Nema sumnje da nedavna kampanja republicke vladeSrbija na dobrom putu svoje ime nije zaslužila zato što su ministri i premijer uživali vozajuci se ovdašnjim drumovima, sve i ako su audiji i mercedesi baš toliko udobniji od obicnog juga. Naprotiv, rupa je rupa, a njih je ispod naših tockova – napretek. Rupe, medutim, pocinju da nalaze svoje zakrpe, domace firme da se snabdevaju modernim mašinama, ali su istovremeno i podstaknuta razlicita govorkanja i optužbe za mahinacije.
Nije teško zakljuciti zašto je prica o tome ko i kako gradi puteve po Srbiji postala toliko medijski i politicki atraktivna; novac koji je u igri – malo je reci – ogroman je, imali smo (imamo i dalje, jer još nije rešen)slucaj Gavrilovic i optužbe o nelegalnom uvozu gradevinskih mašina, da i ne podsecamo na izjavu ubijenog policijskog generala Boška Buhe dapolicija zna njihove (organizovanog kriminala) vode, koji se sada bave legalnim poslovima, gradevinarstvom ili izgradnjom puteva….
Milioni evra
No, podimo od brojki, oprezno, da se od silnih miliona ne bi zavrtelo u glavi. Samo za presvlacenje jednog kilometra puta potrebno je, govori za NIN republicki ministar za saobracaj Marija Rašeta-Vukosavljevic, izmedu dve i cetiri stotine hiljada maraka, pa sve do milion u zavisnosti od stepena oštecenja i konfiguracije terena, a naša putna mreža dugacka je ukupno 50 000 kilometara, od cega su 17 500 kilometara magistralni i regionalni putevi za koje je zadužena Republicka direkcija za puteve.Osamdeset odsto ovih puteva degradirano je i njihove opravke su neophodne, navodi ministarka. Za kilometar novog puta, nastavlja naša sagovornica, u Vojvodini je potreban jedan milion evra, dok se južno od Save i Dunava, na brdovitom Balkanu, ta suma penje i do celih pet miliona.
Prošle godine su iz republickog budžeta za opravku puteva izdvojene 3,2 milijarde dinara, cime je placena rekonstrukcija oko 300 kilometara, dok ce se ove godine u istu svrhu dati, opet iz budžeta, deset i po milijardi (175 miliona evra), uz još tri milijarde dinara iz inostranih izvora, cime bi trebalo da se popravi još oko 1000 kilometara putne mreže. Najvažniji uzrok razlici izmedu prošle i ove godine, inace, Marija Rašeta-Vukosavljevic objasnice nacinom na koji se putarski budžet puni:U vecini evropskih država gotovo 50 odsto cene goriva služi za finansiranje redovnog održavanja infrastrukture, a kod nas je taj udeo prošle godine iznosio svega tri odsto, a ove godine povecan je na deset. Na ovaj nacin prikupljeno je šest i po od onih 10,5 milijardi, dok je ostatak stigao od naplate putarina, registracije vozila… sve ukupno 12-13 stavki. U svakom slucaju, vozaci su ti koji placaju za puteve kojima se voze.
Što se pak inostranih kredita tice, stanje je ovakvo: dobili smo obecanja, još prošle godine, pa nova obecanja i najave i ove, ali je ponešto od obecanog novca (rec je o kreditima, da ne bude zabune) cak i pristiglo. Decembra prošle godine potpisani ugovor o kreditu sa Evropskom investicionom bankom na 37 miliona evra postao je operativan tek nedavno, kada je stigla prva tranša od 20 miliona, i to je prakticno sav novac za opravku puteva koji je dosad ušao u zemlju.
Obecanja su naravno mnogo lepša: americka firma 3M odobrila nam je kredit od 10 miliona evra za signalizaciju na autoputevima, ocekuje nas 16. jula potpisivanje ugovora o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i, ponovo, sa Evropskom investicionom bankom na ukupno 163 miliona evra (sa našim ucešcem od 30 miliona) za opravku 864 kilometra puteva te, najzad, tu je i grckiHelenik plan, vladin fond za finansiranje razlicitih projekata u regionu, od kojeg, za rekonstrukciju i izgradnju dela puta od Leskovca do makedonske granice, ocekujemo još oko 100 miliona evra.
Cisti poslovi
Veci deo ovog novca bice upotrebljen za radove na, Evropi najzanimljivijem, Koridoru 10 koji povezuje sever sa jugom i u direktnoj je vezi i sa Olimpijadom u Grckoj 2004. godine. Buduci da ce u finansiranju ucestvovati i strani partneri, i tenderi za ove poslove bice medunarodni, najavljuje ministarka za saobracaj. Dotad, medutim, strani kreditori ne sede skrštenih ruku vec pažljivo posmatraju situaciju i proveravaju na koji se nacin poslovi sada dodeljuju. Dobili smo dobru ocenu, kaže ministarka saobracaja, a dokaz tome je i to što je Evropska investiciona banka, uvidom u tendersku dokumentaciju, odlucila da retroaktivno finansira prošle jeseni završene radove na opravci dela autoputa izmedu Beograda i Požarevca.
Zadržacemo se na prici o popravci autoputa, koja je zanimljiva vec i zbog toga što je pojedinacno najskuplja koja se trenutno radi i naplacuje. Shodno proceduri, pošto je Ministarstvo za saobracaj odredilo šta i gde treba da se radi, a Ministarstvo finansija odobrilo novac, Direkcija za puteve oglasila je 9. avgusta prošle godine javno nadmetanje za radove na popravci autoputa od Beograda do Požarevca, odnosno na deonicama Beograd – Mali Požarevac, dužine 20,3 kilometara, i Mali Požarevac – Požarevac, dužine 25,8 kilometara. Na tenderu za obe deonice ucestvovala su tri preduzeca (koliki je i minimum propisan Uredbom Vlade Srbije iz 23. marta 1999. godine),Planum, Preduzece za puteve (PZP)Beograd iRatko Mitrovic – Niskogradnja. Ponude su se kretale izmedu 268 i 291 miliona dinara za prvu, odnosno 283 i 306 miliona dinara za drugu deonicu (sve bez poreza), i to po Remiks plus metodi. U oba slucaja, sudeci prema tenderskoj dokumentaciji koju je NIN-u na uvid stavio direktor Direkcije za puteve Tihomir Timotijevic, pobedio je PZPBeograd, koji je i ponudio najniže cene i najpovoljnije uslove.
Sva tri ponudaca su, dodajmo i to, ponudila i cenu radova izvedenih klasicnom metodom, koja daje prakticno jednake rezultate kao i Remiks plus ali je istovremeno i mnogo skuplja, zavisno od ponude, cak izmedu 15 i 20 odsto (najbolja ponuda po klasicnoj metodi, na deonici Beograd – Mali Požarevac recimo, iznosila je 317.985.894,40 dinara, a prihvacena PZP-ova ponuda po Remiks plus metodi je 268.666.049,68 dinara).
Metoda Remiks plus, odnosno topli postupak prerade, sastoji se od zagrevanja i uklanjanja postojeceg asfalta, koji se zatim meša sanedostajucim komponentama (razlicitim hemijskim vezivima);remiksovana mešavina se zatim razastire i preko nje se dodaje sloj novog asfalta. Prostije receno, mašina ide po starom putu i iza sebe ostavlja nov. Topli postupak prerade poznat je u Evropi vec petnćstak godina, a još u aprilu 1991. godine delegacija tadašnjeg Fonda za puteve Srbije putovala je u Nemacku da se upozna sa novom tehnologijom i, po povratku u Beograd, toplo je preporucila nadležnima kao jeftiniju, bržu i ekološki mnogo cistiju metodu opravke puteva od klasicne.
Remiksovana mešavina
Uskoro su, medutim, poceli ratovi, sankcije…, tako da su prve mašine Remixer 4500 u Srbiju stigle tek prošle godine, o cemu je javnost delimicno bila obaveštena tokom uzbune posle ubistva Momira Gavrilovica, nekadašnjeg pukovnika DB, kada jelegalisticki deo vladajuce koalicije optužioreformsko krilo za nelegalan uvoz nekakvihmašina za gradenje puteva; Savezna uprava carina demantovala je tada ove optužbe, o kakvim je tomašinama za gradenje puteva rec ostalo je nejasno, a optužbe su odlepršale put Surcina, jednog od beogradskih prigradskih naselja.
U svakom slucaju, sva tri ucesnika na konkursu za izvodenje radova na autoputu, nudeci Remiks plus metodu, imala su istog podizvodaca, Preduzece za proizvodnju, trgovinu i uslugeDifens d.o.o. iz Surcina, upisano pod brojem 1-83254-00 u registar Trgovinskog suda u Beogradu 31. oktobra 2000. godine. Kao osnivac navedena je Ljilja Buha, supruga inace jednog od najpoznatijih žitelja Surcina, Ljubiše Buhe Cumeta, koji se u kratkom telefonskom razgovoru sa novinarom NIN-a predstavio kaovlasnik mašina.
Uzgred, i cuvena nemacka firmaVirtgen, proizvodac Remixer-a 4500, potvrdila nam je da je firmaDifens iz Beograda direktno od njih kupila ove mašine.
Koliko su placeni Remixer-i 4500 uVirtgenu nisu hteli da nam kažu, ali, cena im je oko tri miliona maraka – 2.819.000 DEM je, naime, bila ponuda nemackog proizvodaca za mašinu i jedan grejac, upucena srpskom Ministarstvu za saobracaj u aprilu 1996. godine, koja bi posle uplacenih 30 odsto vrednosti bila placana tokom sledece dve godine, sa godišnjom kamatom od 8,5 odsto.Difens je, dodajmo i to, umesto jednog kupio dva grejaca.
Niceg spornog nema u tome što seDifens pojavio kao jedini podizvodac za Remiks plus metodu – jednostavno, samo ova firma u Srbiji poseduje za to neophodne mašine i opremu. Zašto su jedini?
“Iako je kupovina ove mašine skupa, mogli bismo da je priuštimo, ali pitanje je da li ima potrebe za još jednom, a samim tim se postavlja i pitanje da li bismo mogli da isplatimo takvu investiciju, kaže direktor preduzecaRatko Mitrovic – Niskogradnja Dušan Bogojevic.
Slicno ce i tehnicki direktorPlanuma Lazar Milinkovic:I kada bismo kupili tu mašinu, trebalo bi da je uposlimo. Možda smo malo i previše oprezni.
Oprezu, ipak, izgleda da ima mesta s obzirom na to da je na strucnom skupu, održanom u Vrnjackoj Banji 22. i 23. novembra prošle godine (u organizaciji Društva za puteve Srbije, PZP-a,Difensa iMag intertrejda, a pod pokroviteljstvomVirtgena), mr Jovanka đuran iz Instituta za puteve ocenila da suSrbiji dovoljna dva remiksera jer imamo relativno malu mrežu puteva gde je dobra nosivost. Najzad, i tehnicki direktorDifensa Milovan Kostic, koji je donedavno radio uSrbijaputu, kaže za NIN da je pokušavao da udruži društvene firme da kupe ove mašine, ali da u tome nije uspeo,što zbog inertnosti, što zbog nedostatka para i nespremnosti na rizik.A rec je o najsavremenijoj tehnologiji koja ima jednak kvalitet kao klasicna, a jeftinija je, i neuporedivo brža (mašina prelazi kilometar dnevno), i daleko manje zagaduje okolinu, kaže.
Rizik i oprez
Tek, govori Milovan Kostic,‘Difens’ poseduje tri mašine za topli postupak – od kojih su dve u pogonu – kao i još dve koje rade po hladnoj tehnologiji, staroj svega godinu dana (pravi hit u svetu, slažu se svi gradevinci sa kojima smo razgovarali), a koje služe za opravku puteva cija je sama konstrukcija uništena, s tim što mogu da se upotrebe i na novim putevima, gde su uradeni zemljani radovi. Ove dve mašine,recikleri CR 2200 i NjR 2500, trenutno nisu aktivne, a radile su samo prošle godine na delu Ibarskog puta kroz Stepojevac dužine sedam kilometara. Uz to, nastavlja tehnicki direktorDifensa, kupljena je i klasicna asfaltna bazanajnovije tehnologije, azasad nemamo finišere. Firma poseduje veliku licencu, neophodnu za ucestvovanje na tenderima koje raspisuje Direkcija za puteve, medutim, ne pojavljuje se direktno na tenderima pošto jevezana za ostala preduzeca za puteve koja imaju ono što mi nemamo. Dosad su rentirane mašineDifensa radile na Ibarskoj magistrali, ćrodromuBeograd, radovi na autoputu su još u toku, a treba da budu angažovane i na opravci batajnickog ćrodroma.
“Difens je, inace, 7. maja prošle godine potpisao ugovor o poslovno-tehnickoj saradnji sa Preduzecem za puteveBeograd koje je, Aneksom 2 ugovora 18. aprila ove godine iznajmilo Remixer 4500 po ceni od 332,59 dinara po kvadratnom metru – cena, dakle, od oko 11 maraka, kolika je inace bila i procena državne komisije iz 1991. godine.
Ovim mašinama PZP je prošle jeseni uradio 310 315,4 kvadratnih metara na deonici puta Požarevac – Mali Požarevac, a dosad je uradeno i 80000 kvadrata na deonici od Malog Požarevca do Bubanj potoka. Medutim, prema recima generalnog direktora PZP-a Slobodana Jovanovica, Republicka direkcija za puteve platila je prošlogodišnje radove tek 25. juna.U meduvremenu, snašli smo se tako što smo uzeli kredit od Vojvodanske banke, kaže Jovanovic, cijem je preduzecu, ugovorom od 24. septembra prošle godine,Difensuložio na neograniceno vreme korišcenje dve gradevinske mašine, vec spomenute reciklere.Oni ce možda biti upotrebljeni za rekonstrukciju desne trake autoputa Beograd – Novi Sad, kaže Slobodan Jovanovic, uz ogradu da ce, naravno, eventualna odluka o ucešcu na konkursu biti doneta kad konkurs bude raspisan, verovatno tek sledece godine (vidi okvir).
Stižu Italijani
Taj konkurs, kao i svi buduci, bice medunarodni, najavljuje direktor Direkcije za puteve Tihomir Timotijevic, kad ce našim firmama konkurencija možda biti i jedna italijanska firma cije mašine poslednjih godina rade na Kosovu.Italijani imaju mašine i za topli i za hladni postupak, i veoma su zainteresovani za poslove u Srbiji, kaže i tehnicki direktorDifensa Milovan Kostic.Ali, interesujemo se i mi za tržišta u našem okruženju, i vec radimo na tome.
Što se pak stranaca tice, dodaje Timotijevic,u pocetku su bili veoma agresivni, tražili su koncesije (“Protivim se koncesijama pošto one u ovom trenutku, s obzirom na mali protok saobracaja, mogu da budu samo veoma nepovoljne po državu, kazala nam je i Marija Rašeta-Vukosavljevic),a zatim su poceli da traže partnere za zajednicka ulaganja ili privatizaciju.Sada se, takode, pojavljuju i sa idejom, a to je i ideja Direkcije, da dodu s novcem i ulože ga u izgradnju puteva, kaže direktor Republicke direkcije za puteve.
Dok se to ne dogodi, ka Evropi cemo morati sopstvenim snagama i nogama, pa dok se ne umorimo, osim ako u meduvremenu ne kupimo dovoljno benzina i drumove koji stvarno izgledaju kao posle oranja Kraljevica Marka pretvorimo u puteve koji ce nas napokon odvesti ka toj Evropi. Opet, sve ovo ako nam dotad i benzin ne postane preskup.
