mi njima (Upravi-p.a.) opraštamo, a nadamo se da će im i Bog oprostiti, kazala nam je Snježana Drača.
– Tužno je da moramo da se Bogu molimo po iznajmljenim salama. Ipak je lepo večeras videti ljude koji godinama dolaze u crkvu, da smo ponovo zajedno. LJudi koji poštuju svoju veru i narod uvek će ići tamo gde se osećaju da pripadaju, reči su Brane Ristića.
– U crkvi u Karum Daunsu bila sam u Kolu srpskih sestara. Iskreno, ne isplati se tamo raditi i davati priloge. Niko od njih tamo nije pobožan, članovi Uprave samo sede u sali, a u crkvu retko ulaze. Kada ima para u crkvi, onda dođu i pokupe ih. Bila sam dve godine tamo. Ovde smo makar složni, radićemo zajedno do kraja. Tamo u Karum Daunsu više nikada vrata neću otvoriti, nema kome da ih otvoriš, nemaš sa kim da budeš ni sa kime da se dogovoriš. Znam, i ranije je tamo uvek bilo problema. To su izgubljene duše, pravo da kažem – kockari. Tu se uvek kartalo i kockalo. Neka im je sa srećom, a mi ćemo, ako Bog da, dobiti svoju crkvu. Šta da kažem, svako svojim putem, rekla je Goja Bjelogrlić.
– Kada vidim oca Nedeljka ovde sa nama, nisam tužna. Uz našeg sveštenika i veran narod ne mogu da budem tužna, iako nismo u svojoj crkvi. Ne mogu nikoga da osuđujem, to neka uradi Bog. Bogu se molim, želim dobro svima, deci celog sveta i svim narodima. Molila sam se da se reše problemi, koje imamo ovde, da nam Gospod pomogne da imamo svoje mesto, da dobijemo svoju crkvicu, da se molimo koliko se može, kazala nam je Ana Pejičić.
– Tužno je ovo, da ovako veliki broj vernika ne može u svoju crkvu. Nadamo se, ako Bog da, da ćemo sakupiti dovoljno novca da napravimo svoju crkvu, koja za sve ljude. Bili smo uz oca Nedeljka i ostaćemo sa njim uz svoju svetu, jedinstvenu i svetosavsku srpsku pravoslavnu crkvu, poručuje Dijana Pavlović.
– Žalosno je što smo ovde u ovaj sali, umesto u svojoj crkvi, gde je pobožna atmosfera. Ali, probleme koje smo imali ostavili smo sa sobom, ovde su došli ljudi prevashodno da bi se molili Bogu, kazao nam je Risto Popović, sekretar parohije „Sveti Vasilije Ostroški“.
– Nije lepo što nismo u srpskoj crkvi, ovo mi je jako tužno Badnje veče. Navikli smo da redovno odlazimo u svoju crkvu, ovde smo već 12 godina, a sada je nemamo, već moramo da dolazimo da se Bogu molimo u ovoj sali. Veliki su problemi među našim narodom, ne samo ovde u Melburnu, već u celoj srpskoj zajednici Australije. Došli smo ovde da živimo normalno, ali vlada nesloga među našima, veli Milomir Karać.
