Srbija će se u novom izveštaju Evropske komisije o napretku suočiti sa čitavim nizom primedbi, upozorava izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. Kako na to gledaju u Beogradu?
Ključne primedbe odnose se na blokadu Kosova u regionalnim, evropskim i svetskim ekonomskim organizacijama. Srbiji se zamera i loše suočavanje sa situacijom u Sandžaku, a tu je i čitav paket primedbi na funkcionisanje srpskih institucija i procesa reformi tih institucija. Navodi se tako da postoje propusti u reformi pravosuđa, tretmanu slobode medija, kao i opstrukcija rada Agencije za borbu protiv korupcije. Nakon izvesne pauze, evropski zvaničnici su podsetili i na nezavršen proces saradnje sa Haškim tribunalom.
Život nezavisno od statusa
Kosovo svakako jeste problem u evropskim integracijama, i to sada priznaju čak i srpski zvaničnici, kaže za Dojče vele Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. Međutim, nezavisno od toga šta će biti sa statusom, i koja će biti pozicija Srbije, postoji prostor da se nešto više učini na poboljšanju svakodnevnog života ljudi, ističe Popović.
I da nađemo rešenja za brojna pitanja koja opterećuju region: od slobode kretanja, preko priznavanja školskih diploma, preko slobode kretanja automobilom takođe, znači priznavanja registarskih tablica. Znači, slobodne trgovine, koja je jako važna sa ekonomskog aspekta za Srbiju. To su životni problemi koje Srbija treba i mora da rešava zbog građana kako Kosova tako i same Srbije, rekao je Popović.
Kontrolne institucije su prioritet
Komentare Jelka Kacina trebalo bi uzeti sa blagom rezervom, kaže za Dojče vele Nikola Jovanović, urednik periodike Izazovi evropskih integracija. To je svakako relevantno, ali konačni zaključci izveštaja Evropske komisije još nisu formalno precizirani.
U svakom slučaju, jasno je da Srbija, nakon ovog seta primedbi, ima obavezu i potrebu da uradi dve stvari, ocenjuje Jovanović, a to je da skine sa sebe hipoteku države, koja je po definiciji kriva za neke političke sukobe. Za to će biti potrebno mnogo dobre volje i napora, jer, na žalost, Srbiju negde još uvek prati neki negativan imidž, iako se situacija drastično promenila u poslednjih nekoliko godina. A druga stvar je da zaista svi moramo shvatiti da izgradnja institucija, pogotovu onih koje mi zovemo kontrolne, korektivne, nezavisne, monitorne, znači institucije koje na neki način kontrolišu i ograničavaju izvršnu vlast, mora biti prioritet, kaže Jovanović.
Primedbe koje Srbija dobija na temu pravosuđa, medija, i korupcije, govore nam da i dalje imamo krizu institucija, upozorava Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. Sve je to po njegovim rečima deo šire priče o vladavini prava.
Znači, praktično da li ovo jeste ili nije pravna država? Da li vladaju zakoni, ili vladaju pojedinci? I priča o pravosuđu, i nezavisnim medijima, i o nezavisnim institucijama, sve je to deo tog našeg da ga tako nazovem učenja demokratiji i pravnoj državi. Mi tu imamo brojne propuste, i mislim da nam tu nisu ni potrebni evropski zvaničnici da nam to kažu; građani Srbije to dobro osećaju svakodnevno na svojoj koži, kaže Popović.
Pregovori o članstvu podstiču reforme
Kada je reč o spremnosti sadašnjih srpskih vlasti da otklanja pomenute primedbe, Nikola Jovanović, urednik periodike Izazovi evropskih integracija, kaže da su vlasti generalno opredeljene za evropske integracije, i samim tim i za unutrašnje reforme. U tom smislu je u interesu i Srbije i EU da pregovori o članstvu započnu što pre, zaključuje Jovanović:
U suštini ključne reforme, ključni podsticaji, ključna politička volja, ključne karijere, izgrađuju se, po iskustvu zemalja Centralne Evrope, i kasnije Rumunije i Bugarske, upravo u procesu kada počnu pregovori o članstvu, ocenjuje Jovanović.
Poruke koje šalje Jelko Kacin ponekad nisu baš saopštene diplomatskim jezikom, ali u suštini to jesu neki ključni problemi sa kojima se suočava Srbija, primećuje Dragan Popović. Donekle je i problem što čekamo da nam to kaže neko iz Evrope, umesto da srpska vlada to sama postavi kao prioritete. U svim tim oblastima ima prostora za poboljšanja, ali je pitanje da li ima volje i znanja da se to sprovede do kraja, kaže Popović.
