Kada imam neku dilemu, uvek se setim priče o tamnom vilajetu.
U davna vremena, beše jedan car koji je došao na “kraj sveta” sa svojom vojskom i pošao u tamni vilajet, gde se nikada ništa ne vidi. Ne znajući kako da se vrate natrag, dosetiše se da ostave ždrebad na ulazu u vilajet kako bi se kobile znale vratiti iz večnog mraka.
Ušli su oni tako u tamni vilajet i išli po njemu, a pod nogama su osećali sitno kamenje. U tom trenutku se iz tame čuje glas koji im reče: “Ko ovo kamenje ponese kajaće se, a ko ne ponese kajaće se”. Glas je nestao u tami.
Vojnici počeše šaputati između sebe. Jedan reče: “Ako ću se kajati, zašto da ga nosim”, a drugi će na to: “Poneću jedan, pa neka se i kajem”. I tako, neko je poneo jedan, neko dva, neko više, a neko ništa. Kada su izišli iz tame pogledali su to kamenje i videli su da je sve to bilo drago kamenje, čisti dijamanti. Pokajali su se oni koji nisu ništa poneli, ali i oni koji jesu – što nisu uzeli više.
Ljudi se često dvoume da li da kamatu na svoj kredit ostave varijabilnom ili da istu zaključaju na određeno vreme, uobičajeno na period od 3 do 5 godina. Ova dilema može ih pratiti sve dok kredit ne otplate, znači godinama. Ukoliko neko zaključa deo kredita i kamatu na nekoliko godina, a ista u međuvremenu još padne, kao iz gornje priče, taj će se uglavnom kajati, a ukoliko kamate odu gore, kajaće se što nije zaključao ukupan kredit.
Ovde trebate ići logikom i ličnim osećajem. Nemojte se zavarati predviđanjima stručnjaka i analitičara koji “znaju“ kakve kamate će biti u budućnosti. Pojednostavljeno rečeno, osnov za promenjive kamate postavlja Rezervna banka Australije preko tzv. “keš rejt”, a za fiksne kamate finansijska tržišta, berze, gde se trguje bondovima.
U principu, fiksne kamate su prethodnica, odnosno, indikacija budućih kretanja varijabilnih kamata. Kada bi zaista stručnjaci “znali“ onda se oni ne bi bavili predviđanjima i u javnosti iznosili svoje znanje, već bi na berzi to znanje – unovčili.
Svako bi za sebe trebalo da odluči, shodno svom budžetu, da li da se osigura protiv mogućeg porasta kamata i u kojoj meri. Nemojte pokušavati sami da pogađate da li će kamata gore ili dole, zato što su vam šanse oko 50%, a i oni koji se nameću kao analitičari da znaju nešto više, njihove šanse su takođe oko 50%.
Da li imali premalo ili previše informacija, rezultat je isti. Vi zaključajte kamatu za deo kredita da bi bili sigurni, a ne da bi bili u pravu. Prednost fiksnog dela je u tome da znate kolika će vam biti rata za taj deo kredita, dakle da ne bude iznenađenja ukoliko dođe do porasta kamata. Nedostaci su smenjena fleksibilnost, jer na fiksni kredit imate ograničenja u smislu iznosa dodatnih plaćanja kao i mogućnost da kamata bude još niža.
Logika kojom treba da se rukovodimo u vremenima kada su kamate na istorijski niskom nivou jeste da se deo kredita ipak stavi na fiksnu kamatu. To ne znači da kamate ne mogu biti niže, a teoretski čak i negativne, ali ipak, posebno kada su veći iznosi u pitanju, dobro je da se osigurate jer se situacija relativno brzo promeni.
Verujem da naši stariji čitaoci pamte dvocifrene kamate na stambene kredite, a ako sada možete dobiti kamatu oko 3% ili čak niže, onda nema dileme da su kamate niske te da treba da razmislite da se osigurate, da ih “zarobite“ na tom nivou.
Чланак Budžet diktira odluke се појављује прво на Vesti online.
