Nakon 30 godina od Titove smrti, prezime Broz i dalje izaziva pažnju javnosti. Potomci jedinog maršala nekadašnje SFRJ danas su rasuti između Srbije i Hrvatske. Od bogatstva i imetka u kome je Tito za života uživao, od rezidencija širom bivše SFRJ, preko mnogobrojnih skupocenih poklona stranih državnika, ali i privatnih poklona koje je dobijao, preko slika eminentnih slikara, satova, zidnih i ručnih, automobila, „Plavog voza“, Briona i „Galeba“… njegovi potomci nisu ništa nasledili.
Da je pokojni maršal živ, imao bi više od 100 godina, ali pitanje je da li bi svoj rođendan u današnjim uslovima proslavljao u krugu najbližih srodnika. Ni Titovi potomci nisu izbegli ono što je zadesilo i obične smrtnike, nakon rata na prostorima bivše SFRJ. I, njima se desio život, podelili su se, prvo teritorijalno, kao što se delila SFRJ, a onda i emotivno. Jedan deo Titove porodice, najstariji sin Žarko i njegova deca, Josip (68), Zlatica (59), Edvard (57) i Svetlana (53), sa svojim potomcima ostali su u Beogradu, u Srbiji, dok je Miša Broz, Titov mlađi sin (hrvatski ambasador u Indoneziji), sa svojom porodicom (ćerkom Aleksandrom i sinom Andrejom) nastavio da živi u Zagrebu, u Hrvatskoj.
LJubav iz Moskve
– Moji roditelji Žarko i Tamara (Veger), upoznali su se u Moskvi, nešto malo pre nego što je otac pošao u Jugoslaviju, na Vis, kod Tita, svog oca. Tada je 22-godišnji Žarko, ostao u Jugoslaviji. Godinu dana kasnije, Tito i Staljin su potpisivali, 20-godišnji sporazum mira i prijateljstva, (1945. god) u Moskvi, pa je <đŽ>arko putovao sa dedom i ponovo sreo moju majku. LJubav se nastavila i prerasla u brak. Majka je došla u Beograd, rodili smo se ja i Zlatica, ali ubrzo su se razveli. Otac se tada oženio Terezom Kujundžić i sa njom dobio Edvarda, našeg polubrata, a iz trećeg braka sa Zlatom Jelinek, dobio je Svetlanu – seća se Joška Broz deo beogradskog rodoslova porodice.
Danas se retko čuju, još ređe viđaju, a pojedini članovi ove familije, međusobno ne komuniciraju, a neki se čak i ne poznaju. „Vesti“ će u narednih nekoliko brojeva dati odgovore na pitanja gde su i šta rade Brozovi potomci.
Josip Joška Broz, Titov unuk, kome je deda dao ime proveo je poslednje dane sa maršalom. Danas kao ugledni beogradski ugostitelj sa setom priča o lepim danima provedenim u beogradskoj Užičkoj ulici, ali i sa gorčinom ističe kako su članovima porodice ostale samo uspomene.
Odrasli uz dedu
Josip Broz dobio je nadimak Joška lično od Tita. Seća se kako su njega i Zlaticu posle razvoda njegovih roditelja doveli na Dedinje kod dede i bake Jovanke.
– Do kasnih tinejdžerskih godina odrastali smo uz dedu. Naravno, viđali smo roditelje, ali Zlatica i ja smo bili mnogo bliži sa dedom nego sa roditeljima. Tek kasnije su se stvari popravile, kada su deda i otac Žarko pomirili – veli Joška Broz.
– Mi nismo dobili ni neku od imitacija maršalskih uniformi našeg dede, koje smo tražili, a kamoli nešto skuplje i vrednije. Država je sve nasledila, znam da je i deda tako želeo, ali nisu morali baš da nam uskrate i njegove lične stvari, mislim na garderobu. Nismo tražili sve, Zlatica i ja smo želeli samo te maršalske uniforme, ali država nije imala sluha za nas. Nije mi krivo, možda sam nekada i bio ljut, ali danas me takav odnos samo boli, žao mi je, ali opet imam lepa sećanja i uspomene života sa dedom, koje mi niko ne može oduzeti – kaže Josip Joška Broz.
U vreme dok je bio pored dede u rezidenciji u Beogradu seća se kako su on i Zlatica bili bliži stricu Miši nego ocu Žarku.
– Bili smo deca, kasnije tinejdžeri i jako smo bili povezani. Kasnije kada smo se razdvojili, nastavili smo da se viđamo i čujemo. Danas je sve to ređe, ali opet se čujemo. Miša je nakon rascepa SFRJ, ostao u Hrvatskoj, a mi u Srbiji. Porodica se širila, tako da nas sada ima, oko 20-ak najbližih srodnika, ali je činjenica je da sa pojedincima, maltene nismo u kontaktima. Sa najmlađim detetom našeg oca, koje je dobio u trećem braku, Svetlanom, koja danas živi u Sarajevu, niko od porodice nije u kontaktu. Slično je i sa mojim i Zlaticinim polubratom Edvardom, Žarkovim sinom koji je negde, kako čujem u Hrvatskoj – navodi Josip Broz.
