Budite srećni tamo gde ste

Ima li veće nevolje od one koja ovog leta snalazi Užičane? čini se da nema, jer nigde u širem balkanskom okruženju nema grada, kao Užica, sa 100.000 stanovnika a da nema bazen za kupanje. Biće, takođe, da ne postoji grad, kao Užice, koji ima veliku plažu na kojoj se prstima jedne ruke mogu izbrojati kupači.
Konačno, sigurno da letos u svetu nije bilo grada, kao Užica, koji četiri dana nije imao struju a da se niko zbog toga građanima nije izvinuo. A, ako negde i slučajno u svetu ima grad koji se ovog leta sukobio sa prethodne tri nevolje, sa četvrtom, sigurno, nije: u Užicu je, na ogromnu muku Užičana, u toku predizborna kampanja za izbor predsednika opštine.

Ne mogu svi na more

– Velja Ilić je obećao daće tri miliona evra za obnovu aerodroma na Ponikvama. Daj nama, čoveče, nekoliko stotina hiljada da sredimo ovu plažu, da 30.000 mladih ima preko dana gde da izađe i da se osveži. Nemaju svi para za Zlatibor i more! Ma, ovo je zločin nad omladinom! – tvrdi Aco Simić.

Nakon što su mu posle dana provedenog bez struje na vrata pokucali aktivisti jedne političke partije, i nakon što je istima rekao da trče niz stepenice, Užičanin Uroš Petrović je ozbiljno primetio:
– Kada bi neka međunarodna komisija sa određenim ovlašćenjima došla ovih dana u Užice i snimila ukupno stanje u gradu, uključujući i društveno-političko, pa na osnovu tih rezultata preduzela odgovarajuće mere, nema sumnje da bi celo današnje opštinsko rukovodstvo i mnogi njihovi politički mentori u Beogradu dospeli neke teške ili ludnice ili zatvora. Toliko je ovde sve prljavo, kriminalno i sramotno.
Na užičkoj plaži na reci đetinji temperatura se ovih dana popela na 34. podeok, možda i više, ali voda je tek stigla do 18-og. I, tako je godinama unazad – voda na užičkoj plaži je čista, skoro bistra, može i za piće, ali je kao led za kupanje. Hladna, jer, objašnjava spasilac Aleksandar Terzić, voda koja dotiče na plažu ispušta se sa dna preko 20 metara visoke brane u obližnjem mestu Vrutci.

Pomoć od tetke iz Frankfurta

– Sramota! Ovakva plaža, a nigde kupača. Srećom, ovde ne dolaze političari, u protivnom – loše bi se proveli. Pogledajte, ne daju pare da se promeni i jedna daska na skakaonici. Moliću tetku iz Frankfurta da mi pošalje 10 evra da kupim ovu dasku – više u zbilji je govorio Marko Lazović.

Samo, Ere k’o Ere. U nevolji koja ih je snašla, pojedinci imaju i opravdanje za svoje političare:
– Od prvih deset čelnika opštine i regiona – Milić, Pantović, Mijušković, Martić, Sredojević… devetorica sigurno ne znaju da plivaju, jer niko ih nikad nije video na plaži. čuo sam da neki od njih čak i štede vodu i u kući, da troše manje od 50 litara mesečno – veli Desimir Spasojević, jedan od retkih Užičana koji se nedavno kupao na plaži.
Neki drugi meštani, koje smo sreli u hladu restorana „Plaža“, nisu, pak, imali razumevanja za svoje sugrađane u foteljama:
– Ej, čoveče, asfaltiraju puteve svojim seljacima po selima, a neće da ulože jednu paru u sređivanje ove plaže na kojoj se nekad dnevno kupalo i po 5.000 ljudi. Sve je naopako: dođe Velja Ilić u političku kampanju i odmah asfaltira put seljacima, dođe ministar Bubalo i odmah potrči kod seljaka i pita ih šta im treba, sad ovi predsednički kandidati krenuli u kampanju i seljacima prave drumove, a nama u čaršiji čukaju po vratama i dele nekakav propagandni materijal. Sramota! – raspričao se i Uroš Bošković, živa legenda užičke plaže.
– Eno, onom Slobinom penzionisanom generalu Miladinu Mojsiloviću asfaltirali su kilometar puta u selu Skržuti, a ovde, na plaži, ne mogu da doteraju jednu mešalicu i izbetoniraju par rupa – dodaje Aco Simić.
Desimir Spasojević kaže da zajedno sa nekoliko prijatelja pokušava da osnuje udruženje za obnovu plaže.

Obećanje, ludom radovanje

– Otkad je pre dve decenije napravljena brana, voda na plaži nije prešla 20 stepeni. Isto toliko vremena opštinske vlasti pričaju kako će rešiti ovaj problem hladne vode, kako će napraviti bazen, kako će srediti plažu… Na tim pričama mnogi su dobili izbore, a niko ništa nije uradio. Ovde se kupaju jedino oni hrabri – kaže Terzić.

– Nema nam druge nego da se sami organizujemo i nešto učinimo. Imamo i dosta naših Užičana napolju, pa možda će nam i oni pomoći, jer od ovih što se kupaju samo za praznike nema nam pomoći! – siguran je Desimir.
– Neki moji prijatelji žive danas po Evropi i Americi. Šalju mi imejlove i, kažu kako im nedostaje Užice, pa nabrajaju čas ovo, čas ono… E, sad im ja zajedno odgovoram: „Dragi prijatelji, dragi zemljaci, budite srećni tamo gde ste, jer u našoj čaršiji, sve više ljudi
ostaje bez posla, ovde niko nema para, ovde još nema bazena, ovde je voda na plaži za infarkt, ovde nestaje struje i po četiri dana, ovde su svaki čas izbori sa kandidatima koji nikad nisu bili na našim mestima i plaži“, poručio je 40-godišnji Srđan Janković svojim belosvetskim poznanicima.
Ere, k’o Ere – na užičkoj plaži ima, vele, i jedan dobra stvar – nema predizbornih plakata! Ovde se političari jedino mogu videti kada je takmičenje u skokovima sa starog železničkog mosta, jer tada na plažu dolaze i TV-kamere, reče zajedljivo neko od gostiju restorana „Plaža“.