Bukovče mi je ceo svet

Dragoljub Jonašković je proputovao svet, ali se “u svojoj košulji” oseća tek kada dođe u rodni kraj i zato često ističe svoju ljubav prema svom selu Bukovče, prema Negotinu, Srbiji i našim ljudima.

On se iz rodnog Bukovča otisnuo daleke 1969. godine u Francusku, a deset godina kasnije u Olten u Švajcarsku, gde je živeo i radio do pre petnaestak godina kada se vratio u rodno selo gde, kako kaže, provodi najlepše dane.

– Povremeno, sada malo ređe posećujem Švajcarsku, odem da se nađem i vidim sa decom i nazad u Bukovče – kaže Jonašković, umetnik u duši, koji se ozbiljnom literarnom stvaranju posvetio kada je stigao u zemlju pod Alpima. Tamo je postao i član Udruženja srpskih pisaca Švajcarske (USPŠ).

U prvom zborniku književnih radova “Zaveštanja”, koji je USPŠ objavilo 2005. godine bila su njegova tri priloga “San tri drveta”, “Istina o čoveku” i “Solomunova pesma o večnoj ljubavi” koji su nagovestili veoma obiman stvaralački rad.

Jonašković je mislilac i branilac iskonskih vrednosti, a to dokazuje svojim esejima “Istina i ratovi”; “Istina i lepota”, “Istina i ljubav”.

– I dalje neumorno radim jer mi ljubav prema pisanoj reči ne daje mira. Iako sam u Bukovču član sam Udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, prošle godine sam prisustvovao jednoj njihovoj književnoj večeri i drago mi je da sam video staro društvo, gospodina Ružičića, predsednika Ilića, magistra Markovića i druge. Učestvovao sam i u najnovijem broju “Zaveštanja”. Zbornik je knjiga koja nam je, kako jedan uvaženi srpski kritičar u povodu izlaska jedne od knjige reče – dobrodošla. To i ja kažem za ovu knjigu – “Zaveštanja” – da je dobro došla. Sijaset je razloga zašto je dobrodošla. Razlog je prevashodno pregled književnog stvaralaštva srpske dijaspore u jednoj od stranih država, potom nacionalni i patriotski. Uz ove razloge nadovezuje se čitav niz ostalih, a mnogo ih je i ne treba ih više nabrajati, a još manje obrazlagati.

U nedelju 13. avgusta Dragoljub je napunio 79. godinu.

– Ako je genetika kao u mog oca, biće još rođendana, jer otac je prešao 95. godinu – uz osmeh kaže Jonašković.

Potomci u Švajcarskoj

Dragoljub je otac blizanaca, ima sina i ćerku koji žive i rade u Švajcarskoj.

– Ćerka je profesor umetnosti, a sin radi kao dermatolog. Od ćerke imam dve unuke. Starija unuka je završila gimnaziju u Švajcarskoj i prešla je u Austriju zbog momka.

Poklon ambasadoru

– Imam švajcarski pasoš i prijavio sam se u švajcarsku ambasadu u Beogradu pa me oni o svemu bitnom blagovremeno informišu. Tako sam nedavno pozvan u rezidenciju ambasadora Ursa Šmida na proslavu Dana državnosti Švajcarske. Bilo je 150 zvanica, među njima i veliki broj ambasadora drugih država. Imao sam čast i priliku da dve moje antologije poklonim ambasadoru i sa njim sam malo porazgovarao.