Od 250 stanovnika koliko ih danas živi u selu Čakovci samo je 63 njih koji pripadaju srpskoj zajednici. Uglavnom se bave poljoprivredom, a kao i u većini sremskih i slavonskih mesta, najveći problem predstavlja naglo iseljavanje mladog radno sposobnog stanovništva u gradove zapadne Evrope.
Za mesto „u kom se ništa ne događa“ osvećenje krsta tu i u obližnjem Berku je događaj koji se ne zaboravlja, a kada se tome doda i dolazak episkopa osečkopoljske i baranjske eparhije Heruvima i brojnog sveštenstva sve poprima još i veći značaj.
– Ovakvi događaji ulivaju nadu ljudima da nisu zaboravljeni i da je naša crkva prisutna gde postoji i jedan pravoslavni Srbin kako bi brinula o svojim vernicima. Ova dešavanja u Berku i Čakovcima usmerena su upravo u tom pravcu. Crkva je tu, brinemo o svakoj dušu i nikad nikoga nećemo zaboraviti jer su ovo mesta koja su u izumiranju, ali dok god ovde diše pravoslavna duša, crkveno zvono će zvoniti i službe Božije će tu biti – rekao je vladika Heruvim nakon osvećenja krsta na pravoslavnom groblju u Čakovcima te dodao da njemu lično ovakvi događaji mnogo znače.
– Događaji ove prirode su i snaga i nada. Snaga da možemo da se okupimo oko vrednosti koje su večne, a nada jer ljudi koji su omogućili da se ovde saberemo imaju želju i volju i brinu se o osnovnim hrišćanskim vrednostima, a to su krst, vaskrsenje i raspeće. Sveukupan naš narod je krstonosni narod, narod raspeća i vaskrsenja. Upravo u tom duhu i treba da živimo, da opstanemo i ostanemo na ovim prostorima gde su vaskrsenje i život večni – poručio je vladika Heruvim.
Mladi odlaze, stariji ostaju
Veoma mali broj vernika okupljenih na grobljima u Berku i Čakovcima pokazuje da su stanovnici ovih sela pretežno starije životne dobi. To potvrđuje i Radovan Trifunović iz Čakovaca.
– Život u Čakovcima je i ranije bio dosta skroman, ali smo se manje stideli naše pripadnosti. Danas se sve obnovilo i jako mi je drago što se nešto ovakvo dešava i što se sve više organizujemo i dajemo svoj doprinos crkvi. Mladi vode računa o tome i ne zaboravljaju naše običaje. Pripadnici srpske zajednice se druže međusobno, ali i odnosi sa vladajućom garniturom su dosta dobri, koliko to može da bude. Sva sela su ista, mladi su otišli tražeći posao, a stariji ostaju ovde. Mladi se vraćaju obično preko leta na odmor – priča Trifunović.
U selu postoji moderna obnovljena škola, ali u njoj je malo đaka. Nakon završenog osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja omladina svoj put nastavlja na fakultetima u Osijeku i Novom Sadu, a nakon toga i napuštaju selo.
Stigla voda i javna rasveta, na crkvena zvona se još čeka
U životu Srba i Hrvata u Čakovcima nema previše razlike. U stvari, i jednima i drugima je isto. Pripadnici ova dva naroda rade jedni s drugima i poštuju se međusobno. U selo dolazi doktor, a za veće intervencije ide se u bolnicu u obližnji Vukovar.
– Dok vozim auto, dobro je. Svi se snalazimo kako znamo. Svako ima nekog svoga ko mu pomaže. Mladi ne treba da zaborave svoje običaje, i treba da imaju nadu za bolji život – kaže Trifunović.
Čakovci su tek nedavno od opštinske uprave dobili vodu i svetlo, a na redu bi trebalo da bude i postavljanje električnih zvona na crkvenom zvoniku, ali opštinski većnici tvrde da za to nema dovoljno finansijskih sredstava. Pravoslavna crkva je dosta stara i na njoj bi trebao da se menja krov. Ipak, radovi još nisu odobreni. Nema pomoći sa strane, ali kako meštani sami kažu, nisu je ni tražili.
Dolazak novinara u selo meštani s odobravanjem pozdravljaju, a , kako sami kažu, stanovnici Čakovaca zadovoljni sve većom medijskom pažnjom koje ovo selo dobija od strane srpskih medija iz Hrvatske jer to do sad nije bila praksa.
Pravoslavni krst u „srpskom kraju“
Nedaleko od mesta na kojem se nalazi srpska pravoslavna crkva, nalazi se i nedavno obnovljeni krst, a donator i inicijator obnove bio je Miroslav Pavković.
– Na ovom mestu je davno bio krst koji je istruo i nestao. Postoji podatak da originalni krst potiče iz 17. veka, ali ne znam tačno ko ga je postavio. Napravljen je otprilike u isto vreme kad je podignuta i crkva. Želeo sam da ga ponovo postavim i pre četiri godine sam napravio drugi krst i poklonio ga crkvi da se označi da je ovo naš deo. Iako nas nema mnogo mora da se zna da smo tu, da postojimo. Malo nas je, nestajemo brzo jer su ovde uglavnom stariji stanovnici. Mladi iz inostranstva dolaze samo leti da posete svoje pretke – rekao je Miroslav Pavković koji nas je ukratko upoznao i sa naseljavanjem Srba u ovo selo.
– Većina nas je došla sa Arsenijem Čarnojevićem i tako je u 17. veku napravljena i naša crkva. Moji su stigli iz Sivca, ali ne znam gde su bili pre toga. Bavljenje poljoprivredom potiče još iz tog vremena, obrađujemo zemlju, ali i to odlaskom mladih postaje veliki problem – zaključio je Pavković.
Meštani brižno čuvaju ugovor iz 1898. godine koji dokazuje da su zemlju u Čakovcima kupili. Kupovinu je obavio pradeda našeg sagovornika Miroslava, Veselin Pavković. Ovim ugovorom Pavkovići se jako ponose jer je on, kako kažu, dokaz da „zemlja nije doneta na opancima“.
The post Čakovci: „Zemlju nismo doneli na opancima već smo je kupili“ appeared first on srbi hr.
