Jedan od najstarijih starosedelaca Despotovca, 60-godišnji Mirko Stojanović, koga i u Parizu svi poznaju po nadimku Pira Resavac, došao je ovih dana u zavičaj da bi malo predahnuo od posla, ali i podelio radost sa zemljacima zbog rođenja unuka Iva Aleksandra Mirka Surelija Stojanovića, koji sada ima tri meseca.
Iako je Stojanović u Parizu kupio kuću od preko 100 kvadrata, 13 godina posedovao atelje-radionicu sa 28 radnika za šivenje garderobe, a sada dobro zarađuje u firmi „Ženeral fenetr“, koja se bavi postavljanjem PVC stolarije, jedva čeka da ode u penziju i vrati se u svoj zavičaj. Veli da mu u tuđini sve nedostaje iz rodnog kraja, a najviše drugari i lepota prirode. Donedavno je, kaže, svake godine dolazio tri puta kolima i četiri puta avionom, a sada samo dvaput jer su ga stigle godine.
U čast unuka
Reporter „Vesti“ zatekao je našeg zemljaka iz Francuske u despotovačkom kafiću „Melodi“, u centru grada, u društvu sa dugogodišnjim prijateljima Miloradom Mirkovićem i Slobodanom Milojkovićem, kako nazdravljaju unuku i prisećaju se dečačkih i školskih dana.
– U Pariz me je pre 34 godine odveo rođak moje supruge Živojinke samo da kupim automobil, a ostadoh decenijama. Najteže mi je bilo što su me tada trudna supruga i sin Goran čekali u Despotovcu. Mlađeg sina Bojana video sam tek posle osam meseci, što nije bilo nimalo lako. A onda su i oni došli za mnom. Pare nisu sve u životu, ali eto, gledajući današnju situaciju u otadžbini, bolje je biti u inostranstvu, mada se u Srbiji lepše živi – tvrdi Mirko za „Vesti“ i navodi primer svoje snahe, Francuskinje Oreli.
– Samo da znate kako se ona istinski obraduje kada dođe u Despotovac. I tamo živimo u istom domaćinstvu, iako su ona i Bojan kupili dva stana. Eto, sad sam dobio i unuka. Nisam deda prvi put, imam i unuku Lunu, kćerku starijeg sina Gorana koji se vratio u Despotovac.
Pošto planira da se vrati čim ode u penziju, Mirko voli da pomaže svom gradu kad god šta zatreba.
Na redu i referendum
– Pored naših, i iz vaših „Vesti“ uvek tačno saznajem šta se dešava u otadžbini – ističe naš sagovornik. – Svi Srbi dobijaju informacije na sastancima koje održava Mića Aleksić, predsednik Udruženja za dijasporu za Francusku, rodom iz Užica i vlasnik firme „Ženeral fenetr“. Mića je veliki borac za naša prava, ali i organizator prikupljanja novčane pomoći za razne aktivnosti u Srbiji. Sada se baš dogovaramo o referendumu.
– Najviše novca, 6.500 franaka, poklonio sam za izgradnju zgrade kraj stadiona Fudbalskog kluba „Sloga“ u Despotovcu jer me je Milan Šikanja, ondašnji predsednik kluba, zamolio da budem primer ostalim zemljacima na privremenom radu u inostranstvu. Tako je i bilo. Domu zdravlja sam dao 1.500 maraka za kupovinu medicinskih aparata – kaže skromno Mirko, a njegovi prijatelji dobaciše novinaru: „Nije to sve, on često novčano pomaže i siromašnim zemljacima, što njima puno znači.“
