Foto: Privatna arhiva
Zorica Ilić, zvana Zoe, rodom iz Kragujevca, živi i radi u Velikoj Britaniji već 13 godina, gde je dobar deo svoje karijere provela u Financial Times.
Državljanstvo je ostvarila preko petogodišnje radne vize.
Izabrala je, kako navodi, jedan od najkraćih i najtežih načina odlaska u Britaniju, preko posla koji je sama pronašla na oglasu.
„Zadobila sam poverenje poslodavca a zatim prošla prilično dugu i pravno kompleksnu i komplikovanu proceduru ostvarivanja radne dozvole, i kasnije državljanstva, sa srpskim pasošem. Imala sam i sreće i dovoljno upornosti da ne odustanem, iako taj put uopšte nije bio lak“, objašnjava Zorica.
Razlog za odlazak je bio, kako nam kaže, nedostatak viđenja perspektive svog života, želja za putovanjima i za širinom koju nije mogla da ostvari u Srbiji, kao i nedovoljno vrednovanje njenog rada odgovarajućom platom.
Britanija i Srbija se, objašnjava nam, kulturološki nalaze na dve suprotne strane spektra.
„Srbija ima kolektivističku kulturu gde se generalno veruje u grupne odluke i grupni identitet, dok Britanija ima individualističku kulturu gde se akcenat stavlja na razvoj pojedinca, ličnih talenata i ličnog uspeha. Obe ove kulturološke specifičnosti imaju i prednosti i mane. U mom razmišljanju nema poređenja u smislu koja zemlja je bolja od druge. One su jednostavno različite. Svaka ima svoje zakonitosti“, ističe Zorica za Danas.rs.
Zoe Ilić nam objašnjava i složenost kulturološke klime u Velikoj Britanija.
„Britanska kultura je visoko kontekstualna što znači da je prepuna nepisanih pravila ponašanja. Ne poznajući ih možete ih kršiti samo na svoju štetu. Pošto vam Britanci iz učtivosti nikada neće reći ako prelazite nepisane granice, učenje takvih kompleksnih specifičnosti ako tamo niste odrasli se može porediti sa izvođenjem pirueta na ledu“, poredi Zorica.
Ona nam priča i šta je najveća prednost njenog odlaska.
„Ono što smatram svojim najvećim dobitkom odlaskom u zemlju kao što je Britanija je upravo ta mogućnost ličnog razvoja i mogućnost za napredovanje u svim oblastima, od biznisa do nauke i umetnosti, kao i širenje granica svoje ličnosti da bi mogla da se integriše u društvo sa dijametralno drugačijim karakteristikama“ ističe ona.
Život joj se, navodi, potpuno promenio.
„Ono što mi je Britanija najviše donela su otvorenost, fleksibilnost, privatnost, raznovrsnost i dinamičnost Londona koji nikada ne spava (osim u doba pandemije) kao i mogućnost putovanja. Iz Londona je lako avionom do bilo koje destinacije na svetu. Sa druge strane, nostalgija i žal za domovinom, za specifičnošću i posebnošću Srbije, me nikada nisu napustili“, kaže Zorica.
London je, kako nam kaže Zorica, ekosistem za sebe, drugačiji od ostatka Britanije i u njemu živi manje od trećine čistih Engleza.
„London je možda najizraženija kosmopolitska tačka na planeti. Njujork takođe nosi istu vibraciju ali je kultura više nekako ‘američka’, dok u Londonu mnogi neguju svoje izvorne kulture. Svakodnevno čujete čitavu lepezu govornih jezika oko sebe. London je više globalno selo, planeta u malom, gde na izlazu iz podzemne možete sresti čitav dijapazon likova, od hipstera do poslovnih ljudi i bankara, od Engleza koji sa sesirima idu na konjicke trke do nekog afričkog vrača ili tibetanskog lame. I sve je to potpuno ok“, objašnjava Zorica i dodaje da su „svaka vidljiva diskriminacija ili negodovanje strogo osuđeni i lako se osetite prihvaćenim u takvom svetu ako ne pravite probleme i doprinosite društvu. Uspeh se vrednuje više životnim stilom nego nagomilanim materijalnim dobrima“.
Ipak, pored velike otvorenosti za sve, London čuva tradicionalnu prepoznatljivost.
„Ako imate prilike da zađete dublje u same pore društva, pogotovo u čisto engleske sredine, možete uočiti da je društvo ipak prilično klasno i da Old Boys Club i dalje vodi igru i politiku Britanije. U upoznavanju novih ljudi brzi screening se vrši već u prvih par minuta razgovora gde se upravo kroz sofisticiranost jezičkog izražavanja, akcenat i odgovore na par osnovnih pitanja može brzo saznati vaša lična istorija, koliko zarađujete i kom društvenom sloju pripadate“, navodi Zorica.
Vrednosti koje morate usvojiti ako želite da bar na površnom nivou funkcionišete u Britaniji su, priča ona, izuzetna ljubaznost i korektnost u ponašanju.
„Čućete i izgovorićete ‘hvala’ i ‘izvinite’ bar nekoliko stotina puta svaki dan. Sa druge strane, iako ova vrsta učtivosti i obazrivosti čini svakodnevni život vrlo prijatnim i lakim, Englezima je potrebno dosta vremena da postanu direktni, topli i spontani u meri u kojoj Srbi to prirodno jesu“, pojašnjava Zorica.
Pitali smo Zoricu i kakva je situacija oko Bregzita.
„Britanija je duboko podeljena na bregzitovce i pro-Evropsku/pro-globalnu populaciju. Sećam se tog jutra kada je objavljen rezultat referenduma. London je bio u potpunom šoku. U Financial Times-u gde sam tada radila čitav dan je vladala grobna tišina. Tek će se videti koliko će taj duboki razdor u shvatanjima i interesima moći da koegzistira i šta će se sve dešavati u budućnosti. Englezi retko direktno izražavaju nezadovoljstvo (opet iz iste uzdržljivosti) tako da su razvili humor do perfekcionizma. On često služi i kao emotivni ventil i kao mogućnost da se ipak iskažu životni stavovi. Otuda su i iznedrene neke od najboljih Britanskih komedija“, naglašava Zorica.
Kako saznajemo od Zorice, i u Britaniji postoji podeljenost u mišljenjima oko vakcine.
„Mnogi Britanci se dosta teško nose sa jakim restrikcijama koje su njima krajnje neuobičajene i neprirodne, i mnogi vide izlaz iz tog stanja u vakcini. Vakcinacija se masovno sprovodi. Nažalost podaci već ukazuju da se izolacija negativno odražava na mentalno stanje nacije. Količina antidepresiva koji se prepisuju je u ogromnom je porastu. Britanci generalno nemaju toliko prisne familijarne odnose kao Srbi tako da izolaciju od svojih društvenih krugova doživljaju možda čak i teže nego mi“, smatra Zorica.
Priča nam i kako u Velikoj Britaniji vide Srbiju i naše građane.
„Srbija nema visoku reputaciju u Britaniji. To je uglavnom nasleđe medijskog rata koji je Srbija izgubila devedesetih na globalnoj sceni. Nažalost, posledicu te reputacije u manjoj ili većoj meri snosimo svi mi koji tamo živimo, kao i naši koji bi želeli da nas češće posećuju, a između nas stoje vize koje Britanija još uvek drži za građane Srbije. Verujem da će situacija za ulazak naših ljudi ipak biti malo opuštenija sada nakon Brexita“, nada se ona.
Zorica ističe i da bi volela više vremena da provodi u Srbiji.
„Volela bih da budem više prisutna u Srbiji, da češće i na duže dolazim, da imam jače poslovne veze sa Srbijom, ali još ne znam da li bih mogla za stalno da se vratim. Sada to više nije isključivo monetarno pitanje, već i pitanje kulturološke otvorenosti koju ova zemlja može da pruži. Ako bi se taj aspekt menjao na bolje, ja bih svakako razmislila o povratku“, navodi Zorica.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
