„Diversicare“ iz Brizbejna je vladina neprofitabilna organizacija koja brine o starijim i bolesnim ljudima, a u okviru nje već godinama postoji poseban program za ljude iz bivše Jugoslavije.
Trenutno su štićenici ove organizacije, odnosno njenih programa, 68 naših staraca, penzionera, a njihov broj je iz godine u godinu gotovo isti.
– Prirodno, jedni umiru ili prelaze pod brigu neke druge organizacije, ali uvek imamo više zahteva nego slobodnih mesta za popunu upražnjenih redova – kaže Vera Nickl, koordinator programa.
– Naš zadatak je da im pružimo najosnovniju pomoć kod odlazaka kod lekara, u banke, pošte, prodavnice, što podrazumeva i prevodilačke usluge, zatim kućnu negu i po potrebi, uređenje njihovih domova, pa i kuvanje za one koji to ne mogu – priča Vera. – Svake prve srede u mesecu pravimo izlete za njih ili im priredimo zajednički ručak gde se oni druže i provedu jedan dan zajedno. Posebna druženja pripremimo za Božić i Uskrs kad farbamo jaja i pripremamo malo bogatiju trpezu.
Posle ručka, šetnja u prirodi
U kuhinji je, po dogovoru, Cvetanka Veljanovski spremala priganice, odnosno uštipke. Ostali su bili zaokupljeni oko spremanja gulaša, ali govore da vrlo često i starije žene pripreme nešto kući i donesu na izlete.
– Bude tu i kifli, pita, lepinja i kolača – kaže Vera Nickl.
Zadovoljni posle dobrog ručka, većina ih se uputila u kraću šetnju prirodom. Kažu da im to prija i da se zbog toga posebno raduju prvoj sredi u martu. Tada će na Maunt Kutu, izletište iznad Brizbejna.
Prošle srede, tridesetak ovih ljudi okupilo se u sali Srpsko-crnogorskog centra. Jasno je bilo da su to stari poznanici i prijatelji jer je atmosfera bila srdačna, opuštena i uz mnogo dosetki i šala. Dok su uz čaj i kafu pitali za zdravlje jedni druge, u kuhinji su radnice „Aged Care“, sve s naših prostora, pripremale ručak koji su zajednički dogovorili.
– O ovim starim ljudima brinu: Milena Grujevska, Cvetanka Veljanovski, Ana Bokor, Radmila Bračić, Brigita đaković, Dušanka Vrančić i Jasna Miloš. Ima ih skoro svih nacionalnosti, kao što su i naši štićenici – objašnjava Vera Nickl. – Na ove susrete ih, otprilike, dolazi polovina. Neki ne mogu zbog starosti, a neki zbog bolesti, ali ih je uvek dovoljan broj za lepe izlete i druženja.
Sve je lakše uz Cvetanku
– Šta ćete, starost nosi potrebe koje više ne možemo sami da obavljamo – reči su Steva Koceva (65) iz Štipa. – Imamo decu kao i većina drugih ovde, ali deca su prezauzeta svojim poslovima. Ove naše nas obiđu bar jednom sedmično, a kad smo bolesni, onda češće. Nama dolazi Cvetanka Veljanovski, uvek spremna na šalu, nasmejana, energična – kaže Stevo.
– Uz nju je sve lakše, a na ovim susretima se ispričamo i družimo. Razmenimo telefone pa se posle i čujemo i ponekad posećujemo – dodaje Stevina supruga Ana. – Nikom još nisu zaboravile rođendan, da pošalju čestitku i spreme neki poklončić.
Najstarija je Julka Falthum (86), rodom iz Našica, a najmlađi član je Mara Anastasova (65), poreklom iz Velesa.
– Svaka čast ovim ženama zaduženim za brigu o nama – kaže Krista Pernar (78) iz Sarajeva. – Mene najmanje jednom sedmično obilazi Milena Grujevska. Vodi me kod lekara, zubara, nedavno me kod frizera vodila. To je žena koja to radi od srca, a ne zato što joj je to posao. Onda ova mesečna druženja. Bili smo i do okeana i na planinama, na najlepšim mestima u okolini. Dođu po nas i vrate nas kućama, kud ćeš lepše.
– Mene isto obilazi Grujevska – veli Velimir Filipović (75) iz Mostara. – Dođe svakog utorka, počisti mi stan, skuva mi po želji hranu za čitavu nedelju, a uvek vesela i nasmijana. Tri godine je mlađa od moje ćerke, a zavolio sam je ko svoju – ističe Velimir.
– Ovu organizaciju finansiraju vlade Kvinslenda i komonvelta, tako da štićenici ništa ne plaćaju, iako to, delom, druge organizacije čine. Naši samo ponekad daju nešto za ove ručkove, ali funkcionišemo kao tim i mi i oni. Pridružio nam se DŽordž Edvards koji dobrovoljno vozi autobus za ovakve prilike, a često pomaže i u kuhinji. Zato ga i mi i starci zovemo đorđević, a njemu drago zbog toga – kažu nam ovde.
