BRANKO MILOŠEVIć, JEDAN OD NAJUSPEŠNIJIH POVRATNIKA
„PARIS STIL“ MADE IN KUPINOVCI
• Desetogodišnju parisku zaradu Bane Mačak pre 14 godina uložio u rodni kraj i nije se pokajao
– Dobro je za Svilajnac što je pobedio Bidža – komentariše 50-godišnji Branislav Milošević Mačak, vlasnik mešovitog preduzeća „Paris stil“, koji je još pre četrnćst godina sav imetak stečen u Francuskoj uložio u Svilajnac. – Ispade da hvalim i da se ulagujem Bidži, ali ljudi dobro znaju i sećaju se da sam ranije, kada je Bidža bio predsednik opštine, bio njegov najljući protivnik. Bivši socijalisti su mi dva puta „opelješili“ radnju, navodno zbog nepravilnosti u poslovanju. Bio je to lopovluk na državnom nivou. Bidža je, međutim, danas pet puta bolji izbor od drugih, mada mi je bivši predsednik opštine prijatelj. Vodio mi je knjige! Ali, postavlja se pitanje kakve je koristi od prethodne garniture imao Svilajnac? Nikakve! Sa Bidžom, dok je bio predsednik, nisam kafenisao, ali posle 2000, kada su svi krenuli bezobzirno na njega iz ličnih animoziteta, počeli smo zajedno da pijemo kafu. Sigurno je da više nećemo zajedno kafenisati, radi čistog obraza, njegovog i mog. U svakom slučaju, mislim da će Bidža zasukati rukave i pokrenuti Svilajnac iz mrtvila.
Bidžino obećanje
– Jedna od prvih Bidžinih obaveza, na osnovu koje ćemo moći da ocenimo njegovu uspešnost i odgovornost, biće otvaranje čuvenog porodilišta – smatra Bane Mačak. – Bidža ga je sazidao, u vreme prošlog mandata. Međutim, njegovi naslednici ga nisu otvorili. Bidža je u kampanji obećao da će otvoriti porodilište. Verujem da neće dozvoliti da ga bilo ko u tome spreči.
Bane Mačak, kako ga zovu žitelji Svilajnca, važi za jednog od najuspešnijih povratnika. O njemu govore s uvažavanjem, kao marljivom čoveku koji se bavi sopstvenim džepom i ulaganjem u biznis i u Svilajnac. Kažu još, kako je Mačak veliki lokalpatriota, što on i ne krije. Kroz šeretski osmeh Bane naglašava da se pravoj demokratiji naučio u najdemokratskijoj zemlji, Francuskoj, u kojoj je radio desetak godina. U Francusku je otišao neplanirano i iz čista mira, a nije morao.
– Formiranje porodice probudilo je u meni osećaj odgovornosti. Nisam hteo više da sa ženom živim od franaka koje mi šalje otac iz Pariza, a bilo ih je sasvim dovoljno za lagodan život cele porodice. Spakovao sam se 1980. i otišao. U Francuskoj sam saznao koliko mi je blisko kreiranje ženske i muške odeće. U Parizu sam, takođe, otkrio ne samo svoj skriveni dar za kreiranje, nego da je to i moje najveće zadovoljstvo, da mi „radi adrenalin.“ Izrada kožne konfekcije postala je moja pasija. Gotovo preko noći, počeo sam dagradim karijeru modnog kreatora kožne konfekcije. U početku sam radio za male i nepoznate francuske modne kuće, a onda sam došao do „Ševinjoa“ i napravio uzlet. I taman kada mi se svetska modna publika „bacila“ pod noge, ja sam se 1990. pokupio i vratio u Svilajnac – priča nam Milošević.
– Jednostavno, nostalgija prema zemlji i porodici povukla me nazad. Srećom, imao sam dovoljno novca i ambicija da započnem posao u zavičaju. Nisam se pokajao. Osnovao sam mešovito preduzeće „Paris stil“ u okviru koga radi modni atelje smešten desetak kilometara od Svilajnca, u selu Kupinovci. Tu se kreira i šije sva kožna konfekcija koju prodajem u svom svilajnačkom butiku. Ali, tu je i veleprodaja „Paris stila“. Zatim, imam kafe u centru našeg „malog mesta“. I nije sve teklo glatko, ali guram dalje. Imam stalno zaposlene, a i sezonce. Plata je redovna i prati zakonske okvire. Ne manjkaju mi ambicije da proširim posao, što podrazumeva otvaranje novih radnih mesta u Svilajncu. Kad budem realizovao deo plana, već početkom naredne godine, obavestiću „Vesti“, pa ćemo nastaviti priču o Svilajncu i povratnicima iz dijaspore spremnim za nova ulaganja.
J. Oluić
