**
Stihovi Božidar Milidragović
OPELO
Izgleda zemlja se sasvim smirila
Izgleda lale su se dobro primile
Ovo je mesec kad su one u usponu
Neka ih otvori april
Neka ih otvori jul
I neka ih sklopi pozno leto
Svoje kapije kada sklapa
I neka dođe dan
Da tvoje kćeri ponovo zapevaju
I neka dođe čas
Da tvoje kćeri ponovo zapevaju
Neka je prezren život koji vodimo.
Možda je bolje pustiti samo cveće
Ili pustiti travu da ga savlada
Ili pustiti zemlju da svlada cvet i travu
Pustiti lale da se same otvore i zatvore
I evo kćeri pleve grob
Nešto ulegnut posle zime
( Zima je bila duga i studena)
I sade perunike i lale i plamen.
Zavlada plamen
U svemu što ističe našu smrt
Neka je prezren život koji vodimo.
Ali tvoj hor se osipa, srećom…
Bolje rečeno hor o tebi osipa se
Sve je manje glasova
U horu koji se osipa, srećom…
Neka je prezren život koji vodimo.
I udovica koja se ubrađuje godinom
I mlada kćer koja je u crnini lepša
Koliko žalost traje
u tuđem sećanju
Neka je prezren život koji vodimo.
Svakoga dana dok živi žive
Mrtvi umiru za njih
Neka je prezren život koji vodimo.
Da, zemlja se lepo smirila, nakon zime
Sve su se lale otvorile i sklopile
I hor o tebi osuo se, srećom…
Tamo gde živi ne računajući na nas
Neka je prezren život koji vodimo.
STRELAC
Strelac u vedrini.
Ceo posed u luku zategnutom
I vreme utvrđeno strelom
Znak u nebu
Čeka
Zvezdanog divojarca.
A samo jedna zvezda nek se ospe
I okrnji mu znamenje,
Samo sjajan prst na tetivi
Nek se ugasi
I vreme će nagnati strelca
Ruku da spusti.
Posleratni srpski pesnici | Priredili Sveta Lukić i Vuk Krnjević | Nolit | Beograd, 1970
