Dve godine posle povlacenja jugoslovenskih snaga i dolaska KFOR, Prizren više lici na neki grad Bliskog istoka nego na nekadašnju prestonicu srpske države, piše u reportaži iz ovog grada agencija Beta.
Na ulicama vlada karakteristicna vreva, koju dopunjuje buka agregata pošto u gradu nije bilo struje. Duž prljavih ulica nižu se butici kicastih izloga, ciji su vlasnici izbacili robu na ulicu i pomno prate dešavanja sa ulaza svojih radnji.
U svemu tome teško je prepoznati nekada najlepši i najurbaniji grad Kosova koji je po svemu odudarao od ostatka južne srpske pokrajine.
Posle krace vožnje, karavan stiže do bogoslovije, jedine „oaze“ za stotinak, uglavnom starijih Srba koliko ih još živi u tom gradu. Oko ulaza rasporedeno je nekoliko vojnika KFOR, a na vrata je prikucano upozorenje na više jezika da ce na svakog ko neovlašceno ude biti otvorena vatra.
Predstavnike koalicije „Povratak“ u bogosloviji je docekalo dvadesetak Srba predvodenih protom Ilijom Šmigicem.
Poštosu prizrenski Srbi u subotu vec glasali za svoje predstavnike u skupštini Kosova, odziv je, prema recima prote Ilije, bio 99 odsto, preskocena je diskusija o tome treba li i zašto izaci na izbore, vec su okupljeni poceli predstavnicima vlasti u Beogradu da izlažu probleme sa kojim se svakodnevno suocavaju.
Vidno umorni od svakodnevne borbe za život, okupljeni Srbi iznose vrlo opterecujuce price. Najviše od svega ih, medutim, boli osecaj da su zaboravljeni od Beograda, a poseta predstavnika vlasti izazvala je kod njih pravu buru emocija. Iako su mahom ostali bez icega, najpotrebniji im je mali znak pažnje, topla ljudska rec i, makar moralna podrška.
Izražavajuci razumevanje da im Beograd malo može pomoci u situaciji u kojoj su se našli, prizrenski Srbi, medutim, nemaju razumevanja za nedostatak pažnje i nebrigu Beograda, a najveci strah je da ne budu zaboravljeni od svoje sabrace.
– Niko do sada nije došao da nas poseti, da nas pita kako nam je, da li nam treba nekakva pomoc – kaže kroz suze Dosta Jankovic koju su pre nekoliko dana, dok je išla da kupi mleko, na ulici pretukli Albanci.
– Razbili su mi glavu kamenom. Život su mi spasili vojnici KFOR koji su me prevezli u svoju bolnicu – rekla je ona pokazujuci zavoj na glavi skriven ispod crne marame. Nešto ranije, Dosti su Albanci pokušali da otmu muža.
Radost ovih ljudi što su konacno videli nekog iz Srbije, nažalost, trajala je kratko, svega oko sat vremena, a pitanje je kada ce se ponoviti. Možda pred sledece izbore. Samo, da li ce tada u Prizrenu imati ko da doceka srpske politicare, pita se izveštac Bete.
Plac umesto reci
Druga starija žena, koja se nije predstavila, prica kako su im u stan upali Albanci, pretukli joj muža i oteli im 5.000 maraka.
– Jedva je preživeo, a posle toga je doživeo težak šlog od kojeg se još uvek nije oporavio – rekla je ona pokazujuci oduzetu ruku svog muža koji ne progovara ni rec, vec samo tiho place.
U grad sa BG tablicama
Kolona sa predstavnicima srpske koalicije „Povratak“ i nekoliko beogradskih novinara kroz grad se kretala sporo, uz stalan nadzor nemackih vojnika KFOR. Iako su automobili imali beogradske tablice, incidenata nije bilo. Albanci su u neverici posmatrali prva vozila vlasti u Beogradu koja su u poslednje dve godine došla u Prizren.
