Deset monahinja manastira Sveta Petka Izvor kod Paraćina nesebično brine o 88 napuštenih štićenica ometenih u razvoju. Među njima je i mnogo nepokretnih. Priča koju su mnogi mediji preneli o teškim uslovima i nedostatku sredstava za zadovoljavanje osnovnih potreba sa kojim se suočavaju monahinje i štićenice, stigla je i do daleke Australije.
Porodica Damnjanović iz Sidneja uputila je dar od 500 dolara u redakciju „Vesti“ sa željom da ga prosledimo na adresu ovog manastira i prenesemo lepe želje i pozdrave sa dalekog kontinenta.
Odmah smo kontaktirali mati Glikeriju, zamenicu igumanije Marije u manastiru Sveta Petka da je obavestimo o donaciji pristigloj iz Australije. Lepe vesti su je obradovale.
– Veliko hvala divnim ljudima koji misle na nas. Molićemo se za njihovo zdravlje i sreću. Mnogo nam znači podrška – rekla je mati Glikerija.
Poslednjih meseci, monahinje su se pored redovne brige o štićenicama, suočile sa brojnim problemima. Nedostaje im hrana, sredstva za higijenu, pelene za odrasle do 70 kilograma, donje rublje svih veličina, kao i sredstva za dezinfekciju. Na adresu domskog odeljenja je stigla i opomena pred isključenje struje. Problem je nastao zbog višemesečne situacije u kojoj nije postavljen novi direktor Centra za socijalni rad koji je između ostalog nadležan i za korisnice Doma za ometene u razvoju u sklopu manastira.
– Dolazili su da nam isključe struju, međutim, to smo sprečili tako što po zakonu nemaju pravo da diraju tu gde su deca i bespomoćni – objašnjava monahinja.
Skromno i dostojanstveno dodaje da sestrinstvo ništa nije tražilo.
– To je naša muka! Nije lako, domaćinstvo je veliko, imamo skoro devedesetoro bolesne dece, samo deset monahinja i dve žene koje plaćamo za stručnu pomoć. Situacija nije laka. Hrana nam nedostaje: jogurt, mleko, voće, povrće, namirnice koje se koriste svakog dana. Znači nam konzervirana hrana koja može duže da stoji – rekla je mati Glikerija.
Zbog situacije u kojoj su se našli, nemaju novca ni za gorivo, što dodatno pravi problem, jer je često potrebno odvesti štićenice u bolnicu.
Kako finansijske poteškoće traju već mesecima, ova oaza mira i ljubavi u kojoj žive ometeni u razvoju uspela je da opstane samo zahvaljujići pomoći dobrih ljudi, a nadaju se da će tako biti i dalje.
Svetinja iz 14. veka
Manastir Sveta Petka Izvor nastao je još u 14. veku. Obnovljen je kao muški manastir 1824. godine. Svoj preobražaj i današnju namenu manastir je dobio 1942. godine, kada ga prvi put nastanjuju izbeglička deca. Još u vreme Drugog svetskog rata sestra Jefimija je uprkos oskudici u kojoj se manastir nalazio primila tridesetoro izbegličke dece. Po završetku rata, igumanija Jefimija odlučuje da pod manastirske skute primi devojčice ometene u razvoju na trajnu negu i čuvanje.
Manastir Sveta Petka Izvor inače se nalazi pod upravom manastira Ravanica. Sestrinstvo manastira pored molitvi i bogosluženja veći deo dana čuva, brine i pruža bezrezervnu ljubav i duhovnu utehu deci koju su čak i roditelji ostavili zbog nemogućnosti da izađu na kraj sa njihovim umnim, fizičkim i psihičkim poremećajima. Trenutno u manastirskom domu boravi 88 autističnih i u razvoju ometenih žena uzrasta od 18 do 80 godina, od kojih su 44 nepokretne.
Ovaj manastir je nadaleko poznat i po lekovitoj vodi, a zanimljivo je i da predstavlja utočište za jednu porodicu iz Kragujevca koja se kompletno zamonašila – oca Nikolaja, njegovu suprugu i četiri ćerke, dok sin služi Bogu u Crkvi Svetog Nikolaja u Nišu.
Humanost na delu
U septembru 2019. godine u Melburnu je održano humanitarno Paraćinsko veče kada je sakupljena velika količina novca za manastir Sveta Petka Izvor kod Paraćina. Mnogi su prepoznali ogroman trud monahinja koje brinu o ugroženim štićenicama, a donacija porodice Damnjanović dokazuje da ta briga ne prestaje.
Чланак Briga za nemoćne iz dalekog Sidneja се појављује прво на Vesti online.
