BROJNE OBAVEZE DELE SRBIJU OD „BELOG ŠENGENA“
DUG PUT DO UKIDANJA VIZA
• Donošenje zakona o azilu, bolja kontrola granice i nove putne isprave glavni su poslovi koje država treba da uradi u narednih nekoliko godina
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar đelić najavio je u Briselu, posle sastanka sa potpredsednikom Evropske komisije Frankom Fratinijem, da bi Srbija mogla da se nađe u režimu takozvanog „belog šengena“ do kraja iduće godine. Govoreći o detaljima razgovora u Briselu, vicepremijer đelić je, istina, rekao da je rok za „beli šengen“ do kraja 2008. ili početka 2009. godine, dosta optimističan, jer se veliki poslovi moraju uraditi u međuvremenu.
Posle potpisivanja Sporazuma o readmisiji, Srbiju još čeka i donošenje Zakona o azilu, koji nije čak ni u skupštinskoj proceduri. Takođe, naša zemlja nije obezbedila takozvani integrisani sistem kontrole državnih granica sa kojih, prema standardima EU, mora u potpunosti da se povuče i vojska. Neizostavni korak na putu do ograničenog bezviznog režima sa Unijom je i zamena postojećih zastarelih pasoša novim, koji bi zadovoljavali standarde Šengenskog sporazuma. Zakon o putnim ispravama je još u izradi, nije ga usvojila ni Vlada Srbije, pa tako ni parlament. Uz ovo, trebalo bi uzeti u obzir da će se pasoši menjati godinama, tako da je malo verovatno da bi ceo posao, uz sve dobre želje, mogao da se dovrši do kraja 2008. godine.
Fratini: Korak po korak
đelić je izrazio zadovoljstvo što je Evropska komisija po prvi put potvrdila da Srbija, uz određene napore i uslove, može da dođe do bele šengenske liste. Sa druge strane, Franko Fratini je bio daleko oprezniji, pa je na pitanje „da li je realno da Srbija dođe do bezviznog režima realna pre 2010. godine“ rekao:
– Obaveza Komisije je da pomogne Srbiji da dostigne taj cilj. Moramo se kretati korak po korak. Moraju da se poboljšaju mere s ciljem da stvori veća bezbednost na zapadnom Balkanu – izjavio je Fratini.
čak i kada bi se u rekordnom roku ispunili svi tehnički uslovi za ulazak Srbije na „beli šengen“, uvek ostaje problem političke odluke, jer sa dodeljivanjem statusa bezviznog režima, posle Evropske komisije, moraju da se saglase i svih 25 članica Unije pojedinačno, a prognoze za koje vreme bi to moglo da se postigne su veoma nezahvalne. Poslednja, ili prva, prepreka Srbiji je i puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, na čemu isnistira EU.
Zamenik predsednika Evropske komisije Franko Fratini je naglasio tri prva uslova koje Srbija mora da ispoštuje u procesu ukidanja sadašnjeg viznog režima zemalja EU prema građanima Srbije.
– Prvi cilj je puna primena sporazuma o viznim olakšicama do kraja godine. Zatim, potrebno je stvoriti dijalog o liberalizaciji viznog režima, a u septembru će u Beogradu o tome razgovarati delegacija Evropske komisije i Vlade Srbije, kad će se analizorati situacija na polju pravosuđa i bezbednosti.
LJ. IVANOVIć
