BRITANSKI EKSPERTI O POSLEDICAMA HAPŠENJA TERORISTE AL KAIDE U BEOGRADU (1)
I SRBIJA META DŽIHADA
• Koliko afera Bušar politički koristi, a bezbednosno šteti SCG • Zašto se Marokanac, osumnjičen za masakr u Madridu, sklonio u Srbiju
Nedavno hapšenje u Beogradu Marokanca Abdelmedžida Bušara, osumnjičenog od španskih vlasti za učešće u prošlogodišnjem madridskom masakru, postaje događaj od globalne vrednosti i interesovanja na Zapadu duboko angažovanom u ratu protiv terora. Resorne obaveštajne službe ocenjuju da je u ruke pao važan kraj konca za otkrivanje i razaranje mreže islamističkih terorista.
Madrid je već dan posle objavljivanja da je Bušar u rukama srpske policije uputio neku vrstu zavnične pohvale Beogradu sa akcentom da hapšenje samo po sebi potvrđuje koliki su značaj i potreba globalne saradnje protiv mreža svetskog terora. SCG ovim činom postaje aktivan član „Kluba“.
Oprez u vazduhu
Beogad je pohvaljen, ali pitanje koje je iskrslo glasi: Kolika je cena, a kolika dobit? Sabrano u fokus, na Zapadu se slučaj Bušar – kada je o SCG reč – gleda iz dva ugla: na plus strani je spremnost (po nekima i „sposobnost“) Beograda da postane aktivan igrač u zapadnom džihadu protiv terora; na minus strani je mogućnost da SCG sad postane i sama meta islamskog terorizma.
– Vi ste sada „izgubili nevinost“ i, u svakom slučaju, preporučio bih vam povišen oprez – govori za „Vesti“ britanski ekspert za borbu protiv terorizma, koji je imao i zanimljivu ulogu u istrazi oko nedavnih napada islamista na London.
NJegovo je mišljenje da je „sa tehničke strane“ u aferi Bušar napravljena greška u koracima: a) U zakulisnim kontaktima sa zainteresovanim obaveštajnim službama Zapada (španskom i britanskom, pre svega) trebalo je obezbediti transfer uhapšenog u Madrid, pa i po cenu formalnog kršenja pravila o ekstradiciji.
Teroristima prija Balkan
Po mišljenju našeg sagovornika, Bušar je pobegao baš u Srbiju, između ostalog, i zbog toga što su balkanske zemlje, u ovom slučaju SCG, relativno govoreći, bezbedan prostor za pritajivanje islamskih terorista, sada kada su u zapadnim zemljama sve službe, snage i javnost angažovani na njihovom proganjanju i otkrivanju.
Zemlje u regionu, i same u tranziciji, nisu osposobljene i organizovane da se nose sa široko organizovanom mrežom terora.
Ovo bi bilo oprošteno, a omogućilo bi da se bez medijske larme okonča prvostepena istraga i u miru dobiju dragocene informacije. Ovakav postupak bi, istovremeno, izbegao, po mišljenju našeg izvora, sasvim nepotrebno i kotraproduktivno medijsko eksponiranje optuženog kako ga sa lisicama na rukama specijalci trpaju u policijska kola.
Katarska TV stanica „Al DŽazira“ je, na primer, nekoliko puta za arapski auditorijum tog dana vrtela upravo prozor sa vezanim mladićem iz Maroka koga dva srpska policajca savijenog ubacuju u kombi.
Što se tiče pojačavanja opreza, naš sagovornik ima i specifičan savet:
– Kada bih bio na vašem mestu uveo bih ekstremne mere provere na letovima vašeg nacionalnog prevoznika.
Po njemu, letovi JAT-a su na srednji rok ranjivo mesto i pored svih modernih mera detekcije, pogotovo sada kada su islamske samoubice imale vatreno krštenje na evropskom kontinentu.
Pošao u Bosnu
Najvažniji faktor zbog čega je Bušar našao utočište u Srbiji je geopolitička i populacijska slika Balkana. Ovde se misli na pogodan milje koji potencijalno predstavlja muslimanska populacija u Bugarskoj, Makedoniji, Kosovu, Sandžaku i – posebno – u Bosni. Po mišljenju našeg sagovornika, britanske špijunske službe MI5 i MI6 (kontraobaveštajna) barataju podacima, dobijenim u saradnji sa Špancima, da je Bušar bio u Srbiji samo tranzitno i da je preko Sandžaka trebalo da se prebaci u Bosnu.
Briga zbog mudžahedina
Američki „Forin Afers“ – edicija koja utiče na formulisanje politike u samom Stejt departmentu – objavljuje u broju za period januar – mart ove godine, a pod naslovom „Nazad na Balkan“, sledeće: „Bušova administracija sve više gleda na postojanje muslimanske populacije u Regionu kao na razlog za zabrinutost. Ovu zabrinutost povećava nekoliko faktora: bosanski dokumenti koji su zaplenjeni kod aktivista Al Kaide, kontinuirano prisustvo mudžahedina u Bosni i saudijsko finansiranje radikalnih džamija u zemlji“.
„Forin afers“ (spoljni poslovi) ove fakte iznosi u kontekstu kritike Bušove politike zato što – kako kaže – posle Avganistana i Iraka pokazuje znake degradacije američkog interesa na Balkanu „iako je jugoistočna Evropa jedno od malog broja područja na svetu u kojem biti Amerikanac znači plus među muslimanskom populacijom“.
– Ovde treba ispitati zašto je Bušar odabrao Srbiju kao prvu destinaciju posle bega, ko mu je tu bio veza i ko je trebalo da ga prebaci u Bosnu – primećuje izvor „Vesti“.
A, da je Bosna bila krajnja destinacija Marokanca, u to ne sumnja. Kao što ne sumnja, nego zna, da tamo i dalje fermentiraju uspavane želije i „primirena logistička baza“ za operacije islamista u Evropi, pored toga što postoje dokazi da je deo logistike za akcuju u Madridu, marta 2004. godine, došao iz BiH.
Tvrdnja o Bosni kao potencijalnoj evropskoj logistici terorista i njihovim primirenim ćelijama nije odavno na Zapadu pretpostavka nego činjenica i pored toga što uprava Pedija Ešaduna, iz njegovih ličnih interesa, nastoji i dalje da problem drži pod tepihom.
