Traženje rešenja za zgradu bivšeg konzulata Jugoslavije u pariskoj ulici Faisandrie, koju je država SRJ predala Zapadnoevropskoj eparhiji SPC, a koja je kasnije sporazumom o sukcesiji bivše SFRJ pripala Makedoniji, završeno je na nacin koji se najmanje ocekivao. Obijena je brava, zamenjena drugom i Makedonija je došla u posed zgrade.
U zgradi je boravio postdiplomac bogoslovije „Sv. Sergej“ Nenad Tupeša, koji je vracajuci se sa fakulteta naišao u trenutku kad su menjane brave, pa je morao odmah da se iseli, a placen mu je boravak u hotelu za tri dana. Kako su se u zgradi nalazile i stvari Zapadnoevropske eparhije, tek je sutradan dozvoljeno da se u tri-cetiri kombija iznesu stvari, kao i stvari studenta Tupeše.
Tim povodom, iz kancelarije Zapadnoevropske eparhije izdato je saopštenje za javnost, kao i o svemu što mu je prethodilo tom nemilom dogadaju. U saopštenju stoji da je od preuzimanja zgrade, za duže od godinu dana, koliko je korišcena, Eparhija uložila mnogo napora i materijalnih sredstava da bi zgradu privela funkciji, jer kako zgrada nije bila dugo korišcena, Eparhija je morala da se angažuje oko njene adaptacije.
Podgrevana nada
Nadu Eparhije podgrejao je i potpisnik ugovora, ministar inostranih poslova Goran Svilanovic, u izjavi „Vestima“ od 16. februara 2002. godine istakavši da je „preporucio saveznom sekretaru za vere Bogoljubu Šijakovicu da se obrati Vladi SRJ sa predlogom koji ce podržati da Savezna vlada razmotri mogucnost da se finansijski pomogne SPC i Zapadnoevropska eparhija oko zakupa drugih prostorija u Parizu, gde bi bilo sedište Eparhije“.
„Zgrada je prerasla u duhovni i administrativni centar Eparhije, na zadovoljstvo našeg naroda kao novi pocetak funkcionisanja dobrih odnosa države prema Crkvi. Ali, vec posle šest meseci od primopredaje zgrade, i izvršene adaptacije, cišcenja i krecenja, Eparhija je obaveštena da je zgrada u sukcesiji o podeli imovine pripala Makedoniji.
Eparhija je preduzela sve korake kod Savezne vlade da se izvrši neka druga razmena sa makedonskom stranom, ali nismo naišli na dobru volju i razumevanje“.
„Zapadnoevropska eparhija nema materijalnih dobara ni finansijske mogucnosti da obezbedi sebi drugi prostor, a Savezna vlada je mogla lako naci rešenje za ovaj problem. Nadali smo se da ce Savezna vlada uzeti u obzir sve okolnosti i ozbiljnosti nastale situacije, da nam što pre pronade minimalni odgovarajuci prostor, kako bi mogli da se iselimo iz pomenute zgrade koja je pripala Makedoniji“.
U saopštenju stoji da su „naši ljudi koji žive u Parizu uneli puno oduševljenja i truda u renoviranju zgrade episkopske rezidencije sa kapelom u kojom se vrše bogosluženja“.
„Ne racunajuci dobrovoljne radove koje su naši ljudi posvetili tom projektu, troškovi oko obnove zgrade koštali su Eparhiju najmanje 23.000 evra. Temeljeci svoju nadu na izjavi saveznog ministra Svilanovica, Eparhija je ocekivala da ce joj se nadoknaditi troškovi, a i da ce dobiti obecanu pomoc oko preseljenja u iznosu od 3.500 evra, a za uzvrat Eparhija je obecala da se iseli iz zgrade posle Vaskrsa, najkasnije do 15. maja“.
Eparhija istice da su se „Savezna vlada i njen ministar oglušili o sva javno izneta obecanja i naredili im preko Patrijaršije da se odmah isele“.
„Cak su pretili intervencijom francuske policije. Francuska policija nije intervenisala, jer to i nije njena nadležnost, nego su predstavnik jugoslovenske ambasade u Parizu i makedonski ambasador sa majstorom obili bravu i zamenili je novom 15. maja. Tako je zgrada koja je data crkvi na korišcenje kao dobra reklama novoj vlasti, okoncana sramnim obijanjem brave, nasilnom uzurpacijom i izbacivanjem na ulicu i episkopa i sve pokretne imovine Eparhije“.
