Vesti
Australija ima globalnu reputaciju kao “izvor“ čiste hrane. Ipak, da li je baš tako?
Većina potrošača bila bi iznenađena kada bi saznala da Australija ima manje rigorozne standarde za pesticide nego veći deo Evrope ili SAD, što je bio razlog da aktivisti za zaštitu životne sredine u Velikoj Britaniji podignu uzbunu zbog štetnih pesticida u Ozi hrani.
Naime, postoji zabrinutost da će predloženi trgovinski sporazum između Australije i Velike Britanije omogućiti uvoz hrane tretirane desetinama hemikalija zabranjenih na Ostrvu.
Zašto se pesticidi “proterani“ u inostranstvu i dalje koriste u Australiji?
Na globalnom nivou, Australija je jedan od najvećih korisnika pesticida u proizvodnji hrane. To je delimično zbog jedinstvenih uslova i metoda uzgoja.
Ali, to je i zbog toga što Australija dozvoljava farmerima i baštovanima da prskaju korov i insekte hemikalijama koje su odavno zabranjene u drugim zemljama.
Industrija poljoprivrednih hemikalija ističe da australijski farmeri koriste herbicide i pesticide što je moguće efikasnije, ali prema britanskoj ekološkoj grupi Akciona mreža za pesticide (Pesticide Action Network), u Australiji je dozvoljena upotreba 144 veoma opasna sastojka pesticida, u poređenju sa 73 koliko se koristi u Britaniji.
Dozvoljeni maksimalni nivoi ostataka pesticida su takođe, mnogo veći, ističe ova grupa.
Ipak, pitanje regulacije pesticida prolazi “ispod radara“ u Australiji, a potrošači su uljuljkani osećajem sigurnosti i prikazivanjem Australije kao “izvora“ čiste hrane, tvrdi se.
Argument koji su izneli Kroplajf (Croplife) i grupe koje predstavljaju farmere jeste da se Australija razlikuje od drugih zemalja i da ovdašnja poljoprivredna praksa, uključujući ograničenu obradu tla, zahteva veće nivoe herbicida za kontrolu korova.
– Postoji velika razlika između uzgoja na 1.000 km od Perta i na urbanoj ivici Londona. Imamo jedan od najboljih regulatornih sistema na svetu. To su strogo regulisani proizvodi, jednako strogo regulisani kao i farmaceutski proizvodi – rekao je izvršni direktor Kroplajfa, Metju Kosi.
Grupe za zaštitu životne sredine, kao što je Nacionalna mreža za toksične supstance, pozvale su Albanezeovu vladu da hitno istraži propise o australijskim poljoprivrednim hemikalijama.
– Sramotno je i opasno da Australija i dalje koristi mnoge pesticide koji su odavno zabranjeni u drugim zemljama i još nema efikasan mehanizam da ih izbaci sa tržišta ili podstakne farmere da se udalje od njihove upotrebe. Mi smo smetlište pesticida koje su druge, opreznije zemlje dugo zabranjivale, što na kraju nije u našoj konkurentskoj prednosti, niti štiti javno zdravlje ili životnu sredinu – rekla je Džo Imig, predsedavajući Nacionalne mreže.
Ona ukazuje na pesticide i herbicide koji su još u rutinskoj upotrebi u australijskoj poljoprivredi, a deregistrovani u Evropi.
Imig insistira da praksa Australije nije u skladu sa potrebama potrošača i rizicima po zdravlje i životnu sredinu koje predstavlja upotreba poljoprivrednih hemikalija.
Naime, evropski pristup zahteva desetogodišnji pregled, u Velikoj Britaniji čak 15 godina dug period, sa proizvođačima koji snose teret dokazivanja da su njihovi proizvodi bezbedni. Ovo osigurava da se hemijska bezbednost redovno preispituje, objašnjava Imig.
Nasuprot tome, hemikalije koje se koriste u Australiji mogu ostati na tržištu neograničeno. Na regulatoru je da odluči, na osnovu naučnih dokaza i međunarodnog razvoja, da li je potrebna revizija.
Jedan posebno alarmantan aspekt Ozi sistema je da pregledi mogu trajati decenijama, a neki pregledi široko korišćenih proizvoda su u toku od sredine 90-ih. U međuvremenu, hemikalije ostaju u upotrebi.
Upitana zašto to toliko dugo traje, Imig veruje da je to “namerna strategija“ kako bi se obezbedilo da hemikalije pod kontrolom i dalje mogu da se prodaju u Australiji.
Prethodna koaliciona vlada preduzela je niz koraka koji su oslabili režim odobravanja pesticida u Australiji, od nefinalizacije zakonskog okvira, preko izmeštanja sedišta APVMA, do odlaska kadrova iz ove agencije, tvrdi se.
Ni industrija nije bila srećna. Registracija novih poljoprivrednih hemikalija išla je sporo, a recenzije postojećih su takođe, zastale. U 2017. godini stopa registracije novih proizvoda u zakonom propisanim vremenskim okvirima pala je na 24%.
Učinak APVMA u pogledu novih odobrenja u vremenskim okvirima vratio se na 94% do 2020/21.
Senatski odbor je iskazao i zabrinutost zbog modelu finansiranja APVMA, koji se oslanja na naknade industrije.
– APVMA bi trebalo da bude nezavisni regulator, koji štiti zajednicu, životnu sredinu i trgovinu od uticaja poljoprivrednih i veterinarskih hemikalija – istakla je Imig.
Da li će Albanezeova vlada nešto promeniti tim povodom ostaje da se vidi, posebno što je namera Australije da unapredi industriju poljoprivredne proizvodnje na 100 milijardi do 2030.
“Hemijski obojeni“ proizvodi
Grožđe iz Australije sme da sadrži 200 puta veću količinu insekticida metomila, za koji se sumnja da je endokrini disruptor, od njegovog ekvivalenta u Velikoj Britaniji, tvrde aktivisti za zaštitu životne sredine.
Britanski aktivisti, takođe, tvrde da australijska jabuka može da sadrži 100 puta veću količinu fenitrotiona, još jednog za koji se sumnja da je endokrini disruptor.
Uz to australijskoj hrani je takođe, dozvoljeno da sadrži ostatke dimetoata, koji je zabranjen u Velikoj Britaniji zbog potencijalnog rizika koji predstavlja.
