Ko je gledao snimak dejstva posade američkog helikoptera po civilima u Bagdadu prošle godine, zna da je sedmoro Srba na Jarinju prekjuče prošlo više nego dobro.
Ranjeni su, neki i teško, ali su preživeli, kakvu sreću nije imalo petnaestoro Iračana na koje su američki vojnici pucali dokle god se ijedan pomerao. Interesantno je da se i scenario ponovio: posle prve pucnjave i u Bagdadu i na Jarinju ljudi su pokušali da pomognu ranjenima. To je Iračane koštalo glave, Srbi su zadobili povrede od gumene municije.
Pucnjava na Jarinju samo je dodatno potvrdila ono što je bilo jasno čim je Kfor uz podršku Euleksa postavio bodljikavu žicu duž administrativnih prelaza: Brisel i Vašington su dali zeleno svetlo da se po svaku cenu, dakle uz upotrebu oružja i uz ljudske žrtve, eliminiše Srbija sa severa Kosova i time zaokruži kosovska nezavisnost.
Kako na upotrebu sile može da odgovori Srbija? Uz sadašnju politiku zasnovanu na kooperativnosti sa EU vlasti u Beogradu nemaju mnogo manevarskog prostora. čak ni pregovore sa Prištinom u Briselu ne može da prekine – u najboljem slučaju može samo da ih odloži. Ukoliko ih prekine, sledi domino efekat poznat iz devedesetih godina: biće proglašena za remetilački faktor na Balkanu, neće dobiti (hoće li uopšte?) kandidaturu za EU, izgubiće i ono malo od presahlih međunarodnih izvora novca, a što je najgore, ostaće i bez sadašnjeg minimalnog uticaja na tzv. međunarodnu zajednicu i njene akcije prema kosovskim Srbima.
A zauzimanje Jarinja i Brnjaka izgleda je tek uvod u ono što briselski činovnici naširoko najavljuju kao sprovođenje vladavine prava“ na severu Kosova, odnosno reintegrisanje Srba“ u kosovske institucije. Srpske vlasti – ove, one koje će doći ili neke treće – uspostavljanje vladavine prava“ ni na koji način ne mogu da spreče. Jedino što zapravo mogu da urade jeste da, pod jedan, učine sve što mogu da ne dođe do žrtava, i pod dva, jednako važno, da motivišu Srbe da ostanu makar na severu.
Jer priznanje nemoći ne treba da znači prizivanje priznanja nezavisnosti Kosova. Kosovski problem je ipak igra na duge staze. Kosovo je NATO država. NATO je vodio rat za tu državu, on joj je nacrtao granice, napravio vladu, izabrao predsednika. Šta je Kosovo ako se i kad se NATO raspadne? Ipak, ni Rim nije trajao večno.
