Letovanje na Brionima o kojima je sanjala cela bivša SFRJ, druženje sa decom visokih državnih funkcionera, Titovih najbližih saradnika, nije ostalo u najlepšem sećanju Titovih unuka Josipa Broza i Zlatice, a ni sin Miša nije bio impresioniran.
– Bilo nam je dosadno. Svaki dan je bio isti i tako godinama, kupanje do ručka, popodnevni odmor, koji nije mogao da se izbegne, jer protokol je protokol, pa plaža, večera i spavanje. Mi smo bili mladi i željni izlazaka, novih doživljaja i iskustava. Nije bilo kafića, kafana, a ni restorana, osim onog jednog u kome smo se svi okupljali. Deda i ostali državnici su posle devet sati uveče želeli tišinu, da bi se što bolje odmorili, a nama je ta tišina smetala i Zlatica i ja smo jedva čekali da se vratimo u Beograd i nastavimo tamo gde smo stali. Slično je bilo i sa decom ostalih funkcionera – seća se Joška Broz.
Brozove naslednike, čak i za vreme Titovog života, pratili su raznorazni glasovi i ogovaranja, ali o tome se nije pisalo, nije bilo tabloida i žute štampe, ali sve te priče i ogovaranja stizale su i do maršala. Na neke dobronamerne reagovao je samo odmahivanjem ruke, a zbog nekih se ozbiljno ljutio i grdio svoju decu i unuke.
Šamar zbog lične karte
– Sećam se, vozio sam motor, još nisam bio punoletan, kada me zaustavio milicioner i tražio isprave. Dao sam mu ličnu kartu, a on se razgalamio, kad je video ime i prezime, da ga zafrkavam, tvrdeći da nisam Josip Broz. Objašnjavao sam, al’ nije vredelo. Završilo se tako što mi je opalio šamar i poslao kući uz pretnju: „Ako te još jednom vidim sa imitacijom lične karte maršala, uhapsiću te“. Kada sam dedi ispričao ovu dogodovštinu, smejao se, uz reči, da ponekad ni ime i prezime, ne pomažu – kaže Joška Broz.
– Otac Žarko i ja smo najčešće bili na tapetu jugo-čaršije, jer smo se ponašali normalno. Išli sa prijateljima u kafanu, sedeli, pričali, ponekad popili malo više, a kada smo bili provocirani, reagovali smo. Nismo bili kukavice i da za svaku sitnicu trčimo kod dede. Zbog takve jedne priče koju je preneo neki „dobronamernik“, koja je bila senzacionalistička, otac i deda, godinama nisu razgovarali. Kada sam se i sam našao u sličnoj situaciji, da sam oklevetan, rekao sam dedi da ne besni unapred, nego neka proveri kod mene, šta se zaista desilo, a ja ću reći istinu, ma kakva ona bila. Bilo je svega. Mladost, ludost, ali danas su to slatke uspomene. Samo zbog tih ogovaranja, postajali smo svesni da smo Titovi najbliži srodnici, a to je opterećujuće – priznaje sagovornik „Vesti“.
Titov unuk ne krije da je voleo kafane i dobar provod, a i žene, ali njegova polusestra, Svetlana, koja se četiri puta udavala i razvodila i danas živi u Sarajevu, obožavala je neobavezujuća druženja po kojima je postala čuvena. Kao doktor je radila na VMA, čak joj ni smene nisu smetale da živi punim plućima. Gde se pojavljivala Svetlana Broz, kažu, bio je garantovan dobar provod, ali i skandal. Zbog neobuzdane naravi godinama se sukobljavala sa familijom.
Mišin sin Andrej
– Najređe komuniciram sa Mišinim sinom Andrejom, (rođen u Zagrebu 1973.) koji je diplomirao u Moskvi na ekonomskoj akademiji „G. V. Plehanov“, a tu je i magistrirao međunarodne ekonomske odnose. Andrej je bio konsultant za nove tehnologije, radio je u Slovačkoj i češkoj kao marketinški menadžer za „Ist er kompani“, a zatim u Kombisu, vodećem hrvatskom sistem-integratoru, kao konsultant za primenu novih tehnologija. Ako se ne varam danas je prvi čovek ‘Kombisa’ za BiH – kaže Josip – Joška Broz.
– Sa njom niko iz porodice, koliko znam, ne razgovara. Dugo nas je Svetlana brukala, gde god, i kad god je stigla. Nije imala mere, pa čak ni u odnosu na oca Žarka. Tukla ga je dok je bio bolestan, svoju majku Zlatu Jelinek, takođe. Išla je iz skandala u skandal, iz afere u aferu – nerado, ali iskreno veli naš sagovornik.
Joškina rođena sestra Zlatica, bila je dedina mezimica. Posle fakulteta zaposlila se kao civilna osoba u JNA. Penzionisana je 1992. godine i period inflacije u Srbiji, kao i ostali penzioneri, jedva preživela. Ima dva sina, Ivana i Vukašina, iz braka s Milanom Žikelićem, od koga se razvela pre mnogo godina i više se nije udavala. NJeni sinovi se ne bave politikom, žive neopterećeni korenima svoje majke. Da bi ih stambeno obezbedila, Zlatica je prodala kuću u kojoj je živela i sada, penzionerske dane provodi u svom jednosobnom stanu Beogradu. Sa bratom Joškom se često čuje i viđa.
– Nas dvoje pretresamo prošlost Brozovih. Smejemo se i sećamo lepih i manje lepih trenutaka – kaže za „Vesti“ Josip – Joška Broz.
