Teška sudbina Milana Rabrenovića (19) iz Priličkog Kiseljaka kod Ivanjice, obolelog od autizma, kao i nove muke njegove porodice da mu omogući operaciju tetiva obe potkolenice, dirnule su u srce naše dobre čitaoce s dva kraja sveta.
Istinitost ove tvrdnje dokazale su pristigle donacije dobrotvora iz Australije i Nemačke. Tačnije, 330 dolara od Jelice Crnokrak iz Sidneja, kao i 100 evra od Miloš a Matića iz Augzburga, rodom iz Šapca, kao i njegovog sina Jovice (100 evra) i ćerke Slađane (50 evra). Uz ovaj dar porodice Matić od 250 evra stiglo je i toplo pismo u kome između ostalog piše:
Pismo podrške
„Dragi zemljaci, pošto sam u „Vestima“ pročitao o slučaju vašeg sina, pokušaću da vam pomognem u ime moje dece i moje unučadi. Kao svaki roditelj, niko ne bi trebalo u ovom slučaju da razmišlja da to nije obaveza svih nas. Draga deco, pošto ste vi još mladi (ja imam ćerku koja slavi 50. rođendan), budite uporni kao što jeste i znajte da niste sami. Vaš Miki će ozdraviti, pa ćete se i vi njemu radovati, kao i mi našoj deci. Šaljem vam 100 evra, moj sin Jovica još 100, a ćerka Slađana 50. Budite hrabri, mnogo vas pozdravlja Miloš Matić sa porodicom.“
Hvala na razumevanju obe donacije, kao i želja da Rabrenovićima pomognu sada kada im je potrebno, mnogo je obradovala ovu skromnu porodicu. Saznanje da je neko mislio na njihovog sina, razumeo situaciju i neprilike u kojima su od Milanove treće godine života Rabrenović i veoma cene.
– Hvala tim divnim ljudima po stotinu puta. Nove prepreke su pred nama, nova borba koju smo započeli. Istina je, međutim, da bez podrške ovako humanih ljudi ni nećemo moći da obezbedimo Mikiju operaciju koja je postala neizbežna. Uprkos velikoj požrtvovanosti, već dve godine pokušavamo da izbegnemo operaciju tetiva obe potkolenice. Rezultati su takvi da mora na operaciju jer je Miki počeo da se krivi i u leđima – podsetila je majka Danijela, dodavši:
– Kao što znate, Miki je dete s autizmom, potrebni su mu posebni uslovi i nega. Operacija u državnoj klinici za nas nije opcija jer može ostati samo jedan roditelj uz njega, a to je neizvodljivo, jer on ima 19 godina i teško ga je savladati. U državnim klinikama se ostaje i do 10 dana nakon operacije, što on ne bi izdržao, jer mu to ne možemo objasniti. Raspitali smo se šta je najbezbolnije za njega jer ne sme imati nikakav stres i predložili su nam jednu privatnu kliniku u Beogradu.Kod njih, ta operacija košta oko 337.000 dinara (oko 2.850 evra), a mi taj novac nemamo i na mukama smo šta da radimo. Toliko je tereta na našim plećima, da ne znam kako ću izdržati.Pet godina u bolovima njihov sin Miki hoda s povijenim kolenima već pet godina i zbog toga sada mora nešto hitno da se preduzme.
– To je mučenje i gledati, a kamoli tako hodati. Šanse da se Miki ispravi, samo može dati operacija. Koliko god da smo fizikalnom terapijom to pokušali da saniramo, nije dalo rezultata. Miki sada samo sedi na ljuljašci, nema želju za šetnjom, jer svaki korak za njega je napor i bol. Najteže od svega je gledati koliko se muči, a ne mora da bude tako – rekla je Danijela i dodala:
– Miki je do sada imao šest različitih operacija, ali bojim se da ovog puta nećemo prikupiti toliko novca i to do decembra. Ali, ne smemo da odustanemo. Nemajući kud, ovom prilikom moramo još jednom da zamolimo sve dobre ljude da nam pomognu. Da bi naš Miki ispravio hod, krenuo ponovo u šetnju i bio srećan. Deci sa autizmom je najlepše u šetnji, a moj Miki to više ne može. Teško je moliti za pomoć, ali je još teže gledati dete kako hoda povijenih kolena. Podići Mikija na noge, dati mu nnovu šansu, to je naša najveća želja.
Neprestana borba za Mikijev osmeh
– Prve dve godine Milanovog života bile su najveća radost za nas. Njegov osmeh, sreća u plavim okicama, najtopliji zagrljaj koji bi otopio i najhladnije srce. Ubrzo je sve to nestalo, pogled, zagrljaji. Više ga nisam poznavala. Počeli smo da živimo drugi život, po njegovim pravilima. Milanovo stanje je takvo da moramo biti danonoćno uz njega. Borba za Milana traje od njegove sedme godine. Punih 12 godina. Lečenje aminokiselinama, razne terapije, rehabilitacije, dva odlaska u Beč, na terapije matičnim ćelijama, suplementi, vitamini… Sve to mnogo košta i ne bismo izdržali da nije bilo humanih ljudi, iz dijaspore, naših ljudi koji te uvek iznenade kad najmanje očekuješ. Kao sada, naši dobrotvori, kojima se od srca zahvaljujem, i želim sve najbolje! Hvala u ime naše porodice, u Mikijevo ime. Nadam se da će još dobrih ljudi imati razumevanja i pomoći našem Mikiju – kazala je Danijela Rabrenović.
Kako pomoći?
Ukoliko neko od plemenitih zemljaka može i želi da pomogne porodici Rabrenović da sinu omoguće operaciju, može stupiti u kontakt sa njima na adresu:
32252 Prilički Kiseljak (kod Ivanjice), Srbija ili putem telefona na broj: 00381 69 197 51 03 i dogovoriti se o načinu slanja i dostavi pomoći. Otvoren je račun i u Komercijalnoj banci na ime majke Danijele Rabrenović na broj: 205-9011007275271-04 (dinarski) i devizni RS35205903102482685162
SWIFT KOBBRSBG
Чланак Budite hrabri, niste sami се појављује прво на Vesti online.
