Naše društvene prilike od kojih novinari prave informativni program, zanimljive su i zemljacima u čikagu. Osnivači radija „Ozon plus“ baš informativnim programom beleže rast slušanosti među našim iseljenicima.
– Dok ostale srpske radio stanice u čikagu, ima ih šest ili sedam, emituju uglavnom muzički program prošaran osnovnim vestima, okosnica našeg su informacije sa područja nekadašnje Jugoslavije i okruženja. Koristimo vesti agencije iz Beograda, a u našem programu nijedna grupacija sa područja Srbije i Crne Gore nema nadmoć. Zbog takvog pristupa slušaju nas i Makedonci i muslimani, a Albanci nam priznaju da smo objektivni – kaže Stojan Marković (44), jedan od dvojice osnivača stanice.
Subotom uveče
Sa akademskim zvanjem filmskog i TV producenta, Marković je pre dve godine otputovao u Ameriku, napustivši rodni grad gde je bio direktor informativne kuće „čačanski glas“. U čikagu je sreo Predraga Vasića, novinara, rođenog u Valjevu, pa su lane, aprila meseca, krenuli u radio-amatere u Americi.
– U jednoj prostoriji Predragove kuće u čikagu opremili smo mali montažni studio i zakupili frekvenciju. Njen vlasnik je jedan naš zemljak iz Detroita i ima frekvenciju u Torontu, Los Anđelesu i Mičigenu, i sve ih izdaje, jer nema svoj program. Na ovoj frekvenciji u čikagu su etničke stanice, srpske, poljske, ruske, rumunske i bugarske. Termin za našu je subotom od 22 do 24 časa, a zakup nam je 200 dolara po satu – priča Marković, ovih dana na odmoru u svom zavičaju.
U ta dva sata, subotom uveče, smesti se sve što se pripremi u toku nedelje. Zato u program i idu samo važne stvari, kao što je to izveštaj za osnivanja Udruženja čačana u Njujorku. Marković kaže da slušaoca u Ilinoisu zanima šta je novo u Briselu, ali i u Kuršumliji. Zato se već poseduje dopisnička mreža.
– Imamo dopisnike iz Kanade, Australije ili već pomenute belgijske prestonice, odakle nam se javlja nekad poznati fudbalski golman Sabahudin Saša Vugdalić, sada službenik EU. Pomenuo sam i Kuršumliju, a dopisnici se javljaju i iz Niša, Subotice, Užica ili Prištine, odakle priloge šalje čačanin Zoran ćulafić, koji dole radi na Unmik radiju. Između informacija je muzika, malo narodna, malo zabavna.
„Ozon plus“ ide uživo preko Interneta i slušan je u Nemačkoj, Norveškoj, Australiji i Kanadi.
– Postali smo veoma popularna stanica i dobili ponudu da produžimo termin, ali to ne možemo da učinimo pre jeseni. Izdržavamo se isključivo od marketinga, a oko toga postoje iste teškoće kao i ovde, pogotovu u letnjim mesecima.
Plava kutija
– Među etničkim radio stanicama u čikagu – objašnjava Marković – mi smo prvi počeli da emitujemo program sa kompjutera. Termin pre našeg koristio je jedan Rumun i redovno smo ga zaticali kako objavljuje emisiju zatrpan papirima, a svuda oko njega kasete i diskovi. Mi smo dolazili samo sa lap-topom, stavljali ga na sto, uključili na miksetu i kretali sa programom. Rumun je to video jednom, pa opet, a treći put je bacio svoje papire i više nije dolazio.
Uz Markovića i Vasića, tu su dve novinarke, Milka Kovačević, višegodišnja novinarka i urednica u Radio Sarajevu, dok je Mila Filipović stigla iz radija u Užicu. Iako ih je samo četvoro, redakcija se sastala jedan jedini put, pre osam meseci, kad su zajedno popili kafu i dogovorili se oko programa.
Pored radio stanice, Srbi u čikagu na našem jeziku imaju i jednonedeljnu TV emisiju od 30 minuta i jedan mesečni list. U Ilinoisu živi oko 450.000 naših sunarodnika, a „čikago tribjun“ je nedavno objavio rezultate istraživanja, sprovedenog na univerzitetima u tom gradu, o upotrebi jezika. Najčešće se, govori engleski, a sledi ga španski. Na trećem mestu je poljski, a na četvrtom – srpski.
